Vladika Atanasije Jevtić: Nema referenduma oko Kosova!

Фото А. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: парастос страдалим Србима у Косовском боју на Газиместану

Фото А. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: парастос страдалим Србима у Косовском боју на Газиместану

Obeležavanje 629 godina od Kosovskog boja, završeno je na Gazimestanu, bez prisustva političara i bez incidenata. U besedi posle parastosa, umirovljeni vladika Atanasije Jevtić, poručio je da nema referenduma oko Kosova, jer je ono oduvek bilo srpsko i da će srpski narod opstati i ostati na svojim vekovnim ognjištima.

Na Vidovdan 2018. godine, parastos stradalim Srbima u Kosovskom boju, na Gazimestanu, služio je mitropolit Amfilohije Radović uz sasluženje pet vladikama, sveštenstva i monaštva Srpske pravoslavne crkve. Preko 2.000 ljudi, iz različitih krajeva Kosova i Metohije, centralne Srbije, Republike Srpske, Makedonije i Crne Gore, molilo se sa članovima svoje Crkve, za pokoj duše kosovskim stradalnicima i za opstanak Srba na ovim prostorima.

Foto A. ĆUP; GračanicaOnlajn: parastos stradalim Srbima u Kosovskom boju na Gazimestanu

„Nisu Vlada i predsednik Crne Gore, crnogorski i srpski narod. Oni su priznali Kosovo kao državu, zaboravljajući i Njegoša i srpsko i crnogorsko stradanje na ovim prostorima. Za mene je Kosovo Srbija i tako će uvek da bude, a tako misli većina u Crnoj Gori, samo se boje silnika“, kroz suze nam je rekla pedesotogodišnja Milica iz Podgorice, dodajući da svaki dolazak na Gazimestan doživljava kao duhovno prosvetljenje.

Organizovanim prevozom i pojedinačno, na Gazimestanu je bila i grupa Srba i Makedonaca iz Skoplja.

„Srbija je moja država, sve dok je vlast u Makedoniji gde sam se rodio i gde živim, pod uticajem stranih sila podržala takozvanu nezavisnost Kosova. Čekam dan kada će se sve promeniti, a hoće, siguran sam“, kaže tridesetogodišnji Marijan iz Skoplja.

Foto A. ĆUP; GračanicaOnlajn: vladika Atanasije Jevtić

U prigodnoj besedi, posle parastosa, umirovljeni vladika Atanasije Jevtić je rekao da ima danas onih Srba koji su na vlasti i koji govore da nećemo ginuti za Kosovo.

„A mogu da ginu kosovska deca, dok njegova neće!? Ako treba, daćemo i živote za novo oslobođenje Kosova“, kazao je vladika Atanasije, nastavljajući:

„Nismo pognute glave, nismo poniženi, a hoće da nas ponize. Danas je govorio mitropolit (u besedi u manastiru Gračanica, mitropolit Amfilohijeprim. aut.), da hoće da sprovode referendum. O čemu referendum? O Kosovu i Lazarevoj glavi? O despotu Stefanu, o pesniku Rakiću? Mi ćemo se boriti za Kosovo i opstaćemo i ostaćemo, ali nemojmo da se podajemo jeftinim propagandama“, poručio je episkop Atanasije, pozdravljajući građane pozdravom „Hristos vaskrse, živeće Srbija, živeće Kosovo i Metohija, živeće ovaj narod.“

Na kraju, vladika Atanasije je podsetio na stihove Milana Rakića, velikog srpskog pesnika i nekadašnjeg konzula u Prištini i na njegove stihove iz pesme „Na Gazimestanu“:

„Danas nama kažu, deci ovog veka,

Da smo nedostojni istorije naše,

Da nas zahvatila zapadnjačka reka,

I da nam se duše opasnosti plaše.

Dobra zemljo moja, lažu, ko te voli

Danas, taj te voli, jer zna da si mati…“

Foto A. ĆUP; GračanicaOnlajn: parastos stradalim Srbima u Kosovskom boju na Gazimestanu

Na prilazima Gazimestanu, kao i oko samog spomenika, bio je raspoređen veliki broj pripadnika Kosovske policije. Među građanima je bilo znatno manje nacionalnih obeležja nego ranijih godina, a skup je protekao mirno i bez incidenata.


Arhivska fotografija V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Vidovdan, Gazimestan

Spomenik na Gazimestanu sagrađen je 1953. godine, jer su prva dva porušena za vreme Otomanske imperije, a treći 1941. godine. Prvi spomenik na Gazimestanu, mermerni stub, podigao je sin kneza Lazara, Despot Stefan Lazarević, oko 1395. godine, dok se ne zna tačno kada je na Gazimestanu podignut drugi spomenik od drveta. Sadašnji spomenik na Gazimestanu, rad arhitekte Aleksandra Deroka, visok je 25 metara i na njegovom vrhu nalazi se velika bakarna ploča na kojoj je ugravirana „trasa“ srpske i turske vojske u Kosovskoj bici 1389. godine i na njemu su izgravirani stihovi „Lazareve kletve“.


Anđelka Ćup