Dalibor Jevtić: Nemojte da činite drugima ono što ne želite da drugi čine vama

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Dalibor Jevtić

Ministar za zajednice i povratak i zamenik kosovskog premijera u ostavci, Dalibor Jevtić, za portal GračanicaOnlajn otkriva da je samo deset posto od ukupnog broja raseljenih izrazilo želju da se vrati na Kosovo. Jevtić naglašava da i tako mali procenat Srba koji žele da se vrate na vekovna ognjišta ugrožavaju konstantni napadi na povratnike.

„Onda nam se na žalost desi jedno hapšenje, pa nam se desi drugo hapšenje, pa onda ljudi odustanu. Desi nam se i da neko protestuje u Ljuboždi, gde smo konačno uspeli da napravimo povratnicima kuće i sve to utiče na proces povratka“, rekao je Jevtić.

Ministar u ostavci ističe da se u poslu kojim se bavi ništa ne može unapred isplanirati ali da Srbi moraju da se odupru svim pritiscima i ostanu na svojim ognjištima.

„Uputio bih poruku našim sunarodnicima, dakle Srbima, da koliko god da je teško, moramo da se odupremo onome što je nekome cilj, a to je da napuštamo ove prostore. Znam da nekome i negde to zvuči kao nemoguće, ali to će da bude najveći udarac koji možemo da zadamo upravo onima koji su namerno napravili incident u Starom Gradskom, onima koji su napali decu u Suvom Dolu itd. Dakle, moramo da se odupremo i moramo da pokažemo da smo i mi uporni i da nećemo odustati od opstanka i povratka“, kategoriča je Jevtić

Ministar za povratak i zajednice je uputio poruku i Albancima istakavši da sve ono što čine može da im se vrati kao bumerang.

„Albanci su se žalili da su u nekim prošlim vremenima, u vreme Miloševića, kako sami kažu, trpeli institucionalnu i represiju svake vrste, a oni se sada ponašaju daleko gore“, zaključio je Jevtić za GračanicuOnlajn.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Dalibor Jevtić
U ovom poslu je nezahvalno govoriti o unapred zacrtanim planovima. Ovde se nikad ne zna šta donosi dan, a šta noć

GračanicaOnlajn: Ministre, prošla je polovina 2018. godine, pa nam recite da li je ministartsvo na čijem ste čelu ispunilo sve što ste planirali?

Dalibor Jevtić: Naravno da planovi nisu ispunjeni. Početkom svake godine mi planove pravimo na osnovu toga čime u tom trenutku raspolažemo. Kada to kažem, ne mislim samo na finansijski deo, nego govorim o celokupnoj situaciji na Kosovu. Mi smo od početka ove godine suočeni sa različitim izazovima, pre svega u političkom smislu. Naravno da mi uvek imamo deklarativnu i javno izraženu podršku za ono što radimo, međutim kada dođe do konkretne realizacije povratka, ali i opstanka Srba na ovim prostorima, onda se suočavamo sa problemima. Kada govorimo o planovima, mi jesmo krenuli u proces izgradnje kuća, jesmo krenuli u proces povratka raseljenih, ali nam se onda desi jedno hapšenje, pa nam se desi drugo hapšenje, pa onda ljudi odustanu. Desi nam se i da neko protestuje u Ljuboždi, gde smo konačno uspeli da napravimo povratnicima kuće i sve to utiče na proces povratka. Zbog toga uvek ističem da je u ovom poslu nezahvalno govoriti o unapred zacrtanim planovima, u smislu da ćemo vratiti toliko i toliko ljudi. Nažalost, ovde nikada ne znamo šta donosi dan, a šta noć. Verujem da svi oni koji su na terenu i koji stalno razgovaraju sa tim ljudima, pa i vi lično, razumeju o čemu govorim. Situacija je vrlo teška i mislim da još uvek ne postoji potrebna institucionalna podrška, potrebna da bi se sva ova pitanja rešila i kako bismo napravili plan za koji bismo bili sigurni da ćemo ga ostvariti, da ćemo rešiti toliko i toliko problema, da ćemo vratiti toliko i toliko porodica. Dakle, vrlo je nezahvalno govoriti sa tog aspekta.

Moramo da budemo uporni i da dokažemo da ne odustajemo od povratka i opstanka

GračanicaOnlajn: Ekonomska situacija, još uvek krhka bezbednost, sve češći napadi na povratnike, ali i na sve Srbe koji žive na Kosovu, sprečavaju povratak i da se ljudi ohrabre i odluče da dođu. Imamo i sela u kojima su kuće napravljene ali se ljudi u njih ne vraćaju. Takođe, pojedinci su se već integrisali u mesto raseljeništva i ne bi im to ni trebalo zamerati. Posle svih napada, a samo u maju mesecu ih je bilo oko dvadeset, koja je Vaša poruka takozvanoj primajućoj zajednici, odnosno većinskoj zajednici, kao i kosovskim institucijama?

