Може ли Правилник о друштвено-корисном и хуманитарном раду „преваспитати“ насилну децу?

Фото илустрација: Wokandapix, pixabay

У свим школама у Републици Србији, 15. септембра 2018. године, ступио је на снагу Правилник о обављању друштвено–корисног и хуманитарног рада, који представља скуп васпититних мера за ученике који крше правила примерног понашања и владања. Правилник ће бити примењиван и у школама на Косову и Метохији које раде по плану и програму Министарства просвете Владе Републике Србије.

Правилник предвиђа васпитне мере које ће се посебно примењивати према ученицима који испољавају насилне особине према другој деци. У оквиру помениутих мера предвиђано је: чишћење учионице, школског дворишта, помоћ школском домару, дежурном наставнику и др. Такође, ако се деца оглуше о наредбе, биће покренут кривични или прекршајни поступак против родитеља.

Како ученик може да прекрши правила понашања?

Своје обавезе ученик може да прекрши на лакши начин, уколико дође непримерено одевен у школу, прља, уништава, оштећује школску имовину или ђачки прибор другог ученика.

Примери када ученик самоиницијативно промени оцену у дневнику, доношење оружја у школу, употреба дроге, алкохола или дувана унутар школског објекта или школског дворишта, угрожавање и личне и безбедности других ученика, физичко и психичко повређивање другог детета, спада у теже повреде.

Шта се постиже друштевно корисним радом?

Циљ друштвено–корисног, односно хуманитарног рада је да он буде васпитна мера а не казна, слажу се психолози и педагози у оцени.

Васпитне мере се изричу у складу са грешком коју је ученик починио, тако да се као примери мера које могу бити примењене наводе: помоћ домару у радионици, поправка, уређивање школског парка и простора око школе, чишћење снега и лишћа, окопавање цвећа, фарбање ограда и клупа, одржавање спортских терена.

Ученик би такође требало да усвоји одређени систем вредности и примени их, а ту се предвиђа помоћ школском Тиму за заштиту од вршњачког насиља, оранизацији предавања о томе, помаже дежурном наставнику, учествује у организацији хуманитарних акција Црвеног крста, Свратишта, Установе за заштиту деце без родитељског старања и др.

„Правилник подржавам и сматрам га применљивим само у појединим случајевима, не и у целокупном опсегу“, каже за портал ГрачаницаОнлајн Р.Ц., разредни старешина једне основне школе са ценралном Косову ( име познато редакцији).

„У појединим случајевима где дете уз сарадњу са родитељима увиђа своју грешку и пристаје да је више не понови, тада Правилник о друштвено-корисном и хуманитарном раду може и те како да буде ефектан“, међутим, додаје Р.Ц. „све више се у раду сусрећемо са случајевима где нажалост, родитељи или старатељи подржавају или не желе да прихвате чињеницу да је њихово дете направило грешку у владању или да је насилно и да као такво не поштује ауторитет наставника или учитеља“.

Р.Ц. наводи да родитељи не желе да прихвате чињеницу да се њихово дете понаша непримерено и за такво понашање углавном окривљују наставника.

„Искуство говори да је овакво понашање карактеристично за децу која потичу из породица у којима су нарушени родитељски односи или код деце чији се родитељи налазе на одређеним функцијама или руководећим местима, а та деца за своје понашање имају прећутну сагласност или подршку родитеља“, каже Р.Ц. који има више од 25 година богатог искуства у разредној настави.

Шта правилник предвиђа о физичком насиљу?

Уколико дође до физичог повређивања, неопходно је одредити помоћ повређеном другу у мери у којој је друг који је претрпео штету спреман да прихвати. То практично значи да ђак који је физички или вербално повредио свог друга, дужан да му помогне у ношењу торбе до куће, помаже у изради задатака у школи или код куће.

Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије објашњавају да је циљ оваквог правилника да се деца науче одговорном понашању, разумевању за другог и емпатији, јер како истичу, умањена оцена из владања није се показала као успешна мера којом ће се поменуте вредности подстаћи код детета.

У зависности од тога колико је ученик погрешио, може да буде опоменут или укорен и у складу са тим друштвено-корисне активности мораће да извршава два до четири пута у току недеље, у трајању од две до четири седмице, од 15 до 45 минута. Уколико ученик одбије да учествује у друштвено–корисном раду, закон предвиђа да школа поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља.

У писању Правилника учестовали су наставници, директори школа и педагози, потврђено је из Министарства просвете. Додаје се да је веома важно да се поменуте мере не схвате као казна већ као додатно средство и алат у образовању.

Неприхватиљво понашање деце је знак да она не знају како би требало да се понашају, а задатак и наставника и родитеља је да им помогну да то схвате и науче.


Текст је настао као пројекта „Између два часа“ који је подржан од Министарства за културу и инфомрисање Владе Републике Србије.

Иван Миљковић