Važno je da Srbi ostanu ovde jer Kosovo je Srbija – poručio Kristijan Ronberg iz Danske

Sledeći priču svojih prijatelja o narodu srpskom i svetinjama na Kosovu i Metohiju, u južnu srpsku pokrajinu, prvi put se 2009.g odine uputio Danac, Kristijan Ronberg iz Kopenhagena.

U poslednje dve decenije Kosovom i Metohijom je prošlo mnogo ljudi iz raznih zemalja sveta. Neki su došli kao vojnici KFOR-a, neki kao policajci, neki jednostavno da vide šta se to u ovom delu Evrope dešava. Većina je došavši  verovala u unapred plasirene priće o Srbima kao ,, lošim momcima“ sa kojima se treba obračunati, dok je  malo bilo onih koji su o kosmetskim Srbima  imali drugačije mišljenje.

Zahvaljujući tim malobrojnima, donekle je izmenjena slika u pojedinim delovima sveta o srpskom narodu, još uvek ne u meri u kojoj bi trebalo, ali se istina počela prenositi i širiti.

Kristijan i Vidan ispred crkve u Brnjici, Foto: O. Radić, GračanicaOnlajn

Sledeći priču svojih prijatelja o narodu srpskom i svetinjama na Kosovu i Metohiju, u južnu srpsku pokrajinu, prvi put se 2009.g odine uputio Danac, Kristijan Ronberg iz Kopenhagena.

Sudija po  zanimanju, Kristijan kaže da voli Srbiju i Srbe.  U Beogradu, na Vračaru ima svoj stan i već mu je postalo uobičajeno da dva ili tri puta mesečno dolazi u Srbiju. Oni koji redovno odlaze na liturgiju u hram Svetog Save, viđaju ga tamo, a i čuju kako ponekad otpeva na srpskom i neku molitvu.

Ove godine je ceo svoj godišnji odmor odlučio da provede u Srbiji i rado je prihvatio poziv svog prijatelja Vidana da zajedno dođu na Kosovo i Metohiju.

Kristijan je na Kosovo i Metohiju posle 2009.godine dolazio još jednom početkom ove godine. Pred polazak iz Beograda on je  dobio srpsku zastavu i odlučio je da ispuni želju svog srpskog prijatelja, da zastavu raširi na Gazimestanu.

 

„Moj prijatelj je rekao da bi na Gazimestanu trebalo da razvijem srpsku zastavu i fotografišem se sa njom. Predlog mi je izgledao zanimljiv“, priča Kristijan i nastavlja:

„Ja sam sam u mom prijatelju video  rodoljubivog Srbina. Sve me je to dirnulo i učinilo ponosnim“.

 Po Kosovu i Mertohiji sa Vidanom 

Na svoje treće putovanje po Kosovu i Metohiji, Kristijan je krenuo sa drugim svojim prijateljem, istoričarem, Vidanom Bogdanovićem.  Zajedno su obišli Pećku Patrijaršiju, Visoke Dečane, manastir Zočište, Svete Arhangele kod Prizrena, Bogorodicu Ljevišku, obe crkve Sv. Đorđa u Prizrenu, crkvu Sv. Spasa i stari grad, Kaljaju.

Vidan je Kristijana doveo i kod svojih prijatelja u Orahovac i Veliku Hoču, a zajedno su prisustvovali i proslavi slave u crkvi Sv. Nedelje u selu Brnjača kod Orahovca. Kristijan nam je u razgovoru rekao da je putovanje sa Vidanom bilo izuzetno, jer je od svog saputnika mogao da čuje mnoge istorijske činjenice na licu mesta:

„Putovati sa Vidanom je za mene bio veliki izazov. On poznaje istoriju, a zna i puno ljudi ovde, ima puno prijatelja sa kojim me je upoznao. Iako sam već dolazio na Kosovo i Metohiju ovo mi je bio prvi put da sam bio u Velikoj Hoči, Orahovcu i manastiru Zočište.  Iznenadilo me je koliko su Srbi  gostoljubivi, pozvali su nas u toliko kuća, ugostili su nas. Dirnut sam svim tim gostoljubivim pozdravima i pozivima“ – priča oduševljeno Kristijan.

Kristijan kraj groba Cara Dušana u Svetim Arhangelima, foto: O. Radić, GračanicaOnlajn

Kristijan je iskoristio priliku da nam ispriča  detalj iz Velike Hoče koji je saznao u  razgovoru sa ocem Milenkom, parohom velikohočanskim:

„Otac Milenko je ispričao kako je 1999. godine, kada se počela povlačiti srpska vojska i policija i narod se pokrenuo, uzeo veliku, staru, Longinovu ikonu Sv. Nikole i stavio je na kola. Sa jedne strane hteo je da zaštiti tu staru ikonu, a opet mislio je da ih Sveti Nikola vodi putem kojim će ići. Međutim, kola nisu htela da se pokrenu iako je uporno pokušavao. To je bio znak da treba ostati. I zaista meštani Velike Hoče se nisu pokrenuli, ostali su u svome selu. I ja sam imao priliku da vidim kako se ti ljudi i pored velikih iskušenja raduju, kako pevaju. Prisustvovali smo jednom koncertu na kojem je nastupao Gavrilo Kujundžić sa Metohijskim žuborima. Ja sam uživao slušajući tradicionalne srpske narodne pesme i divio se kako svi zajedno pevaju“, ushićeno govori Danac kome su Srbija i Srbi u srcu.

Kristijan je saznao da je srpsko stanovništvo u Velikoj Hoči i Orahovcu mnogo iskušenja prošlo, da su ljudi mnogo stradali i patili, ali da, iako su sa svih strana okruženi albanskim selima i albanskim stanovništvom opstaju:

„Moram da kažem da sam zadivljen kako Srbi i pored svega što im se dešavalo, čuvaju svoju veru, svoju tradiciju, odani su Srbiji, odani su svojim korenima na Kosovu i Metohiji gde žive stotinama godina. Ja sam svestan da je život ovde veoma težak i iako nisam Srbin, ja mnogo volim  Srbiju i čini me srećnim, da u Srbima ima snage i hrabrosti da nastavljaju dalje  i da čuvaju ono što je njihovo“, priča Krsitijan.

Nagašavajući kako svim svojim srcem voli Dansku i ponosi se time što živi u najstarijoj  kraljevini poručuje:

„Kao šta ja volim svoju zemlju, isto tako smatram da i Srbi treba da vole svoju zemlju, da budu svesni svojih korena i da znaju da su koreni njihovi ovde na Kosovu i Metohiji. Jako je bitno da Srbi koji ovde žive osete podršku svojih zemljaka iz drugih delova zemlje i jako je bitno da Srbi ostanu ovde, da budu ovde, jer šta će se dogoditi ako Srbi odu?

Kristijan smatra i  da Srbi iz drugih delova Srbije treba češće da posećuju ove prostore rekavši da će se moliti za Srbe na Kosovu, da ostanu na svom ognjištu, da i dalje proslavljaju svoje krsne slave u svojim svetinjama.

„Hvala vam što ste ovde i želim da srpski narod ima sve blagoslove od Gospoda, i da uvek ostane ovde,  jer Kosovo je Srbija“- rekao je ponosno na kraju Danac, Kristijan Ronberg.

Olivera Radić