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Klina

Dalibor Jevtić: Prvo bih uputio poruku našim sunarodnicima, dakle Srbima, a to je da koliko god da je teško, moramo da se odupremo onome što je nekome cilj, a to je da napuštamo ove prostore. Znam da nekome i negde to zvuči kao nemoguće, ali to će da bude najveći udarac koji možemo da zadamo upravo onima koji su namerno napravili incident u Starom Gradskom, onima koji su napali decu u Suvom Dolu itd. Dakle, moramo da se odupremo i moramo da pokažemo da smo i mi uporni i da nećemo odustati od opstanka i povratka. Što se tiče poruke Albancima, oni moraju da znaju da ono što čine može da im se vrati kao bumerang, ali ne u smislu da ćemo na silu da odgovorimo silom. Naime, Albanci su se žalili da su u nekim prošlim vremenima, u vreme Miloševića, kako sami kažu, trpeli institucionalnu i represiju svake vrste, a oni se sada ponašaju daleko gore. Mislim da ovde, pre svega, treba da se uputi poruka međunarodnoj zajednici, jer kada ona reaguje i pošalje vrlo jasnu poruku Albancima, tek tada oni reaguju. Inače, sve druge poruke, kao i moju, Albanci ne slušaju. Vrlo često razgovaram sa njima, čak i kada se desio incident sa Markom Đurićem, razgovarali smo. Otišao sam posle toga na sednicu Vlade i rekao im sve što sam imao i svi su me slušali pognute glave. Međutim, znao sam da ako nema reakcije međunarodne zajednice, svaki naš i moj trud su uzaludni. Prosto rečeno, Albanci reaguju tek kada dobiju neku poruku iz Vašingtona, Berlina…Tada oni reaguju na način kako bi trebalo. Mislim da međunarodna zajednica mora da shvati, ma kako ove incidente nazivali, izolovanim ili nekim drugim, da su incidenti vrlo opasni i mogu koliko sutra da donesu puno problema svima nama koji živimo na ovim prostorima.

GračanicaOnlajn: Koliko ovi i ovakvi incidenti mogu da utiču na povratak Srba, ali i ostalih raseljenih, a koliko na sve veće raseljavanje ljudi koji odavde do sada nisu odlazili?

Dalibor Jevtić: Vi ste u prethodnom pitanju spomenuli vrlo važnu stvar, a to je ekonomski aspekt. Pored toga i bezbednost utiče na raseljavanje i iseljevanje, a to posebno utiče u sredinama u kojima Srbi ne čine većinu, u kojima na primer Romi ne čine većinu, generalno, kada govorimo o svim nevećinskim narodima. Kada se dogodio incident u Starom Gradskom, rekao sam da je to posledica svega što se dešavalo ranije. Poznato je da ni oni koji su prethodno u istom selu razbili spomen ploču podignutu ubijenim žeteocima, kao i ubice četrnaestorice žetelaca nisu pronađeni i kažnjeni, pa naravno da će se nešto ovaako desiti. To je posledica toga što neko nekome daje za pravo da može bez posledica i nekažnjeno da prođe šta god uradio Srbima ili drugim nevećinskim narodima. To utiče na nečiju odluku, posebno mladih ljudi, da li će ovde da ostanu i opstanu. Mladi Srbi žele da imaju normalan život i da sutra kada se ožene i budu imali svoju decu, ne razmišljaju da li njihova deca smeju da izađu u park i da se igraju ili u školskom dvorištu. Dakle, to su vrlo važne stvari, ali po mom skromnom mišljenju, najveća odgovornost je na međunarodnoj zajednici. Ipak, predstavnici međunarodne zajednice treba da garantuju bezbednost i mir, a ne da prave neke izveštaje na osnovu kojih će se obustavljati istrage, kao što je to učinjeno sa slučajem u Starom Gradskom. Ne bis meli da prave izveštaje na osnovu kojih će se smanjivati nihov kapacitet prisutnosti na Kosovu. Ja to ističem u razgovoru sa zapadnim diplomatama, to sam nedavno rekao i u Berlinu i to ću reći svaki put kada imam priliku da sa njima razgovaram. Mislim da oni moraju da razumeju kolika je njihova odgovornost i ako govorimo o trajnoj stabilnosti, ona se neće dogoditi dokle god se tolerišu bilo kakvi napadi većinskog prema nevećinskom narodu.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Kamenovanje Srba u Petriču
Ne mogu da shvatim izjavu Apostolove „milo za drago“, kakvo milo za kakvo drago?!

