„Буба у уху“ – награђена громогласним аплаузом од кога је заиста зујало у ушима

Чланови „Театра 5“ Пете београдске гимназије били су гости Грачанице, Богословије у Призрену и овдашњег Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“, са којим ће ове јесени вредно радити на заједничкој представи, у оквиру пројекта „Подигнимо завесу“.

Гости из Београда су за публику у Грачаници, у два дана, одиграли две представе са свог реперторара: „Затворски блуз“, насталу по тексту и режији Зорана Ракића и комедију „Буба у уху“,  Жоржа Фејдоа, такође у Ракићевој режији. Ученицима Богословије „Кирило и Методије“ изведена је монодрама „Сан смешног човека“.

Комедија „Буба у уху“ прати живот богатог власника компаније, Виктора Емануела Шандебиза, чији је лик, као и улогу Пошеа, веродостојно оживео Ђорђе Накић. Шандебиз новцем може купити све, али не и породичну срећу коју квари његова импотенција, али и лажни пријатељи који су унели пометњу у његов, наизглед складан брак са госпођом Рејмонд Шандебиз.

После монодраме „Сан смешног човека“ коју је у истог дана одиграо за младе богослове у Призрену, глимац Андреј Пиповић се одлично трансформисао у лик Камија Шандебиза.

Видно понесен емоцијама, Пиповић, кога је шира публика запамтила по улози младог Растка у серији  „Немањићи“, каже да је потпуно одушевљен пријемом публке и реакцијом на представу.

„Буба у уху“ је ушла у анале позоришта по томе што је најизвођенија и најдуговечнија представа у нас. Од када је 1971. године, у режији Љубише Ристића, на даскама Југословенског драмског позоришта одиграна први пут, а годину дана касније исти текст претворен у сценарио за истоимени филм, динамика и дух којим одише представља прави је изазов, како за професионалце, тако и за оне који се глумом баве аматерски.

Громогласан аплауз за глумачку екипу „Театра 5“, фото: ГрачаницаОнлајн

Глумци „Театра 5“ из Београда у Грачаници су „Бубу у уху“ извели јубиларни 250. пут.

„ Мени је сигурно седамдесети или  осамдесети пут да играм представу и она је ту у мојој подсвести, мишићна меморија је прихвати и ви више не мислите, једноствано играте и све иде само од себе“, каже Пиповић.

С обзиром на то колико су је пута извели, занимало нас је колико су се глумци удаљили од изворног текста и да ли је и колико било импровизације на сцени, иако публика није могла да уочи ни најмању грешку.

„У зависности од тренутка, увек постоји импровизација. Представа је жива ствар, а текст је мртво слово на папиру. Када се представа постави и то крене својим током, онда она има свој живот, а ја се надам да ће „Буба у уху“ живети бар још 250 извођења“, нагласио ја Андреј Пиповић.

Као домаћинм  испред Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“, Срећко Тодоровић наглашава да је дружење са екипом „Театра 5“ Пете Београдске гимназије било за незаборав.

„Било је ово вече за памћење и имали смо пуну велику салу две ноћи заредом, што заиста охрабрује. Аплауз у излазак на бис најбоље показују колико је овај тим направио сјајну представу и желим  да је играју још дуго, дуго година“, нагласио је Тодоровић.

Гости из Београда су се на почетку захвалили домаћинима на изузетном пријему и позвали присутне да уместо минутом ћутања, минутом аплауза одају пошту преминулом барду београдске позоришне сцене, глумцу Предрагу Ејдусу.

Редитељ представе Зоран Ракић је обећао да ће се он и сви чланови „Театра 5“ потрудити да буду добри домаћини екипи из Грачанице, која ће, већ у новембру, како сазнајемо, боравити у Београду, где ће радити на заједничкој представи, што је део пројекта „Подигнимо завесу“ који је подржала Канцеларија за КиМ.

 

Иван Миљковић