Новинари обележили две деценије од киднаповања колега Ђура Славија и Ранка Перенића. Двадесет година празнине у коју је стала сва наша несрећа

Двадесет година од кинаповања новинара Радио Приштине Ђура Славуја у његовог колеге возача, Ранка Перенића, обележено је крај спомен плоче, које су новинари подигли на месту њиховог нестанка, између Зочишта и Ораховца. „Двадесет година празнине у коју је стала сва несерећа породица и наше професије, али и сав бол, због још 12 убијени и несталих колега“, рекао је крај спомен обележја несталим новинарима књижевник и новинар Живојин Ракочевић.  Председник Друштва новинара Косова и Метохије, Будимир Ничић је подсетио на овај, али и остале злочина над новинарима, за које на Косову ни данас нико није процесурин. Ничић је запитао: „да ли ми то пристајемо да живимо са убицама, злочинцима, киднапрерима.

Новинарској екипи коју су те 1998. године чинили Ђуро Славуј и возач Ранко Перинић губи се сваки траг негде између села Зочишта и Ораховца. Њих двојица су кренули на радни задатак, када су, највероватније промашили скретање за манастир Зочите, одакле им се губи сваки траг. Истине о њима нема ни после 20 година.

Новинари крај спомен плоче Ђуру Славују и Ранку Перенићу, фото: В.Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Јасмина Стојковић, некада радник РТВ Приштина, а данас ТВ Мост из Звечана каже да и даље размишља о дану када су Ђуро и Ранко нестали, када, само стицајем околности и она није била са њима на задатку.

„Овај дан је за мене изузетно емотиван, тежак и пун бола. Сваке године ми је све теже! После 20 година чини ми се да ми је чак и теже, него када се све то догодило, управо зато што још увек ништа не знамо о њиховој судбини, не само о њиховој, него и о судбини свих несталих и киднапованих Срба“, рекла је Стојковићева.

То што ни судбине киднапованих новинара, али ни осталих Срба нису расветљене представља „страшно лицемерје оних који су надлежни да истражују злочине и да отркивају шта се дешавало са нашим људима“, нагласила је она.

„Лицемерје иде дотле, да чак не могу да отркију ни оне који руше ову споме – плочу, а ми је изнова постављамо, ево већ седми пут. Шта да  очекујемо онда, како ће бити расветљена судбина Ђуре и Ранка?“, запитала се Јасмина Стојковић.

Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Књижевник и новинар Живојин Ракочевић је рекао да је „двадесет година од нестанка Ђура Славуја и Ранка Перенића, двадесет година презнине у коју је стала сва несрећа њихових породица, несреће наше професије и сав бол који се може замислити“.

„У тих двадесет година празнине стали су и животи убијених  и несталих наших колега, њих још 12. Стало је понижење, али и понижене године које сви ми добро осећамо овде“, рекао је Ракочевић.

Он је додао да новинари, крај спомен облежја својим отетим колегама, више не траже нити захтевају, већ оптужују, институције које су, како је нагласио, „20 година саучесници у злочину“.

„Двадесет година ћутања над Славујом и Перенићем оптужује све институције до дана данашњег. Оптужује их од када су нам забранили употребу српског језика у Специјалном тужилаштву Косова. Ми који се овде, окупљамо исписујемо ту оптужницу, исписујемо слободу коју не могу одузети никоме, а посебно не могу одузети слободу новинарима.“, нагласио је Ракочевић.

Ракочевић је нагласио да су Славуј и Перенић постали симбол „у који се улио сав наш проблем, сви наши животи и сва наша професија“.

Председник Друшта новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Будимир Ничић се нада да се бар мало стиде они који су требали и морали да саопште „зашто Славуј и Перенић нису међу нама!?“.

„Нама остаје да се надамо и да се боримо, надамо се и у тај Специјални суд да ће професионално да уради свој посао, да се надамо да ће домаће Тужилаштво коначно да крене да ради свој посао. И оно што ми још можемо да уредимо, тој  је да апелујемо и да тражио од свих људи, од  политичара, невладиног сектора да подигну свој глас, јер ово више није само питање правде, ово је питање да ли смо ми пристали и да ли пристајемо да живимо са убицама, злочинцима, киднапрерима, а живимо међу њима, јер нико од њих није пронађен, нити они који су убили и киднаповали наше колеге, нити многе друге људе на Косову, у последњих 20 година“, нагласио је Ничић.

Фото: В. Ћуп, ГраћаницаОнлајн

Ничић је подсетио да су колеге, новинари из Београда. у протеклих годину дана дали велики допринос кроз серију истраживачких текстова, захваљући којима је јавности предочено доста детаља о свим случајевима нестанка новинара, а имамо их 14.

„Такође смо и са удружењима и у Приштини и у Београду, НУНС-ом и Синдикатом новинара Србије поднели предлог резолуције Европској Федерацији новинара, која је пре два месеца једногласно усвојена и у  којој се захтева ефикасна истрага и расветљавање убиства 14 наших колега“, рекао је Ничић.

Председник ДНКиМ је још једном подсетио да УНМИК и ЕУЛЕКС свих ових годиа ништа нису урадили на расветљавању случајева несталих новинара и да је крајњи резултат њиховог рада, оценио је, „једна велика нула“.

„Ми, њихове колеге, нећемо одустати од борбе за истину и правду“, обећао је Ничић.

Новинарка Јасмина Стојковић је нагласила да ће колеге сваке године бити крај места где су задњи пут виђени Ђуро Славуј и Ранко Перенић и тако подсећати све на њихов нестанак.

„Онима који су надлежни порука је да схвате и да се не надају да ћемо ми можда тиме што ћемо бити у мањем броју одустати или заборавтити злочин. Тога сасвим сигруно неће бити! Док год је мене овде, а надам се и свих нас, наставићемо да долазимо и да тражимо истину и правду за наше колеге“, рекла је Стојковићева.

Крај спомен обележја Ђуру Славују и Ранку Перенићу, данас су се окупиле колеге из већине српских редакција на Косову и Метохии како би подсетиле да су на том месту, пре 20 година, припадници терористичке ОВК киднаповали новинаре Радио Приштине.

И. Миљковић