GračanicaOnlajn: Spomenuli ste međunarodnu zajednicu. Posle serije najnovijih napada na Srbe, čini mi se da smo jedinu reakciju imali od strane američkog ambasadora koji je incidente osudio i jednu šturu osudu Vlade Kosova u kojima nisu incidenti nazvani imenom i prezimenom pa nam recite, da li vi i privatno i kao ministar za povratak i zajednice Srbin, imate saradnju sa ostalim ministrima i sa predstavnicima lokalnih samouprava i da li imate toliku snagu da pozovete telefonom recimo predsednika opštine Klina ili predsednika opštine Gnjilane, da kažete sve što imaate i pitate šta se i zašto dešava ili su odnosi hladni i nisu na onom nivou na kojem bi trebalo da budu?

Dalibor Jevtić: Posle događaja koje smo imali 26.marta, naša prisutnost u institucijama je na tehničkom nivou. Zbog toga ja nisam još uvek imao prilike da upoznam novog ministra unutrašnjih poslova, ne prisustvujem sednicama Vlade i nisam imao prilike da sa njim razgovaram. Sa ranijim ministrom sam bio u redovnoj komunikaciji, kada god se neki incident desio, odmah sam zvao i predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova. Dakle, nemam problem da razgovaram sa njima. Što se tiče lokalnih samouprava, imam komunikaciju, u zavisnosti ko je gradonačelnik. Na primer, sa novim gradonačelnikom Kline još uvek nisam uspostavio komunikaciju, dok sam sa prethodnim bio u stalnoj komunikaciji. Planiram sada jednu posetu, pa da uspostavimo saradnju. Sa predsednikom opštine Gnjilane imam dobru komunikaciju, sa njim se znam od ranije i nemam problem da ga pozovem i da razgovaramo na bilo koju temu. Nije suštinski problem u tome šta ću ja njima da kažem i šta će mi oni odgovoriti, jer ja to unapred znam. To je osuda i ne znam šta već… Ja govorim o sistematskoj ili institucionalnoj reakciji na ove incidente. Dakle, Vlada Kosova je zasedala, izdala nekakvo saopštenje, ali ja sam siguran da bi reakcija bila drugačija da smo mi, kao politički predstavnici Srba, bili prisutni na sednici, da bi to bilo daleko drugačije i da bi oni drugačije razgovarali na ovu temu. Meni je ovo treći mandat u Vladi Kosova i sećam se da sam na jednoj sednici govorio na tu temu, na dan pre parastosa u Starom Gradskom, kada je predsednik Vlade bio Hašim Tači. Oni (ministri u Vladi,prim.aut.)su odmah to preokrenuli i govorili o svojim žrtvama. Ja sam rekao da je to u redu i da nema problema, da ja poštujem sve žrtve, ali sutra je parastos, a mi ni dan – danas ne znamo ko je ubio te ljude. Ja sam samo tražio odgovor na pitanje ko ih je i zašto ubio i šta se radi po tom pitanju, a ne da mi sada govore o ovom ili onom slučaju, odnosno ne bi trebalo praviti paralele. Takvo ponašanje je uvek prisutno. U redu je, ponavljam, za svaku žrtvu treba da se nađe pravda, i žrtve i njihove porodice to zaslužuju. Ja ne govorim o žrtvama po nacionalnoj pripadnosti, govorim o određenoj temi iz određenog razloga. Znate, sve se to svodi na to da mi u Vladi imamo korektne odnose, da imamo korektnu komunikaciju, ali se sve nekako svodi na ono što nazivam dnevnom politikom i dnevno političkim potrebama i onda se pazi šta će ko reći javno i što je još gore,pazi se šta će ko uraditi. Nažalost, to se čak dešava i kod pojedinih predstavnika međunarodne zajednice. Zaista ne mogu da shvatim izjavu gospođe Apostolove koja je rekla „milo za drago“. Šta to znači? Kakvo milo i za kavo drago i ko će to nama to da objasni i kakave su to poruke? Zato se dešavaju incidenti. To je neko čuo i rekao: „Okej, ja zaista mogu ovo da radim“. Dakle, milo za drago. To su neodgovorne izjave koje samo čine štetu. Oni koji predstavljaju međunarodnu zajednicu i institucije, poput Evropske unije, na primer, zaista treba da razmisle na koji način će nastupati u javnosti. Ja ću to gospođi Apostolovoj sigurno reći kada je budem video, ali mislim da nema objašnjenja za jednu takvu neopreznu izjavu. Već mogu da vidim osmehe na licima onih koji su ovih dana činili sve te incidente o kojima smo pričali. Zaboravio sam da vam kažem da još uvek nisam dobio odgovor na pitanje ko je napao školu u Suvom Dolu i ko je pretio deci. Uslikan je auto kojim su ti mladići došli i koji ima diplomatske tablice i oznake Ujedinjenih nacija iz Italije. Još uvek nisam dobio odgovor, mladići su uhapšeni papušteni ali još uvek nema odgovora kakav je to auto, kome pripada, otkud auto sa diplomatskim tablicama kod njih itd. Još uvek očekujem odgovor na to pitanje i mislim da će biti zanimljivo da čujemo objašnjenje.

