Српска координација: Власти у Приштини нису у стању да се суоче са злочинима из прошлости.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије са огорчењем подсећа да ни после 20 година, нико није одговарао за злочине почињене над Србима у Ораховачкој жупи, иако постоје живи сведоци – жртве међу киднапованим Србима.

Подсећајући на ове трагичне догађаје, Српска координација, још једном указује на одговорност УНМИК-а и КФОР-а, проистеклу из нечињења и невршења мандата одређеног Резолуцијом Савета безбедности ОУН бр. 1244, као и на одговорност Европске уније (ЕУЛЕКС-а).

Охрабрене оваквим ставом дела Међународне заједнице, власти у Приштини настављају да изграђују друштво које није у стању да се суочи са прошлошћу, са злочиначком природом тзв. Ослободилачке војске Косова, друштво у коме не постоји правда за српске жртве.

Српска координација позива правосудне власти Републике Србије, да процесуирају бивше припаднике тзв. Ослободилачке војске Косова, одговорне за ратне злочине почињене над српским и неалбанским становништвом, почињене на територији општине Ораховац, током јула 1998. године.

За време оружаног напада тзв. ОВК на подручју Ораховца од 17- 22. јула 1998. године, киднаповано је око 100 српских цивила а у нападима убијено седморо лица српске националности. 18. јула 1998. године протерано је сво српско становништво из села Ретимље, Оптеруша и Зочиште и одведено у затворе и логоре под контролом тзв. ОВК. Група од 35 цивила, махом жена, деце и старијих, ослобођена је 22. јула 1998. године, посредством делегације МКЦК у Прштини, док се осталима губи сваки траг. Године 2005., у јами Волујак у општини Клина и масовној гробници код Малишева, пронађени су посмртни остаци 36-торо Срба, док је судбина преосталих још увек нерасветљена.