Kako do dokumenata od javnog značaja?

Pristup javnim informacijama
Danas se obeležava Međunarodni dan slobodnog pristupa informacijama. Pravo na dostupnost informacijama danas se u svim demokratskim zemljama smatra jednim od osnovnih ljudskih prava. Takođe, ovo je pravo zagrantovano međunarodnim dokumentima.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1946. usvojila rezoluciju u kojoj piše: “Pravo na informacije je osnovno ljudsko pravo i merilo svih prava kojima su se Ujedinjene nacije posvetile”. Da baš ovaj dan, 28.septembar bude proglašen kao Međunarodni dan slobode pristupa informacijana, odlučeno je na sastanku u Sofiji u Bugarskoj, ne tako davne 2002. godine. Organizacije, članice Mreže predložile su da 28. Septembar bude nominovan kao Međunarodni dan slobode pristupa informacijama s ciljem simbolizovanja globalnog pokreta za promociju prava na pristup informacijama.

Pravo na slobodan pristup informacijama predstavlja osnovno pravo svakog građanina, odnosno da od javnih institucija zahteva informacije od javnog značaja, a koje institucije poseduju. Javne institucije raspolažu sredstvima građana, donose odluke čije posledice trpe građani i pružaju usluge građanima i građani moraju imati mehanizam putem kojeg će pratiti šta institucije rade. Upravo to predstavlja osnov demokratije, jer da biste učestvovali kao građanin u procesu donošenju odluka, morate raspolagati informacijama.

U suštini garantovanje ovog prava građanima trebalo bi da im omogućava da vrše nadzor nad radom institucija, da saznaju na koji način se troše sredstva poreskih obveznika, da prate odluke koje se tiču građana i da omogući generalno transparentnost rada svih institucija. Ovo pravo ima svaki građanin koji može uputiti svim javnim institucijama, na svim nivoima, zahtev za bilo koju informaciju koja je u posedu tih institucija, a one su dužne da istu i dostave.

Kosovska zakonska regulativa

Pravo na pristup javnim dokumentima je garantovano Ustavom i nizom zakona i podzakonskih akata Kosova koji regulišu procedure za realizovanje ovog prava: Zakon o pristupu javnim dokumentima br. 03/L-215 (2010.), Zakon o zaštiti ličnih podataka br. 03/L-172 (2010.), Zakon o klasifikaciji informacija i verifikovanju o bezbednosti(2010.) i Zakon o Ombudsmanu br.03/L-195 ( 2010.).

Pravo na pristup javnim dokumentima pripada svim građanima i građankama. Ustavom Kosova regulisano je da svi gra]ani imaju pravo na pristup javnim dokumentima. Zakon o pristupu javnim dokumentima na kosovu je usvojen 2010. i u njemu se navodi kakve su zakonske odredbe u samom procesu traženja javnih dokumenata, ko može biti tražilac, zahtevi, razmatranje zahteva, oblici uvida u dokumenta (kopija ili u bilo kom obliku i formatu), odbijanje zahteva.

Naravno, ovo pravo može da bude i ograničeno, a to je regulisano članom 12 i postoje razlozi zbog kojih zahtevi za pristup informacijama mogu da budu odbijeni, a to su: zaštita nacionalne bezbednosti; međunarodnih odnosa; javne bezbednosti; ukoliko sprečavaju istragu i gonjenje krivičnih aktivnosti, disciplinske istrage, inspekciju, kontrolu i nadgledanje od strane javnih institucija. Do traženih informcija se ne možedoći i ako ugrožavaju privatnost i druge legitimne privatne interese; zaštitu komercijalnih i drugih ekonomskih interesa; zaštitu ekonomskih, monetarnih državnih politika; zaštitu ravnopravnosti strana u sudskim postupcima i efikasno upravljanje pravosuđa; zaštitu životne sredine ili diskusija unutar ili između javnih institucija u vezi sa razmatranjem nekog pitanja.

Svaka institucija je obavezna da odredi jedinicu ili službenika koji će biti odgovorna za prijem i razmatranje zahteva za uvid u dokumenta,koji će da pripremaju izveštaje, vode tačnu evideniciju o broju zahteva, kao i odobrenim i broju odbijenih zahteva.

Svaka javna institucija se obavezuje da napravi nacrt godišnjeg izveštaja za prethodnu godinu, u kome bi trebalo obuhvatiti broj slučajeva u kojima je određena institucija odbila pristup dokumentima i razloge zbog odbijanja zahteva. Do kraja januara, svaka institucija mora da pošalje izveštaj za prethodnu godinu Kancelariji za javno informisanje pri Kabinetu premijera.

Ako zahtev za pristup informacijama bude odbijen, onda javna instucija to odbijanje mora da opravda.

Ukoliko institucije ne odgovore u roku od sedam dana, zahtev se smatra odbijanjem i daje pravo podnosiocu zahteva da pokrene sudski postupak protiv institucije ili da podnese žalbu instituciji Ombudsmana.

Kakva su iskustva u opštini Severna Mitrovica?