Trenutna zategnuta situacija od nas zahteva opreznost

GračanicaOnlajn: Malopre ste spomenuli tehnički mandat koji srpski ministri imaju u Kosovskoj Vladi i da nemate čestu komunikaciju sa svojim kolegama, pa nam recite koliko tehnički mandat i to što ste vi u ostavci, sprečava da budete možda efikasniji u svom radu, u smislu određenih ulaganja u sredine u kojima žive manjinske zajednice ili da konkretno pomognete kada se dešavaju ovakvi napadi i pomognete da se vinovnici pronađu i kazne?

Dalibor Jevtić: Naravno da utiče. U par navrata se desilo, kada smo imali nekih određenih situacija unutar srpske zajednice, da sam otišao kod predsednika Vlade, a prvo pitanje koje sam dobijao od njegovih saradnika, pre nego što sam uopšte stigao da razgovaram sa njim bilo je da li se i kada vraćamo u Vladu. To je sada njima najvažnije. Mislim da smo mi bili vrlo jasno po tom pitanju, ali to zaista utiče i na naš odnos. Recimo, mi smo pre nekoliko dana razgovarali u vezi ovog problema sa strujom u kolektivnim vcentrima na Brezovici. Jedan od najbližih saradnika premijera je rekao: „Evo neka sutra dođu predstavnici Srpske liste na sednicu i mi ćemo na sednici doneti odluku da mi platimo dug.“ Narvno da to što smo u ostavci utiče na mnoge procese. Moje kolege i ja smo prisutni na terenu u onom kapacitetu koliko je to moguće i onoliko koliko to institucije kojima rukovodimo to omogućavaju. Trenutno zategnuti odnosi između Beograda i Prištine, situacija u kojoj gospodin Arifi odbija da ide na pregovore i čitav odnos unutar same skupštine, gde se usvaja rezolucija oko ujedinjavanja carina Kosova i Albanije, gde se zakon o verskim slobodama koji je u prvom čitanju bio korektan, nakaradno menja nekakvim amandmanima, sve je to posledica svega onoga što se dešava i stvara situaciju koja nije nimalo laka, a koja od nas zahteva pre svega opreznost i birani način na koji ćemo nastupati i odnositi se prema tim problemima.

Orahovac, oskrnavljeno groblje, Foto: O. Radić

GračanicaOnlajn: Da se vratimo na proces povratka i na takozvani Skopski proces. Možete li nešto šire da kažete o čemu se tu konkretno radi i koliko Skopski proces, odnosno zaključci i strategija proizašli iz njega, mogu da pomognu u procesu povratka?

Dalibor Jevtić: Mi smo uspeli da kroz Skopski proces rešavamo i rešimo određena pitanja kada je reč o povratku i kada je reč o statusu raseljenih lica. Međutim, moram da budem potpuno iskren i da kažem da je to nekako stalo onog trenutka kada su krenuli politički problemi i kada smo mi doneli odluku da se udaljimo iz Vlade, odnosno direktnog učešća u njenom radu. Trebalo je da imamo međuministarsku komisiju, sastanci su bili pripremljeni, a na dnevnom redu je bilo pitanje uzurpirane imovine. Već sam razgovarao sa ministrom pravde, napravili smo dogovor, međutim, sada zbog svega ovoga, mi smo bukvalno stali. Ne dešava se ništa što je bilo deo procesa proizašlog iz Skopske inicijtive. Ono što sam na početku razgovora sa vama istakao, da je nezahvalno da planiramo, u slučaju Skopske inicijative, pokazalo se tačnim. Mi smo planirali seriju međuministarskih konferencija sa vrlo jasnim temama i na svakom posebnom sastanku bismo razgovarali o posebnim temama. Nismo, kao ranije, gomilali teme, pa da posle sasatanaka nemamo ništa konkretno. Pripremali smo sve, na primer na koji način treba da se formira poseban panel sudstva koji će raditi na pitanju uzurpirane imovine, koji su rokovi, šta je sa izvršnim odlukama koje se ne primenjuju kada je o uzurpiranoj imovini reč. Sve smo pripremili, onda se desilo šta se desilo u političkom smislu, i stalo se. Ja naravno i dalje verujem u Skopsku inicijativu jer sam ja njen idejni tvorac.Inače, podršku za taj proces smo dobili od OEBS-a i UNHCR-a, ali smo dobili i podršku i od vlada Makedonije, Crne Gore i Srbije. Taj proces je veoma važan, potrebna nam je regionalna saradnja i mi smo imali ideju da to podignemo na onaj nivo na kojem je bio regionalni program koji je pokrenut za Bosnu čini mi se. I Crna Gora i Srbija su bile deo tog procesa, bio je jako uspešan, dosta je tih pitanja rešavano na pozitivan način. Mi smo to isto hteli sa Skopskom inicijativom, međutim, sve zavisi od dnevno političkih tema, nažalost.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Ministar Jevtić sa povratnicima
Moramo da identifikujemo broj raseljenh koji je obavezan da se vrati

GračanicaOnlajn: Da li očekujete da u nekoj fazi Briselskog dijaloga, ako i kada dođe do njega, možda i povratak bude jedna od tema i da li bi uopšte trebalo da to bude tema na tom nivou?

