Приштинско народно позориште обележило значајан јубилеј: Седам деценија у славу уметности и живота

Свечаном Академијом, представљањем публикације, отварањем изложбе фотографија и старих позоришних плаката као и премиером Гогољеве „Женидбе“ у режији Милана Караџића,  Народно позориште из Приштине је обележило значајан јубилеј, седам деценија постојања и рада.

„Добро дошли на седамдесети рођендан Народног позоришта у Приштини!“, овако је глумица овог позоришта, Јасмина Стоиљковић  поздравила присутне госте у Галирији Дома културе у Грачаници поводом представљања публикације „70 година Приштиснког народног поузоришта – Упркос свему“. Подсетивши да је, сада Приштинско, а некада Покрајинско народно позориште, једна од најстаријих институција културе на Косову и Метохији, госте и званице је на почетку поздравио садашњи директор Предраг Радоњић.

“За нас је најважније то да, не само да смо успели да преживимо као институција, већ да на неки начин и радимо пуним капацитетом добре и захтевне предстве, будемо видљиви и повећамо број играња на Косову и Метохији и број гостовања у другим деловима Србије и шире у региону“, нагласио је Радоњић.

Предраг Радоњић, директор Народног позоришта
Предраг Радоњић: Настављамо да славимо уметност и живот

Због тога што се јубилеј не слави, тамо где би требало, у згради Народног позоришта у Приштини, Радоњић је нагласио да је то разлог што су емоције јако присутне код свих чланова ове куће.

„У публикацији о позоришту можете видети и ту прву фотографију наше позоришне куће у Приштини, коју смо ми заправо и направили, где је започето са представама на српском, па тек потом на албанском језику“, нагласио је Предраг Радоњић.

Последња адреса српске драме Приштиснког позоришта је зграда Дома Културе у Грачаници под чијим кровом је тренутно смештена ова установа културе.

„Ми морамо да наставимо да славимо уметност, морамо да славимо живот, ево нас ту, и сами сте  свесни колико смо на Косову и Метохији присутни, тако да се и овог пута радујемо нашем јубилеју“, нагласио је Радоњић.

Актуелни директор Приштинског народног позоришта лично се нада да ће и у наредних десет година, као и до сада, ово позориште наставити своју културну мисију, да ће гостовати у свим српским срединама, где има потребе и жеље да људи осете неку врсту културе, али и да гостују у другим деловима уже Србије, да покажу да се и на Косову и Метохији ствара једна квалитена и значајна уметност.

Представљање публикаце „70 година упркос свему“
Радослав Стојановић: Срби су имали интернационални задатак да од Албанаца створе један културан народ

Управник Народног позоришта у Приштини до 1999. године и аутор публикације која је пре свечане Академије представљена у Дому културе у Грачаници, Радослав Стојановић, подсетио је на време почетка рада Покрајинског народног позоришта, те нагласио да је Приштина одједном остала без српске култре над којом је, како је истакао, почињен велики геноцид.

„Пре седам деценија Агим Проку, на челу са Митом Миљковић је формирао Јединство, Рилиндију, Радио Пиштину и прво Позориште. Прво Обласно позориште Косова и Метохије формирано је у Призрену и тада је заживела позориштна уметност на Косову и Метохији, али не било каква већ мултиетничка“, подсетио је Стојановић.

Стојановић је нагласио да су тада  за српску драму имали обезбеђене  и редитеље и глумце који су сви заједно радили на томе да се направи албанска драма.

„Захваљујући Милутину Јаснићу, који је дошао за управника, створено је респектабилно позориште у коме су се глумци и радници и једне и друге драме испомагали у прављењу представа. Има много сведочанства у медијима о делатности Покрајинског народног позоришта из тог времена“, подсетио је Радослав Стојановић.

„Сада када неко хоће рећи да су Срби били ти који су онемогућавали нечији културни развитак, ја ћу с пуним правом рећи, оно што и сви знамо, а то је, да су Срби имали један интернационални задатак да од Албанаца створе  један културан народ и онда су кренули са позориштем, новинама, издаваштвом“, рекао је Стојановић.

Костим и фотографије, детаљ са изложбе

Предратни управник Приштинског народног позоришта је подсетио на тренутак смене управника Јаснића у тренутку када је позориште потпуно стало на ноге.

„Тада је за директора постављен Хасан Мекули, а са њим је кренуло осипање српске драме. То је било 60. година прошлог века, које су за многе ствари на Косову и Метохији преломан период“, рекао је Стојановић.

Тадашња комунистичка покрајинска врхушка поново је за управника вратила Милутина Јаснића који је по повратку затекао мали број глумаца и редитеља. Позориште које је имало пет редитеља и огроман број глумаца, спало је на само једног редитеља. Јаснић поново довео нове кадрове и подигао позориште на ноге. Међутим,  године 1968. за директора долази Азем Шкрељи, који је за циљ имао да створи Албанско национално позориште на чему је упорно радио. Српска драма се полако осипала.

„То је занимљиво, када су Албанци били директори Покрајнског народног позоришта њима је српска драма сметала, када су Срби били на његовом челу, подједанко су улагали у обе драме“, нагласио је Стојановић.

Радослав Стојановић је  био последњи директор позоришта, пре него је оно прогнано из зграде и града у коме је радило више од пола века.

„Тог 18. јуна 1999. године албанска драма је имала премијеру са својим редитељима и глумцима. 23. јуна су нас протерали из позоришта. И ту се заувек изгубила та мултиетничкост позоришта“, рекао је Стојановић.

Дом културе у Грачаници под чијим је кровом сада смештено Приштинско позориште

 

Ништа није толико живо као мртва прошлост када оживи“ – Милан Кашанин

Радмила Кнежевић, глумица и редитељ овог позоришта је у стварању публикације о Приштинском позоришту дала лични допринос пишући о периоду рада ове установе од 1999. до данас.

„Поносна сам на ово позориште које је наша друга кућа, јер је остало на овој земљи, без обзира што је и мене као и многе колеге живот отерао на различите стране света, јер права срећа је када у животу имате где и коме да се вратите“, рекла је Кнежевићева.

Прва сцена Покрајнског позоришта основана је у Призрену 7. октобра 1945. године, а само годиу дана касније она је  пребачена у Приштину.

Сценограг Горан Стојчетовић је отворио изложбу фотографија

„Седамдесет година уопште није кратак период, поготово пошто смо имали врло турбулентан континуитет из једне државе у другу,трећу, па период бомбардовања, па смо после тога успели да вратимо позориште, повратимо му легитимитет, онај који  је већ био и да дамо нови неки живот о коме ће се тек писати“, рекао је сценограф Горан Стојчетовић коме је припала част да после представљања публикације о Народном позоришту из Приштине отвори изложбу фотографија и позоришњни плаката ове куће.

Зграда Народног позоришта у Приштини, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Установљена награда Смиља Бајчетић

Позориште је небројано пута одлазило народу на ноге, тако је у историји позоришта остало да су глумци Приштинсог народног позоришта, у селу Плешина код Урошевца играли представу за једину српкињу, баку Смиљи Бајчетић. У ту част је установљена награда Смиља Бајчетић која ће се убудуће додељивати за најбоље одиграну улогу.


После представљања публикације о Приштиснком народном позоришту, у Великој сали Дома културе у Грачаници је одржана свечана Академија.

И. Миљковић