Može li Pravilnik o društveno-korisnom i humanitarnom radu „prevaspitati“ nasilnu decu?

Foto ilustracija: Wokandapix, pixabay

U svim školama u Republici Srbiji, 15. septembra 2018. godine, stupio je na snagu Pravilnik o obavljanju društveno–korisnog i humanitarnog rada, koji predstavlja skup vaspititnih mera za učenike koji krše pravila primernog ponašanja i vladanja. Pravilnik će biti primenjivan i u školama na Kosovu i Metohiji koje rade po planu i programu Ministarstva prosvete Vlade Republike Srbije.

Pravilnik predviđa vaspitne mere koje će se posebno primenjivati prema učenicima koji ispoljavaju nasilne osobine prema drugoj deci. U okviru pomeniutih mera predviđano je: čišćenje učionice, školskog dvorišta, pomoć školskom domaru, dežurnom nastavniku i dr. Takođe, ako se deca ogluše o naredbe, biće pokrenut krivični ili prekršajni postupak protiv roditelja.

Kako učenik može da prekrši pravila ponašanja?

Svoje obaveze učenik može da prekrši na lakši način, ukoliko dođe neprimereno odeven u školu, prlja, uništava, oštećuje školsku imovinu ili đački pribor drugog učenika.

Primeri kada učenik samoinicijativno promeni ocenu u dnevniku, donošenje oružja u školu, upotreba droge, alkohola ili duvana unutar školskog objekta ili školskog dvorišta, ugrožavanje i lične i bezbednosti drugih učenika, fizičko i psihičko povređivanje drugog deteta, spada u teže povrede.

Šta se postiže društevno korisnim radom?

Cilj društveno–korisnog, odnosno humanitarnog rada je da on bude vaspitna mera a ne kazna, slažu se psiholozi i pedagozi u oceni.

Vaspitne mere se izriču u skladu sa greškom koju je učenik počinio, tako da se kao primeri mera koje mogu biti primenjene navode: pomoć domaru u radionici, popravka, uređivanje školskog parka i prostora oko škole, čišćenje snega i lišća, okopavanje cveća, farbanje ograda i klupa, održavanje sportskih terena.

Učenik bi takođe trebalo da usvoji određeni sistem vrednosti i primeni ih, a tu se predviđa pomoć školskom Timu za zaštitu od vršnjačkog nasilja, oranizaciji predavanja o tome, pomaže dežurnom nastavniku, učestvuje u organizaciji humanitarnih akcija Crvenog krsta, Svratišta, Ustanove za zaštitu dece bez roditeljskog staranja i dr.

„Pravilnik podržavam i smatram ga primenljivim samo u pojedinim slučajevima, ne i u celokupnom opsegu“, kaže za portal GračanicaOnlajn R.C., razredni starešina jedne osnovne škole sa cenralnom Kosovu ( ime poznato redakciji).

„U pojedinim slučajevima gde dete uz saradnju sa roditeljima uviđa svoju grešku i pristaje da je više ne ponovi, tada Pravilnik o društveno-korisnom i humanitarnom radu može i te kako da bude efektan“, međutim, dodaje R.C. „sve više se u radu susrećemo sa slučajevima gde nažalost, roditelji ili staratelji podržavaju ili ne žele da prihvate činjenicu da je njihovo dete napravilo grešku u vladanju ili da je nasilno i da kao takvo ne poštuje autoritet nastavnika ili učitelja“.

R.C. navodi da roditelji ne žele da prihvate činjenicu da se njihovo dete ponaša neprimereno i za takvo ponašanje uglavnom okrivljuju nastavnika.

„Iskustvo govori da je ovakvo ponašanje karakteristično za decu koja potiču iz porodica u kojima su narušeni roditeljski odnosi ili kod dece čiji se roditelji nalaze na određenim funkcijama ili rukovodećim mestima, a ta deca za svoje ponašanje imaju prećutnu saglasnost ili podršku roditelja“, kaže R.C. koji ima više od 25 godina bogatog iskustva u razrednoj nastavi.

Šta pravilnik predviđa o fizičkom nasilju?

Ukoliko dođe do fizičog povređivanja, neophodno je odrediti pomoć povređenom drugu u meri u kojoj je drug koji je pretrpeo štetu spreman da prihvati. To praktično znači da đak koji je fizički ili verbalno povredio svog druga, dužan da mu pomogne u nošenju torbe do kuće, pomaže u izradi zadataka u školi ili kod kuće.

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije objašnjavaju da je cilj ovakvog pravilnika da se deca nauče odgovornom ponašanju, razumevanju za drugog i empatiji, jer kako ističu, umanjena ocena iz vladanja nije se pokazala kao uspešna mera kojom će se pomenute vrednosti podstaći kod deteta.

U zavisnosti od toga koliko je učenik pogrešio, može da bude opomenut ili ukoren i u skladu sa tim društveno-korisne aktivnosti moraće da izvršava dva do četiri puta u toku nedelje, u trajanju od dve do četiri sedmice, od 15 do 45 minuta. Ukoliko učenik odbije da učestvuje u društveno–korisnom radu, zakon predviđa da škola podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja.

U pisanju Pravilnika učestovali su nastavnici, direktori škola i pedagozi, potvrđeno je iz Ministarstva prosvete. Dodaje se da je veoma važno da se pomenute mere ne shvate kao kazna već kao dodatno sredstvo i alat u obrazovanju.

Neprihvatiljvo ponašanje dece je znak da ona ne znaju kako bi trebalo da se ponašaju, a zadatak i nastavnika i roditelja je da im pomognu da to shvate i nauče.


Tekst je nastao kao projekta „Između dva časa“ koji je podržan od Ministarstva za kulturu i infomrisanje Vlade Republike Srbije.

Ivan Miljković