Dalibor Jevtić: U razgovoru sa vašim kolegama iz jednog uglednog beogradskog lista, na pitanje koje su to crvene linije i šta bi to trebalo da bude deo konačnog dogovora ili pravno obavezujućeg dogovora Beograda i Prištine i onoga što se naziva krajnji kompromis, nabrojao nekoliko tema, između ostalog i pitanje povratka. Mislim da ta tema mora da se nađe u tom pravno obavezujućem dokumentu i da se pitanje povratka, ne samo kroz konačni sporazum nađe tu, već da da on bude i deo procesa evrointegracija Koosva. Na osnovu iskustva koja sam čuo od Srba u Hrvatskoj, Hrvatska je imala pitanje povratka raseljenih u svom poglavlju, čini mi se 25. Napominjem da je u Hrvatskoj napravljena greška, jer je identifikovan vrlo mali broj raseljenih. Zato mi moramo da identifikujemo broj raseljenih koji je obavezan da se vrati, da to bude u pravno obavezujućem sporazumu i da to bude u jednom od poglavlja koje će Kosovo imati u procesu evrointegracija. Jedino tako možemo da obezbedimo mehanizam koji će osigurati da se neko zaista konačno založi za čitav proces povratka. Videli smo šta se desilo sa viznom liberalizacijom i kako oni koji vode kosovskeAlbance reaguju tek kada moraju i kada se na njih izvrši pritisak. Tek tada oni raguju i rade ono što je njihova obaveza. Ne vidim drugačiji način rešavanja pitanja povratka raseljenih. Mislim da povratak raseljenih na Kosovo treba da bude deo konačnog sporazuma, ali ne samo to pitanje. Kada govorimo o povratku, ne bih samo govorio o fizičkom povratku raseljenih, već mislim i na pitanje uzurpirane imovine i bezbednosti i mislim da svi slučajevi napada na Srbe i njihovu imovinu moraju da budu rešavani po posebnim i hitnim postupcima u sudovima. Dakle, ne da se dešava kao sada… Identifikovali ste ljude koji su napali decu u Suvom Dolu, nemojte samo da ih privedete i da ih pustite da se brane sa slobode, već odmah tužilac, sud i izricanje kazne. To će da bude vrlo jasna poruka da se oni koji razmišljaju na takav način, neće više usuditi ili će dobro da razmisle ako tako nešto žele da učine ili ponove.

Deset posto od ukupnog broja raseljenih želi da se vrati na Kosovo

GračanicaOnlajn: Imate li podatke o tome koliko ljudi očekuje da se vrati na Kosovo i koliko je ljudi prijavleno za povratak?

Dalibor Jevtić: Mi smo radili profilizaciju raseljenih zajedno sa Danskim savetom za izbeglice i sa UNHCR-om i radi se o 20 000 ljudi otprilike koji su izrazili želju za povratak. To je 10% od onih koji se vode kao raseljeni, što je izuzetno mali broj. Razumem zbog čega je to tako. Veći je broj onih koji su kroz taj proces zatražili da konačno rešenje njihovog statusa bude u mestima u kojima su sada raseljeni, u kojima žive i u kojima su se već integrisali. S druge strane, moja je ideja i mi smo pokrenuli jednu radnu grupu koja je već počela da radi na izradi zakona o raseljenima koji će omogućiti u trajnom smislu, postojalo ili ne ovo ministartsvo ili bilo koja druga institucija, zakon koji će obezbediti prava svim raseljenim licima, pa i u onom naslednom smislu, dakle da se vrate kada god oni to budu želeli. Znači, ako se negde, daj Bože, za pet ili deset godina stvore normalni uslovi za život na ovim prostorima, da neko ne izgubi pravo da živi ovde, da se vrati i da radi, a tu su i mnoga druga tehnička pitanja.

GračanicaOnlajn: Ima li šanse i nade za povratak u gradove?

