Поучено лошим искуствима претходне власти, ново општинско руководство у Клокоту радно, али и даље на испиту јавности

Општина Клокот је, међу 38 локаланих самоуправа на Косову, проглашена за најтранспарентнију на конкурсу који су 2011. и 2012. расписали УСАИД и Министарство за локалну самоуправу. Данас, шест година касније, нова општинска власт у Клокоту оптужује бивше локално руководство за многе пропусте који се не дају лако испавити. За блокаду појединих сектора у овој општини окривљују и централне власти у Приштини.

 Клокот је, каже актуелни председник општине, Божидар Дејановић, био „тамни вилајет“. Данас су, наглашава, решени бројни комунални проблеми. Да ли је је и колико  општина у међувремну постала севис свијих грађана, питали смо првог човека Клокота.

„Оптшина је стопроцентно сервис грађана. Ја се надам да ће кроз пројекте које ћемо ускоро имплеметнирати грађани стварно добити на увид сву документацију о трошењу новца, као и документа на било ком пољу“, наглашава Дејановић.

Председник општине Клокот, Божидар Дејановић, Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Oн је истакао да се дебате са грађанима, на којима они отворно могу да износе своје примедбе на рад градоначелника и општинских одељења, као и да дају своје предлоге, редовно одржавају.

„Тек се сада грађани анимирају да отворено траже своја права, а раније и да су хтели, нису могли. Наравно, институције су ту због грађана“, закључује градоначелник Клокота, Божидар Дејановић.

На терену, грађани већ осећају рад нових локалних власти. Постављена је улична расвета, биће активиран и видео надзор, уколоњене су дивље депоније у граду и околним селима, постављени контејнери, гробља очишћена, граде се тротоари, сви путеви у општини биће асфалтирани.

Воља код локаланих власти постоји али, иако их декларативно подржавају, власти у Приштини не ретко оппштини Клокот одмажу у многим стварима. И даље постоје велики проблеми у секторима здравства и образовања, али и другим областима.

„Захтевамо формирање осталих установа које по Ахтисаријевом плану и према процесу децентализације припадају општини Клокот, а то је огранак Општинског суда, Центар за социјални рад, Центар за регистрацију дозвола и Центар за издавање возачких дозвола, као и ватрогасни дом. То би комплетирало наше потребе у општини“, појаснио је заменик градоначелника Клокота, Саша Мирковић.

Један од горућих проблема, како и у другим општинама, тако и овде, јесте одлазак младих у потрази за послом. Колико су информације о конкурсима доступне младима и да ли их прате, питали смо Андријану Весић будућег студента стоматологије.

Андријана Васић, Фото; В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Искрена да будем, општински сајт сам погледала два или три пута и то је било нешто у вези са конкурсима за медицинске раднике, али ту ништа није било истакнуто од информација, шта је мени требало да се пријавим или да се неко други пријави за тај конкурс, тако да сам то сазнала заправо од неких љиди који раде у општини. Што се тиче увида у конкурс за посао, мислим да се то на неки начин крије“, рекла је Андријана.

Млађани Александар Цветковић из Клокота каже да би првог човека места у коме живи питао шта може и колико је у могућности да уради за младе.

„Ми ово нисмо имали до сада. Претходна власт се никада није ни потрудила да пита младе које су њихове потребе“, рекао је Александар.

Привремено седиште Општине Клокот, Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Како да се транспарентност побољшала, а локалана самоупуава и практично, а не само по дефиницији постане сервис својим грађана?

„Једна од конкретних идеја је база он – лајн података у вези са документима која су од јавног значаја, чиме би се побољшала транспарентност локалне самоуправе и грађана, односно општине и грађана“, предлаже Милица Мирковић, чланица неформалне женске групе „Актив Вумен“

У општини Клокот цивилни сектор је тренутно на нивоу стагнације, али се ради на његовом оснаживању. Што се локалане самоуправе тиче, порука за њих је да морају бити бољи и слушати поруке из народа, каже чланица Саветодавног већа за заједнице, Сања Вуковић.

„Општина Клокот је одличан пример осталима каква судбина може да задеси општинску власт онда када народ није задовољан резултатима њиховог рада. Без обзира на сву политичку подршку, без обзира на све што прати разне изборне процесе, грађани су показали како мењају оно што се њима не свиђа и показали су да је народна воља изнад сваке друге воље“, каже Вуковићева, додајући да  несарадња са грађанима и цивилним сектором представницима власти може да се обије о главу или боље рећи о мандат.

Сања Вуковић, чланица Саветодавног већа за заједнице, Фото: В.Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Да ли нове власти имају разлога за страх, уколико се оглуше о правила службе? Вуковићева наглашава да општина Клокот нема разлога за сада да страхује од цивилног сектора.

„Цивилни сектор је, по дефиницији постојања, сарадник општине на решавању различитих проблема док год буде постојало разумевање и отвореност за сарадњу“, закључила је Сања Вуковић.

Општина Клокот је према плану Мартија Ахтисарија формирана 2010. године. Поред насељеног места Клокот, обухвата села: Врбовац, Могилу и Грнчар. Општина се простире на површини од 2.336 хектара. Становништво чине Срби, њих близу 3.500, док је Албанца упола мање, има их близу 1.500.


Уз подршку Косовске фондације за отворено друштво, у Општини Клокот је одржан округли сто на тему транспарентности. Градоначелник, Божидар Дејановић и његов заменик, Саша Мирковић, разговарали су са грађанима и представницима цивилног сектора о раду општинске администрације, активирању грађана у процесу доношења одлука, као и о сарадњи са цивилним сектором. Округли сто је организовала НВО „Комуникација за развој друштва-ЦСД“ из Грачанице, у оквиру пројекта „Одговорно друштво, транспарентне општине“, који спроводи са Новом друштвеном иницијативом из Северне Митровице и медијским партнерима, РТВ Мир и НВО „Омониа“.


Иван Миљковић