Nema cepanja svete kosovsko-metohijske zemlje

Svako vreme ima svoje breme, govorio je srpski narod odvajkada. Međutim, čini se da je danas iskušenje veće nego ikad, jer po prvi put do sada imamo samoinicijativni predlog vlasti da se podele Kosovo i Metohija. Za neke iznenađujući a za druge ne, ovaj predlog se pokazao kao presedan. Jer, jedno je kada se deo teritorije silom osvoji ali je sasvim drugo, i sa dalekosežnim posledicama, kada se svojom voljom dâ! Zbunjenom narodu nije jasno kako se vlast izjašnjava suprotno Ustavu Republike Srbije.

Piše: Književnica Lela Marković 

Istovremeno, opoziciju čine stranke koje su pokazale kako se uzima od naroda ili stranke udružene u neslozi. Pojedini intelektualci se oglašavaju, ali ujedinjene pameti nema.

Da li vlast zaista misli da će zapad dozvoliti podelu teritorije koja je već okupirana ili da će Priština ispoštovati nekakav sporazum, kad nije do sada? Sve i da se sramna podela desi, vlast u Prištini će ići i dalje, što je njihov „stil“ građenja države na otimanju i krađi tuđe teritorije i istorije. Da li aktuelna vlast zaista misli da je pametnija od umnih i slavnih predaka koji nikada nisu ni pomišljali da se odreknu naše Svete Zemlje, niti da dele matično područje koje je svedok identiteta, porekla i trajanja srpskog naroda. Da li onaj ko bi prodao veru za večeru zna da se večera pojede, a da je vera zauvek i da održava zdravo duhovno tkivo naroda? Kada se iseče koren i drvo se suši. Gospod je dozvolio da bolest udari u naše telo – u teritoriju, kako bi se Srbi prizvali Bogu dok nije kasno i kako bi spasavali duhovno zdravlje koje je bitnije.

I da omogući da naše svetinje potom budu prisvojene kao kulturno blago takozvane države koja prazne strane svoje knjige istorije popunjava prisvajanjem tuđih? Kako da bude njihovo ono što nikada nije bilo, ni postalo uprkos brojnim osvajanjima? Veliki Matija je veliku istinu izgovorio: „Ako nije naše, zašto od nas traže da im ga damo?“

Oni koji kažu da su Kosovo i Metohija izgubljeni još davno, izgubljeni su i odmetnuti od Boga i roda, otpali sa bogatog srpskog rodoslova. Dužni potomcima i nezahvalni precima čijim je grobovima Srbija popločana, za slobodu u kojoj uživaju. Oni koji su ravnodušni ili ćute, čekajući da drugi donese odluku u njihovo ime, a onda i trenutak za naknadno pametovanje i osudu, nisu ništa drugo do oni koji pomažu u guranju svog naroda u ambis.

Lela Markovć ispred bogoslovije u Prizrenu, foto: privatna arhiva

Slušajući besedu Episkopa Teodosija sa molebana u Kosovskoj Mitrovici, duša zadrhti od radosti što imamo ovakve pastire koji okupljaju stado i krepe ga jednostavnom istinom: „Ne dajmo da nas podele ideologije ovog sveta, prolazne reči i obećanja koja prolaze kao zvono koje ječi (1Kor 13.1). Crkva je uvek bila ovde da nas povezuje, kao što se pšenica sabira i kao brašno sjedinjuje u jedan hleb, kao što se grožđe sabira u jednu čašu vina.“

Nebeski sud je jedina prava uteha, Slava Bogu! Do tada, uzdajmo se u čuvare naših svetinja, našu Svetu srpsku pravoslavnu sabornu i apostolsku crkvu koja je opet zauzela jasan stav, uprkos svih napada na svoje pastire. Pružimo im podršku, pomolimo se za naše sveštenstvo, monaštvo i narod, vraćajmo se i odlazimo na Kosovo i Metohiju što češće, pomažimo narod i svetinje, protivimo se podeli Kosova i Metohije pazeći sve vreme da u tom trudu ne izgubimo dušu kako bi, kad dođe vreme, pred Gospoda stali bez stida. Da ne budemo pasivni jer imamo veliku ličnu odgovornost! Da svako od nas govori gde i koliko može, bez rezerve, straha ili dvoumljenja. Ovo je ispit za svakog pojedinca, šta mu je u srcu, na usnama i u delima, jer je lični izbor između stradanja i odricanja, izbor za ulaz na Nebesa ili u pakao. Sveta Zemlja se brani na Kosovu i Metohiji ali i u Beogradu, širom Srbije, u dijaspori. Mudro, smireno, ali istrajno, beskompromisno i uporno, sa verom u Boga! Samo tako će Bog čuti naša srca i otvoriće put spasenja.

 

Lela Marković, Prizrenka,

pravnik, književnik i potredsednik

Udruženja književnika Kosova i Metohije