Dalibor Jevtić: Onoga trenutka kada se obezbedi obrazovanje, kada se obezbedi adekvatno pravo na zdravstvenu zaštitu i na život, da. Mislim da u sadašnjem vremenu mi to nemamo. Ako pogledate bilo koji grad, nemate nijednu školu na srpskom jeziku, nemate mnogo toga. Banalna stvar je ako odete u turističku agenciju da napravite bilo koji aranžman, nećete dobiti ugovor na srpskom jeziku. Postoji nažalost puno problema i nepoštovanja onoga što stoji u zakonima na Kosovu da bi se obezbedio, ne samo povratak u gradove, nego generalno povratak kao i život Srba na ovim prostorima. Puno je problema i mi smo sada pokrenuli jednu diplomatsku inicijativu razgovora sa predstavnicima međunarodne zajednice. Bili smo nedavno u Berlinu, idemo u Vašington, posetićemo još neka važna mesta, razgovaraćemo sa važnim ljudima i mi svuda govorimo o ovim temama. Lako je govoriti o visokim političkim temama, koliko god one teške bile i tu izneti određene stavove, ali stranci treba da razumeju zašto nema prevoda u nekoj instituciji, zašto ima povreda prava kroz različite situacije, zašto se zakoni nisu dobro preveli, kakvi se to zakoni usvajaju koji nemaju prevod na srpski? To su teme o kojima mi ovih dana razgovaramo, pored ovih drugih važnih tema i Zajednice srpskih opština.

Dalibor Jevtić i Eliot Engel
U američkom Kongresu je prvi put postavljeno pitanje šta Kosovo radi po pitanju raseljenih lica. 

GračanicaOnlajn: Na kakve odgovore, ministre, nailazite kod međunarodnih predstavnika kada razgovarate sa kongresmenima, sa predstavnicima velikih država? Šta vam kažu? Da li se ti odgovori razlikuju od onoga što mi možemo da vidimo u medijima i pročitamo u javnim izjavama?

Dalibor Jevtić: Bila je jedna zanimljivost nakon prvog sastanka koji sam imao sa Eliotom Engelem, američkim kongresmenom, koji je poznat kao velikoalbanski lobista. On je bio jako iznenađen onim što sam mu rekao i njegov saradnik je, izlazeći iz kancelarije prokomentarisao, govoreći njemu: „Eto vidite da sam vam rekao da je dobro da dođete da razgovarate ovde.“ Pošto sam bio u prilici da još par puta razgovaram sa njim, situacija je počela da se menja. On je u kongresu, u jednom trenutku postavio pitanje, a malo ljudi to prati iako su to jako važne stvari, šta Kosovo radi po pitanju povratka raseljenih? Prvi put se postavlja to pitanje u američkom kongresu. Znači, vrlo je važno da razgovaramo i u većini situacija su međunarodni zvaničnici iznenađeni informacijama koje čuju i dobiju od nas. Prilikom jedne njegove posete Kosovu, rekao sam mu: “Vi ste ovih dana na Kosovu i vidim da ste lepo dočekani, svuda vam aplaudiraju, tapšu vas po ramenu, vole vas i poštuju, ali hajde da vas ja prvo obavestim da na Kosovu žive i Srbi.Da počnemo od te informacije, pa ćemo onda kroz neke druge stvari.“ On me je zaista pažljivo saslušao i sve pribeležio i onda počinju neke stvari da se menjaju. Ne kažem ja da će se čitava situacija promeniti tako što ću ja da razgovaram sa nekim, ali mi ne smemo da izbegavamo da razgovaramo sa judima koji su važni. Moramo da razgovaramo sa njima, i razgovaraćemo, i jedino će oni tako donekle razumeti situaciju. Neće razumeti u potpunosti, ali ja mislim da ni ljudi u Beogradu ne razumeju u potpunosti kako mi ovde živimo. Ne očekujem od njih potpuno razumevanje, ali očekujem barem deo razumevanja onoga što kažemo i zašto donosimo određene odluke i zašto se dešava da neko pišući neke izveštaje situaciju ovde čini idealnom, a da to tako suštinski nije.

GračanicaOnlajn: Kada ste spomenuli pisanje izveštaja, u izveštajima međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija, kao primer uspešnog povratka se ističe opština Klina. Da li je to baš tako?

Dalibor Jevtić: I nije i jeste, zavisi iz ugla iz koga gledate. Ako govorimo o tome da je opština Klina među prvima otvorila vrata saradnje kada je o povratku reč, to se uvek ističe, ali ako gledamo održivost povratka, naravno da nije. Ako generalno gledamo odnos većinskog prema nevećinskim narodima, naravno da nije. Ne može se reći da je to jedna uspešna priča, ako i dan-danas imate recimo gospodina Zajića koji odbija da proda svoju kuću i biva hapšen. Policija ga, pošto je pronašla lopove, poziva da preuzme ono što su mu prethodno pokrali iz kuće, ali onda njega hapse pod navodnom optužnicom za ratne zločine. To je inače čovek koji je pre i tokom rata bio direktor banke, pa sam ja pitao, više u šali ali sa porukom da je to sve smešno, da li možda nekome nije odbrio kredit ili ne znam šta, pa je sada ratni zločinac? Da se vratim vašem pitanju i da vam kažem da ja generalno ne mogu da kažem da je neka većinski albanska opština u koju Srbi treba da se vrate ili su se vratili, zaista pozitivan primer povratka. Znamo šta se dešavalo u Klini, šta se dešava u Klini i dan-danas. Ne možemo da govorimo o uspešnom povratku ako s vremena na vreme imamo napade, pljačku Srba, fizičke napade. Ljudi su napadani i prećeno im je čak i na pijaci. Daleko smo od uspeha kada je o povratku reč, ne samo u Klini, nego generalno, u svim drugim mestima u kojima Albanci čine većinu.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Arhivska fotografija, protest protiv povratka Srba u selu Mušutište 2016. godine

