Момци из Грачанице, уз помоћ Општине Каменица, помажу Снежани Младеновић да добије воду

Пример младића из Грачанице и службеника општине Косовска Каменица најбољи је доказ како се уз мало воље и људскости може урадити много, али и да однос грађана и власти може и те како да функционише на добробит читаве заједнице.

Мало је људи из Косовске Каменице и околине који нису чули за тешку  животну причу шездесетседмогодишње удовице Снежане Младеновић из овог места. После 34 године живота у стану, у једином хотелу у Косовској Каменици, она је буквално избачена на улицу. Бригу о њој је 2011. године преузела локална самоуправа која јој проналази нужан смештај у околним српским селима. Осам година је Снежана ишла од немила до недрага, док су јој газде код којих је становала отказивале гостопримство чим би из Општине заказали са плаћањм кирије. Дојадивши јој такав живот, Снежана је пре три године замолила локалног пароха да јој помогне и дозволи да живи на малом парченцету црквеног земљишта у њиви иза „ЕТЦ“ трговине у Косовској Каменици.

Контернер у коме је Снежана данас смештена, Фото: И.М.- ГрачаницаОнлајн

„Овде била њива под кукуруз кад сам дошла“- отпочиње Снежана своју тешку животну причу.“ Ја нисам хтела да оштетим газду, па сам макла само мало кукуруз, колико да направим једно колипче за себе“.

Тако је Снежана, све до Митровдана, живела у колиби коју је сама направила од најлона и шаторских крила. А онда је, у договору са Српском православном црквом, Канцеларија за Косово и Метохију, пред зиму, обезбедила контејнер за ову жену. Тај дан она овако описује.

„Кад су ми донели контејнер, једва сам преживала тај дан од радост, што више нећу да живим под најлон. Срце тело да ми искочи кад сам видела да у контејнер има и кубе и да ћу зиму да презимим на суво“, присећа се Снежана.

Гаража која служи као летња кујна и помоћни објекат, фото; И.М. – ГрачаницаОнлајн

У међувремену, Снежана је почела да се кући. Сама је направила  лимену гаражу у коју је сместила старински порђали шпорет на дрва, на коме често спреми нешто себи за јело, јер јој један оброк дневно редовно донира хуманитарна организација „ Мајка девет Југовића“. Колибу од најлона у којој је некада живела није срушила, већ је користи као оставу. Успела је, каже, да од 7.ооо динара српске, и 65 евра косовске пензије ушпара довољно да купи дрва за зиму и у контејнер уведе струју.

„Била сам дужна 800 евра на људи, ал све сам вратила, сад сам дужна само 300 и даће Бог и тој ће вратим, неће тетка да остане на никог дужна“, говори нам Снежана и поносно истиче како сад и она има струју.

„За струјомер сам дала 180 евра, каблове, осигураче и мајстора ми остало да платим, али и и тој ћу да раздужим, није много“, говори ова жена која од живота није научена да буде мажена.

Одрасла је и школовала двојицу синова, обојица имају децу, један живи у Калуђерици код Београда, други је у Ковину, а она не жели ником да буде на сметњи.

Некадашња кућа од најлона, сада служи као остава, фото: И.М. – ГрачаницаОнлајн

Општинске власти су Снежани нудиле смештај, али га је она, вероватно поучена претходним лошим искуствима и горким хлебом који је појела по туђим кућама, то љубазно одбила.

„Најбоље ми је овде, не тражим ништо, све имам, они из Општину ме питали кућу да ми праве, ја сам рекла нећу дете, дајте гу на тога куј нема, мени је за ово мало што ми остлао од живот ово што имам довољно“, прича и додаје:

„ И овој што имам све ћу на цркву да поклоним, ја сам болна од срце, на мене се не зна докле ћу“, говори док руком умотаном у газу, јер се претходног дана посекла рибајући зарђали шпорет, брише сузе које се незаустављиво котрљају низ лице.

Снежама Миленковић, фото: И.М. – ГрачаницаОнлајн

Да има добрих људи и међу Србима и међу Албанцима најбоље доказује Снежанин пример.

