УНС: Две деценије од отмице и убиства приштинског професора и новинара Шабана Хотија

Магистрални пут који води од Приштине према Пећи у јулу 1998. године је контролисала ОВК и у близини општине Глоговац формирала логор Лапушник. Био је смештен на сеоском имању. У кући, гаражи и штали држани су заробљеници. Албанце је ОВК хапсила углавном тако што је улазила у њихове куће у околним селима, али и у општинама Липљан и Штимље. Срби који су завршили у Лапушнику, хапшени су већином на магистралном путу Приштина – Призрен, код места Дуље.

Ту је ОВК често заустављала аутомобиле и аутобусе, а путнике одводила. Професор руског језика, Шабан Хоти, договорио се са екипом новинара из Русије да за њих преводи док су на терену. Заробљен је 21. јула 1998. године када је руска ТВ екипа са њим кренула да интервјуише припаднике ОВК, каже директор Фонда за хуманитарно право у Приштини Беким Бљакај, у разговору за Удружење новинара Србије (УНС) о судбини професора Хотија, преводиоца и новинара.

Хоти је заробљен 21. јула 1998, заједно са новинаром Олегом Сафиулином, камерманом Александром Галановим и сниматељем Виктором Мамаевим. Новинари из Русије су ослобођени истог дана, а професор

Хоти је пет дана касније стрељан на планини Бериша. Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ), због овог убиства и још осморице цивила, на 13 година затвора, осуђен је Хајреднин Баљај, чији је ратни надимак био „Шаља“. Оптужницом за логор Лапушник пред Трибуналом у Хагу био је обухваћен и командат ОВК Фатмир Љимај, али је ослобођен због недостатка доказа о његовој командној одговорности. Фонд за хуманитарно право је пажљиво пратио ово суђење.

Беким Бљакај (фото: Јелена Л. Петковић)

– Када су тог дана возилом стигли до села Коморане, српска полиција им је рекла да не иду даље, јер даље од тога немају контролу над територијом. Ипак, новинари су наставили. Након километар-два, зауставили су их припадници ОВК, а како су сведочили руски новинари, они су након тога приведени, а Хоти је посебно одведен. Током суђења у Хагу, чули смо део, али не знамо шта је све Хоти стварно преживео у логору Лапушник. Такође, нису до краја разјашњени мотиви његовог задржавања – истиче Бљакај за УНС.

Али, подвлачи наш саговорник, судском пресудом је документовано да је све заробљенике који су држани у том логору, ОВК одвео према планини Бериша. Део је пуштен, а део одведен даље у планину и стрељан:

– Међу убијенима је био и професор Хоти, чији су посмертни остаци пронађени 2001. баш на месту где је убијен. Судско веће је доказало да је на њих пуцао Хајредин Баљај који је одслужио већи део казе од 13 затвора, а потом пуштен – истиче наш саговорник.

На питање да ли су новинари били посебна мета, Бљакај подвлачи да је то било време када је убијено много цивила, много угледних људи.

– Очигледно новинари су били таргетирани, али сваки људски живот је вредан без обзира на професију. У то време је било убистава и киднаповања, а нарочито одмах после рата, и познатих лекара, адвоката, певача, уметника, политилара… Судских пресуда нема, па са сигурношћу не можемо говорити шта је иза свега тога. Када је реч о српским новинарима, очигледно је да су киднаповани и убијени зато што су били Срби – закључује Бљакај.

Име професора Шабана Хотија налази се у Косовској књизи памћења Фонда за хуманитарно право у којој је наведен као професор, преводилац и новинар. Удружење новинара Србије у априлу је објавило податке о професору Хотију, 15. особи на списку убијених и киднапованих новинара и медијских радника на Косову.

Извор: УНС ИНФО