GračanicaOnlajn: Selo Mušutište kod Suve Reke je posebna i specifična tema. Za ljude koji ne znaju i koji ovde ne žive, prosto je nemoguće i ne mogu da poveruju da ne može nijedan jedini čovek da se vrati na svoje samo zato što je nekome palo na pamet da ispiše navodni spisak navodnih ratnih zločinaca. Da li je Ministartsvo za ovratak i zajednice nešto predvidelo u ovoj godini ili čekamo neka bolja vremena za povratak u Mušutište?

Dalibor Jevtić: Mušutište je mesto u koje bi trebalo prvo da se vrati prvo deset, a kasnije veći broj srpskih porodica. Postojala je i ideja da spojimo opštine Štrpce i Suva Reka, tj. dva sela, Vrbešticu i Mušutište, trebalo je da se izgradi put od 10 do 12 kilometara i taj put bi bio u onom delu u koji Srbi treba da se vrate. Što se tiče Mušutišta, ispoštovali smo sve moguće preporuke koje smo dobili i od Albanaca i predstavnika međunarodne zajednice, formirane su radne grupe, održavani sastanci, razne vrste provera, pa sam ja u par navrata bio tamo da sa tim ljudima popijem kafu. Išao sam da razgovaram sa Albancima liderima sela, razgovarao sam sa direktorom škole, pošto je on kao jedan od važnijih ljudi tu. Sve smo bili dogovorili, niko nije imao ništa protiv i kada su videli da smo mi spremni da krenemo tamo sa lopatama da počnemo da kopamo temelje, da krenemo da zidamo i obnavljamo te kuće, onda kreću problemi. Oni su mislili da će sve te procedure koje oni zahtevaju da nas obeshrabe, ali porodice su bile sve upornije. Mi smo tu da budemo njima na usluzi, pa smo i bili sve uporniji. Onda nam se dešava postavljena bomba pored puta kada smo išli u manastir Svete Trojice pored Mušutišta koji je porušen, pa kada smo otišli da obiđemo drugu porušenu crkvu na putu nam prete. Sve to je bilo sa jednim ciljem, korak po korak. Kada su videli da smo mi svi zajedno i dalje uporni, onda idu optužnice, hapsi se gospodin Mitrović iz sela Sopina, ugledan i poštovan domaćin i time se šalje poruka: „Tek sada dobro razmislite koliko smo mi ozbiljni.“ Međutim, koliko god da su oni ozbiljni, mi ćemo da budemo uporni i uporniji. Sada se u Suvoj Reci, u stranačkom smislu promenila vlast i ja sam dobio uveravanja od predsednika Vlade Kosova, čijoj stranci pripada gradonačelnik, da ćemo tamo da odemo bez kamera, bez privlačenja pažnje javnosti, da razgovaramo i da će se konačno obezbediti da se taj povratak desi iako sam ja i dalje naravno skeptičan. Ništa mi do sada nije dalo za pravo da mislim drugačije, ali u razgovoru sa Srbima iz Mušutišta, mi i dalje svi zajedno želimo da budemo uporni i da se Srbi tamo vrate.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Vučitrn
Formiranje novih opština Plemetina – Prilužje moglo bi da reši deo problema

GračanicaOnlajn: Vi često ističete, i prilkom posete na terenu i prilikom javnih nastupa da vam je podjednako važan i povratak i opstanak. Citiram vas „Bez opstanka nema ni povratka“, što je i logično, pa da pređemo na opštinu Vučitrn u kojoj je pre 1999. godine bilo preko 6.500 Srba, a danas negde oko 3.000, s tim što je oko 2. 000 ljudi smo u selu Prilužje. Pitam vas konkretno za sela Banjsku, Gojbulju i Grace. Skoro smo obišli ta sela i zaista smo naišli na izuzetno teške uslove u kojima ljudi tamo žive. Jedan od problema na koji se tamošnji meštani žale jeste proli azak auto puta od Prištine prema Mitrovici koji prolazi kroz plodne srpske njive, što povećava cenu tih njiva i nekako ljude i primorava i mami da prodaju, iako je još uvek 70% zemlje u vlasništvu Srba. Da li ste obišli ta mesta, da li ste nešto konkretno uradili i da li možda planirate da ih obiđete, jer mi se čini da je njima najpotrebniji razgovor i da ih niko sasluša nego bilo koja vrsta materijalne pomoći.

