Важно је да Срби остану овде јер Косово је Србија – поручио Кристијан Ронберг из Данске

Следећи причу својих пријатеља о народу српском и светињама на Косову и Метохију, у јужну српску покрајину, први пут се 2009.г одине упутио Данац, Кристијан Ронберг из Копенхагена.

У последње две деценије Косовом и Метохијом је прошло много људи из разних земаља света. Неки су дошли као војници КФОР-а, неки као полицајци, неки једноставно да виде шта се то у овом делу Европе дешава. Већина је дошавши  веровала у унапред пласирене приће о Србима као ,, лошим момцима“ са којима се треба обрачунати, док је  мало било оних који су о косметским Србима  имали другачије мишљење.

Захваљујући тим малобројнима, донекле је измењена слика у појединим деловима света о српском народу, још увек не у мери у којој би требало, али се истина почела преносити и ширити.

Кристијан и Видан испред цркве у Брњици, Фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Следећи причу својих пријатеља о народу српском и светињама на Косову и Метохију, у јужну српску покрајину, први пут се 2009.г одине упутио Данац, Кристијан Ронберг из Копенхагена.

Судија по  занимању, Кристијан каже да воли Србију и Србе.  У Београду, на Врачару има свој стан и већ му је постало уобичајено да два или три пута месечно долази у Србију. Они који редовно одлазе на литургију у храм Светог Саве, виђају га тамо, а и чују како понекад отпева на српском и неку молитву.

Ове године је цео свој годишњи одмор одлучио да проведе у Србији и радо је прихватио позив свог пријатеља Видана да заједно дођу на Косово и Метохију.

Кристијан је на Косово и Метохију после 2009.године долазио још једном почетком ове године. Пред полазак из Београда он је  добио српску заставу и одлучио је да испуни жељу свог српског пријатеља, да заставу рашири на Газиместану.

 

„Мој пријатељ је рекао да би на Газиместану требало да развијем српску заставу и фотографишем се са њом. Предлог ми је изгледао занимљив“, прича Кристијан и наставља:

„Ја сам сам у мом пријатељу видео  родољубивог Србина. Све ме је то дирнуло и учинило поносним“.

 По Косову и Мертохији са Виданом 

На своје треће путовање по Косову и Метохији, Кристијан је кренуо са другим својим пријатељем, историчарем, Виданом Богдановићем.  Заједно су обишли Пећку Патријаршију, Високе Дечане, манастир Зочиште, Свете Архангеле код Призрена, Богородицу Љевишку, обе цркве Св. Ђорђа у Призрену, цркву Св. Спаса и стари град, Каљају.

Видан је Кристијана довео и код својих пријатеља у Ораховац и Велику Хочу, а заједно су присуствовали и прослави славе у цркви Св. Недеље у селу Брњача код Ораховца. Кристијан нам је у разговору рекао да је путовање са Виданом било изузетно, јер је од свог сапутника могао да чује многе историјске чињенице на лицу места:

„Путовати са Виданом је за мене био велики изазов. Он познаје историју, а зна и пуно људи овде, има пуно пријатеља са којим ме је упознао. Иако сам већ долазио на Косово и Метохију ово ми је био први пут да сам био у Великој Хочи, Ораховцу и манастиру Зочиште.  Изненадило ме је колико су Срби  гостољубиви, позвали су нас у толико кућа, угостили су нас. Дирнут сам свим тим гостољубивим поздравима и позивима“ – прича одушевљено Кристијан.

Кристијан крај гроба Цара Душана у Светим Архангелима, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Кристијан је искористио прилику да нам исприча  детаљ из Велике Хоче који је сазнао у  разговору са оцем Миленком, парохом великохочанским:

„Отац Миленко је испричао како је 1999. године, када се почела повлачити српска војска и полиција и народ се покренуо, узео велику, стару, Лонгинову икону Св. Николе и ставио је на кола. Са једне стране хтео је да заштити ту стару икону, а опет мислио је да их Свети Никола води путем којим ће ићи. Међутим, кола нису хтела да се покрену иако је упорно покушавао. То је био знак да треба остати. И заиста мештани Велике Хоче се нису покренули, остали су у своме селу. И ја сам имао прилику да видим како се ти људи и поред великих искушења радују, како певају. Присуствовали смо једном концерту на којем је наступао Гаврило Кујунџић са Метохијским жуборима. Ја сам уживао слушајући традиционалне српске народне песме и дивио се како сви заједно певају“, усхићено говори Данац коме су Србија и Срби у срцу.

Кристијан је сазнао да је српско становништво у Великој Хочи и Ораховцу много искушења прошло, да су људи много страдали и патили, али да, иако су са свих страна окружени албанским селима и албанским становништвом опстају:

„Морам да кажем да сам задивљен како Срби и поред свега што им се дешавало, чувају своју веру, своју традицију, одани су Србији, одани су својим коренима на Косову и Метохији где живе стотинама година. Ја сам свестан да је живот овде веома тежак и иако нисам Србин, ја много волим  Србију и чини ме срећним, да у Србима има снаге и храбрости да настављају даље  и да чувају оно што је њихово“, прича Крситијан.

Нагашавајући како свим својим срцем воли Данску и поноси се тиме што живи у најстаријој  краљевини поручује:

„Као шта ја волим своју земљу, исто тако сматрам да и Срби треба да воле своју земљу, да буду свесни својих корена и да знају да су корени њихови овде на Косову и Метохији. Јако је битно да Срби који овде живе осете подршку својих земљака из других делова земље и јако је битно да Срби остану овде, да буду овде, јер шта ће се догодити ако Срби оду?

Кристијан сматра и  да Срби из других делова Србије треба чешће да посећују ове просторе рекавши да ће се молити за Србе на Косову, да остану на свом огњишту, да и даље прослављају своје крсне славе у својим светињама.

„Хвала вам што сте овде и желим да српски народ има све благослове од Господа, и да увек остане овде,  јер Косово је Србија“- рекао је поносно на крају Данац, Кристијан Ронберг.

Оливера Радић