Српска координација: За „Олују“ правноснажно осуђено само једно лице

Поводом двадесетрогодишњице напада хрватске војске на Републику Српску Крајину, која је била подручје под заштитом снага Уједињених нација (УНПРОФОР), у акцији етничког чишћења, коју је Хрватска назвала “Олуја“, Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије (Српска координација), издаје:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Српска координација, у име породица убијених, погинулих, несталих и прогнаних, подсећа да је у акцији етничког чишћења – “Олуја“, убијено 1.834 лица српске националности, од тога преко преко 1.200 српских цивила од којих је више од 60 % било старије од 60 година, да је протерано преко 250.000 Срба, запаљено преко 20.000 српских кућа и објеката, и да је преко 40.000 станова у својини Срба отето и никада није враћено.

Налог врховника Хрватске, Фрање Туђмана: “Да се учине такви удари да Срби практично нестану“, што је de iure била наредба да се спроведе етничко чишћење, припадници хрватске војске су брутално и систематски извршили, убијајући чак и старце и старице, који нису хтели да напусте своја вековна огњишта, систематски минирајући и уништавајући напуштене српске куће и инфраструктуру. Бројни су примери злочина над преосталим српским становништвом, почињеним недељама и месецима након званичног завршетка злочиначке акције “Олуја“, као у селима Грубори, Гошићи и Вариводе, где је убијено двадесет двоје стараца и старица крајем августа, односно крајем септембра 1995. године.

Наредних десетак година од прогона, хрватска власт је чинила све да онемогући повратак Срба: ускраћивањем обнове уништене инфраструктуре, уништавањем и отимањем непокретности, “легализацијом“ узурпације непокретности, ускраћивањем права на зарађене пензије и других стечених права, дискриминативним судским пресудама, пореским и другим прописима итд.

Српска координација подсећа да је за масовне ратне злочине почињене у тзв. Олуји, у Хрватској правоснажно осуђено само једно лице, као да није реч о највећој акцији етничког чишћења, почињеној на тлу Европе, након Другог светског рата. То указује да у Хрватској не постоји озбиљна намера да се гоне учиниоци ратних злочина, које су припадници хрватске војске починили над Србима. Напротив, у Хрватској се, од стране највиших државних званичника, негира злочиначка страна тзв. Олује, истицањем да је она “чиста као суза“ а они који су осмислили и командовали инкриминисаним војним операцијама, попут генерала Готовине и Маркача, уместо да одговарају за ратне злочине, славе се као наводни национални хероји.

Хашки суд је коначном другостепеном пресудом ослободио хрватске генерале за удружени злочиначки подухват у “Олуји“, иако је првостепеном пресудом осудио генерале хрватске војске: Готовину на 24 године затвора, а Маркача на 18. Суд је у овој пресуди утврдио да је „Олуја“ била највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата, да су почињени масовни и систематски злочини над невиним цивилима, али је напрасно “заборавио“ на командну одговорност и на 1300 страница првостепене пресуде и једним потезом пера ослободио најодговорније за почињене масовне ратне злочине над Србима.

Овом пресудом у Међународној заједници коначно је озваничен двоструки критеријум, када су у питању злочини учењени над српским жртвама на простору бивше Југославије, чему се Српска координација одлучно противи.

Српска координација такође подсећа на лицимеран став званичне Хрватске, која на сва уста говори како је “питање несталих једно од главних хуманирарних питања“, а већ двадесет три године не желе да есхумирају преко седамдесет невино убијених српских цивила у злочиначкој акцији “Олуја“, чији се посмртни остаци налазе на познатим гробницама и гробним местима, које је под надзором УНПРОФОР-а евидентирала и привремено сахранила сама Хрватска.

Српска координација у име породица жртава, и овим поводом указује на селективну правду и приступ, како у судским поступцима, тако и у јавним политикама Хрватске, Босне и Херцеговине, Приштине и дела међународне заједнице, у циљу политичке инструментализације жртава хрватске, бошњачке и албанске националности, како би се приказала и оправдала једнострана слика ратова на простору бивше Југославије, према којој су Срби кривци а српске жртве – жртве другог реда. Позивамо јавност у Србији и надлежне власти, да се супротставе неистинитим тумачењима догађаја током ратова 90-их година на простору бивше Југославије и придруже се породицама жртава у борби за истину и правду.

ПРЕДСЕДНИК КООРДИНАЦИЈЕ

Душко Челић, с.р.

ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА КООРДИНАЦИЈЕ

Драган Пјевач, с.р.