Dalibor Jevtić: Moji saradnici i ja smo prisutni u svim mestima gde živi ijedan Srbin, pa je tako i sa selima u opštini Vučitrn. Mi smo tamo uradili neke stvari koje su tim ljudima rešile određene probleme i znam sa kojim se sve problemima ti ljudi tamo suočavaju i znam da ima ljudi koji su se odupirali prodaji imanja, ali sada nekako menjaju svoje odluke i situacija nije nimao laka. Ako govorimo o dugoročnom rešavanju problema, zaista sam mišljenja da bi formiranjem nove opštine Plemenita- Prilužje u nekoj meri rešili neki problemi. Naravno, daleko od toga da bi se sve rešilo, jer ni Srbi koji žive u većinski srpskim opštinama, na primer u Klokotu i Partešu, nisu u mnogo boljoj situaciji. Ipak, u nekim stvarima, tamo je malo bolje. Mislim da bi osnivanje nove opštine bilo dobro rešenje. Ministarstvo može da radi bilo gde, ali ako nemamo saradnju sa lokalnom samoupravom i ako lokalna samouprava ne da saglasnost za određen stvari, mi ne možemo da radimo gotovo ništa u tim sredinama. Imali smo situaciju u opštini Vučitrn, kada je trebalo da se gradi kuća jednoj povratničkoj porodici, da smo do isteka roka od 60 dana čekali na građevinsku dozvolu. Kada sam zatražio pismeno objašnjenje razloga zbog kojeg se ne izdaje dozvola i kada su oni videli da smo uporni, tek su na isteku šezdesetog dana dali dozvolu. Tek tada smo napravili toj porodici kuću, a radi se o mladim ljudima koji su izgradnjom kuće rešili probleme i tako opstali i ostali. U Gojbulji smo takođe za nekoliko mladih bračnih parova napravili kuće i mislim da ćemo i ove godine sagraditi još jednu. Što se sela Grace tiče, više puta sam bio tamo, na različite načine sam pomagao tim ljudima i znam koliko, kao što i vi kažete, njima znači razgovor. Moji saradnici su često na terenu i imaju obavezu da sa tim ljudima razgovaraju, ali mene plaši što i drugi ljudi čuju da mi pomažemo na različite načine, pa se onda druge institucije osećaju lagodno i misle da će sve probleme da reši Ministarstvo za povratak, pa nikako ne žele da preuzmu svoj deo odgovornosti i da rešavaju probleme koji su u njihovoj nadležnosti. Pre svega tu mislim na loklanu samoupravu opštine Vučitrn koja je obavezna da te probleme rešava.

GračanicaOnlajn: Za kraj, molim vas da posle svih ovih incidenata koji se dešavaju, uputite poruku institucijama koje su nadležne za takve događaje.

Dalibor Jevtić: Moja poruka je jednostavna. To je ono što govorim kada god imam priliku da razgovaram sa onima koji vode institucije. Predstavnici institucija misle da će svojim nedelovanjem, neradom ili okretanjem glave od problema koje Srbi imaju u određenim opštinama, u kojima su Albanci većina, naterati povratnike da ponovo ili konačno napuste ove prostore. Naravno, u tome neće uspeti jer mi zaista radimo na rešavanju svih ovih problema i ta naša upornost će zaista biti najbolja moguća poruka da im neće uspeti to što im je možda i cilj. Sve ono što imam da im poručim, poručujem im u direktnom razgovoru, kada se sa njima sretnem, ali svakako da bi generalna poruka bila, ne samo za institucije, nego i za sve Albance, da prihvate činjenicu da Srbi ovde žive, da će živeti, da su Srbi ovde ostali i opstali i u težim vremenima i u težim situacijama kroz vekove. Trebalo bi to da prihvate i da znaju da želimo ovde da opstanemo i ostanemo i da mi nikome nismo pretnja, a da oni dobro razmisle, kao što sam već rekao, da im se određene stvari ne vrate kao bumerang.

GračanicaOnlajn: U toku su muslimanski Ramazanski i pravoslavne Petrove posti. Možete li u tom duhu da pošaljete poruku mira i da pozovete građane svih zajednica na mir toleranciju?

Dalibor Jevtić: Ja to uvek činim i kada im čestitam praznik, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost građana Kosova, pozivam uvek da to bude međusobno poštovanje. Ja čestitam svojim prijateljima Albancima praznike i posećujem ih, kao što oni to čine kada su pravoslavni praznici koje mi obeležavamo. Međutim, to ne bi trebalo da bude samo u vreme praznika, nego da međusobno poštovanje i tolerancija budu svakodnevno prisutni. Moja poruka je, nemojte da činite drugima ono što ne želite da drugi čine vama.

GračanicaOnlajn: Ministre, hvala Vam na razgovoru.

Dalibor Jevtić: Hvala i vama.

Anđelka Ćup