„Овија радници у ЕТЦ целу прошли зиму ми давали палете што ги остану и тако сам се грејала, а и храну су ми доносили, граота је да лажем. Јер Бог је један, а ми смо људи, исту воду пијемо и под исто небо стојимо“, вели Снежана.

Оно мало палета које су јој преостале од претходне зиме уредно је наслагала крај улаза у контејнер, а мало ниже вредне руке ове жене наприле су и сркомни врт у коме се већ зелени први род паприке, парадајза и лука.

Зима би била дуга и тешка да није било радника ЕТЦ трговине који су јој поклањали палете за огревм Фото: ГрачаницаОнлајн
Млади покренули иницијативу за помоћ тета Снежани

Душан Даниловић и Ђорђе Поповић из Грачанице су за случај Снежане Младеновић сазнали преко друштвених мрежа. Потражили су је, пронашли и одлучили да помогну.

Душан и Ђорђе су у посету тетка Снежи, како је овде сви знају и зову, дошли у друштву потпредседника Општине Каменица, Бојана Стаменковића.

Душан, Ђорђе и Бојан у посети Снежани Младеновић, фото: И. М. – ГрачаницаОнлајн

Двојица момака одлучили су да помогну. Прикупили су новац за куповину хидрофора, спремни су да помогну у копању бунара како би Снежани довели воду, а планирају и да јој окосе густо шибље и растиње око контејнера, али и да јој ограде плац.

„Када сам зазнао за госпођу Снежану и њену тешку ситуацију, чуо сам се са пар пријатеља, контактирали смо и наше другаре из Културног склоништа „Крик“, овде, у Косовској Каменици са идејом да сви некако помогнемо. Она је толико скормна, и не тражи пуно, а ми ћемо се потрудити да јој уз сарадњу са локалним представницима власти све то омогућимо“, прича Душан Даниловић, младић из Грачанице који је покренуо читаву акцију.

Место где Снежана Младеновић живи је обрасло високом травом, Фото: ГрачаницаОнлајн

Момци из Грачанице кажу да су у Каменицу дошли из чисто хуманих разлога.

„Ми нисмо овде дошли како бисмо локалним српским представницима направили било какав проблем, намере су нам потпуно часне, желимо да помогнемо овој жени и то не чинимо ни испред каквих страначких удржења нити институција“, изричит је Душан Даниловић.

Потпредседник косовске Општине Каменица, Бојан Стаменковић наглашава да је уз помоћ Центра за социјални рад више пута покушавао да Снежану Младеновић удоми или јој нађе смештај, али да је она то упорно одбијала.

Стаменковић је обећао да ће локална власт помоћи Снежани Младеновић, фото: И.М. – ГрачаницаОнлајн

„Снежана у потпуности испуњава услове да јој као интерно расељеном лицу саградимо кућу, али она то одбија“, каже Стаменковић и додаје да ће у овом случају спорвести, како се изразио, „План Б“, а то је да локална самоуправа помогне да се бар побољшају услови у којима ова жена живи.

„Од својих средстава купили смо мини хидрофор за воду, а ускоро ћемо органзовати и хуманитарне журке, позваћемо и наше пријатеље из осталих НВО из Грачанице да нам се придруже, како бисмо сакупили довољно пара за куповину мини шпорета и фрижидера тета Снежи“, каже Ђорђе Поповић из Грачанице.

Према речима потпредседника Бојана Стаменковића, Општина Каменица се обавезала да ће набавити жицу како би се Снежанин малени плац преградио, као и цеви за прикључак воде, али и сендвиче и сокове за све волонтере који буду помагали и радили када се на плацу буде копала бушотина за воду.

Пример младића из Грачанице и службеника општине Косовска Каменица најбољи је доказ како се уз мало воље и људскости може урадити много, али и да однос грађана и власти може и те како да функционише на добробит читаве заједнице. Момци из Грчанице и локална самоуправа из Косовске Каменице су, за разлику од осталих Општина са српском већином, умели да пронађу праву формулу за сарадњу.

Иван Миљковић