Pristup javnim dokumentima može da se definiše kao jedna od ključnih komponenti transparentnosti. To se, naravno, odnosi i na lokalne samouprave.

Koliko su građani Severne Mitrovice upoznati sa svojim pravima, kada je u pitanju pravo na pristup javnim informacijama? Mišljenja su podeljena.

“Ja sam poslao više od deset zahteva za uvid u javna dokumenta, kako nadležnim ministrastvima tako i nezavisnim agencijama, a ticale su se tenderskog materijala koji se odnosio na određene kapitalne projekte koji su se sprovodili. Ni na jedan zahtev mi nije odgovoreno, niti mi je odgovoreno da se razmatra, niti da se odbija. Mogu slobodno da kažem da sam odustao od toga. To vam je kao borba sa vetrenjačama, uzaldna. Toliko se govori o pristupu javnim dokumentima i kako su sve informacije dostupne svim građanima. Živimo u demokratskom društvu i podrazumeva se da su informacije dostupne, ali nije baš tako jednostavno. Nije tačno da bilo ko može da zahteva i dobije na uvid dokumenta, to ne postoji. To je jedna velika laž. Ramišljao sam da podnesem žalbu i Ombudsmanu, ali čini mi se da od toga nema ništa”, kategoričan je Milan M., omladinski radnik.

Miljan sa druge strane kaže: “Znam šta su informacije od javnog značaja, ali ja do sada nisam imao potrebe da to tražim od bilo koje institucije. Ne znam ni kakve su procedure, a da me to interesuje, mislim da ne bi bilo problema da i to doznam”.

Predstavnici civilnog sektora misle da građani nisu dovoljno upoznati sa Zakonom o pristupu javnim dokumentima.

“Mislim da građani nisu upoznati sa samim proces traženja informacija, a postoji i neka vrsta straha i nezainteresovanosti”, smatra Dušan, civilni aktivista iz Severne Mitrovice.

“Moje mišljenje je da je to jako bitan proces. To je jedna od glavnih stavki u procesu učešća građana, tj.javnog mnenja u procesu donošenja odluka. Mada, ne znam koliko je naša sredina i ljudi koji žive u njoj zaista zainteresovani za to. Smatram da veoma mali broj ljudi zna kakva su njihova prava kada govorimo o pristupu javnim dokumentima. Mislim da kod nas i dalje vlada mišljenje da vlast, u ovom slučaju opština, ne moraju ništa da dele sa javnošću i da sve što oni rade je obavijeno velom tajni. To stvara utisak da ja ili neko drugi, mi obični građani, ne možemo nikako da utičemo na vlast i zašto bi se onda time zamarali? Mada, moram priznati da nije samo nezainteresovanost i neznanje građana u pitanju, postoji i strah. Ljudi razmišljaju da li je uopšte bezbedno da traže dokumenta na uvid i da li to može da im dodatno iskomplikuje život? Za sebe lično mogu da kažem da sam delimično upućen u pristup javnim dokumentima, ali da do sada nisam čuo da je naša opština organizovala neki vid javne kampanje i da ljudima objasni i približi ovu problematiku”, ističe Stefan, ekonomista iz okoline Severne Mitrovice.

U zgradi Opštine Severna Mitrovica nigde na vidljivom mestu ili na oglasnoj tabli nema nikakvog obaveštenja o mogućnosti uvida u javna dokumenta, niti kako bi građanin mogao da preda zahtev. Posle upućenog zahteva, iz kabineta šefice administracije Adrijane Hodžić, potvrdili su mi da ove godine, do sada nisu imali nijedan zvaničan zahtev za uvid u javna dokumenta, ali ni prethodne, a ni 2016. godine.

Kako se precizira u samom Zakonu o pristupu javnim informacijama, lokalne samouprave bi trebaloda imaju i službenike pri jedinici za javno informisanje koji su zaduženi za davanje informacija.

U Opštini Severna Mitrovica rade dva službenika zadužena za pristup javnim dokumentima i to pri Odeljenju za javno informisanje.

Nepostojanje službene veb stranice Opštine Severna Mitrovica dodatno otežava sam proces, jer ne postoje dostupne informacije.


Institucija Ombudsmana i pristup javnim dokumentima

“Zakon o pristupu javnim informacijama obavezuje Instituciju Ombudsmana, ne samo da odgovori zahtevima za pristup javnim dokumentima, već i razmatra žalbe koje su odbijene ili zahteve na koje nije odgovoreno. Žalbe se tretiraju nepristrasno, poverljivo i profesionalno, shodno načelima na kojima je utemeljena i funkcioniše institucija Ombudsmana, kao nezavisna institucija. Kao institucija, podstičemo svakog pojednica da preko zahteva za pristup javnim dokumentima bude deo javnog života”, navodi se na zvaničnoj veb stranici ove institucije.


Jelena Simić


Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora, Jelene Simić i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a i UNK-a.
(Tekst je nastao na osnovu istraživanja autora u okviru samostalnog projekta i nije rad novinara redakcije GračanicaOnlajn.)