Prištinsko narodno pozorište obeležilo značajan jubilej: Sedam decenija u slavu umetnosti i života

Svečanom Akademijom, predstavljanjem publikacije, otvaranjem izložbe fotografija i starih pozorišnih plakata kao i premierom Gogoljeve „Ženidbe“ u režiji Milana Karadžića,  Narodno pozorište iz Prištine je obeležilo značajan jubilej, sedam decenija postojanja i rada.

„Dobro došli na sedamdeseti rođendan Narodnog pozorišta u Prištini!“, ovako je glumica ovog pozorišta, Jasmina Stoiljković  pozdravila prisutne goste u Galiriji Doma kulture u Gračanici povodom predstavljanja publikacije „70 godina Prištisnkog narodnog pouzorišta – Uprkos svemu“. Podsetivši da je, sada Prištinsko, a nekada Pokrajinsko narodno pozorište, jedna od najstarijih institucija kulture na Kosovu i Metohiji, goste i zvanice je na početku pozdravio sadašnji direktor Predrag Radonjić.

“Za nas je najvažnije to da, ne samo da smo uspeli da preživimo kao institucija, već da na neki način i radimo punim kapacitetom dobre i zahtevne predstve, budemo vidljivi i povećamo broj igranja na Kosovu i Metohiji i broj gostovanja u drugim delovima Srbije i šire u regionu“, naglasio je Radonjić.

Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta
Predrag Radonjić: Nastavljamo da slavimo umetnost i život

Zbog toga što se jubilej ne slavi, tamo gde bi trebalo, u zgradi Narodnog pozorišta u Prištini, Radonjić je naglasio da je to razlog što su emocije jako prisutne kod svih članova ove kuće.

„U publikaciji o pozorištu možete videti i tu prvu fotografiju naše pozorišne kuće u Prištini, koju smo mi zapravo i napravili, gde je započeto sa predstavama na srpskom, pa tek potom na albanskom jeziku“, naglasio je Predrag Radonjić.

Poslednja adresa srpske drame Prištisnkog pozorišta je zgrada Doma Kulture u Gračanici pod čijim krovom je trenutno smeštena ova ustanova kulture.

„Mi moramo da nastavimo da slavimo umetnost, moramo da slavimo život, evo nas tu, i sami ste  svesni koliko smo na Kosovu i Metohiji prisutni, tako da se i ovog puta radujemo našem jubileju“, naglasio je Radonjić.

Aktuelni direktor Prištinskog narodnog pozorišta lično se nada da će i u narednih deset godina, kao i do sada, ovo pozorište nastaviti svoju kulturnu misiju, da će gostovati u svim srpskim sredinama, gde ima potrebe i želje da ljudi osete neku vrstu kulture, ali i da gostuju u drugim delovima uže Srbije, da pokažu da se i na Kosovu i Metohiji stvara jedna kvalitena i značajna umetnost.

Predstavljanje publikace „70 godina uprkos svemu“
Radoslav Stojanović: Srbi su imali internacionalni zadatak da od Albanaca stvore jedan kulturan narod

Upravnik Narodnog pozorišta u Prištini do 1999. godine i autor publikacije koja je pre svečane Akademije predstavljena u Domu kulture u Gračanici, Radoslav Stojanović, podsetio je na vreme početka rada Pokrajinskog narodnog pozorišta, te naglasio da je Priština odjednom ostala bez srpske kultre nad kojom je, kako je istakao, počinjen veliki genocid.

„Pre sedam decenija Agim Proku, na čelu sa Mitom Miljković je formirao Jedinstvo, Rilindiju, Radio Pištinu i prvo Pozorište. Prvo Oblasno pozorište Kosova i Metohije formirano je u Prizrenu i tada je zaživela pozorištna umetnost na Kosovu i Metohiji, ali ne bilo kakva već multietnička“, podsetio je Stojanović.

Stojanović je naglasio da su tada  za srpsku dramu imali obezbeđene  i reditelje i glumce koji su svi zajedno radili na tome da se napravi albanska drama.

„Zahvaljujući Milutinu Jasniću, koji je došao za upravnika, stvoreno je respektabilno pozorište u kome su se glumci i radnici i jedne i druge drame ispomagali u pravljenju predstava. Ima mnogo svedočanstva u medijima o delatnosti Pokrajinskog narodnog pozorišta iz tog vremena“, podsetio je Radoslav Stojanović.

„Sada kada neko hoće reći da su Srbi bili ti koji su onemogućavali nečiji kulturni razvitak, ja ću s punim pravom reći, ono što i svi znamo, a to je, da su Srbi imali jedan internacionalni zadatak da od Albanaca stvore  jedan kulturan narod i onda su krenuli sa pozorištem, novinama, izdavaštvom“, rekao je Stojanović.

Kostim i fotografije, detalj sa izložbe

Predratni upravnik Prištinskog narodnog pozorišta je podsetio na trenutak smene upravnika Jasnića u trenutku kada je pozorište potpuno stalo na noge.

„Tada je za direktora postavljen Hasan Mekuli, a sa njim je krenulo osipanje srpske drame. To je bilo 60. godina prošlog veka, koje su za mnoge stvari na Kosovu i Metohiji preloman period“, rekao je Stojanović.

Tadašnja komunistička pokrajinska vrhuška ponovo je za upravnika vratila Milutina Jasnića koji je po povratku zatekao mali broj glumaca i reditelja. Pozorište koje je imalo pet reditelja i ogroman broj glumaca, spalo je na samo jednog reditelja. Jasnić ponovo doveo nove kadrove i podigao pozorište na noge. Međutim,  godine 1968. za direktora dolazi Azem Škrelji, koji je za cilj imao da stvori Albansko nacionalno pozorište na čemu je uporno radio. Srpska drama se polako osipala.

„To je zanimljivo, kada su Albanci bili direktori Pokrajnskog narodnog pozorišta njima je srpska drama smetala, kada su Srbi bili na njegovom čelu, podjedanko su ulagali u obe drame“, naglasio je Stojanović.

Radoslav Stojanović je  bio poslednji direktor pozorišta, pre nego je ono prognano iz zgrade i grada u kome je radilo više od pola veka.

„Tog 18. juna 1999. godine albanska drama je imala premijeru sa svojim rediteljima i glumcima. 23. juna su nas proterali iz pozorišta. I tu se zauvek izgubila ta multietničkost pozorišta“, rekao je Stojanović.

Dom kulture u Gračanici pod čijim je krovom sada smešteno Prištinsko pozorište

 

Ništa nije toliko živo kao mrtva prošlost kada oživi“ – Milan Kašanin

Radmila Knežević, glumica i reditelj ovog pozorišta je u stvaranju publikacije o Prištinskom pozorištu dala lični doprinos pišući o periodu rada ove ustanove od 1999. do danas.

„Ponosna sam na ovo pozorište koje je naša druga kuća, jer je ostalo na ovoj zemlji, bez obzira što je i mene kao i mnoge kolege život oterao na različite strane sveta, jer prava sreća je kada u životu imate gde i kome da se vratite“, rekla je Kneževićeva.

Prva scena Pokrajnskog pozorišta osnovana je u Prizrenu 7. oktobra 1945. godine, a samo godiu dana kasnije ona je  prebačena u Prištinu.

Scenograg Goran Stojčetović je otvorio izložbu fotografija

„Sedamdeset godina uopšte nije kratak period, pogotovo pošto smo imali vrlo turbulentan kontinuitet iz jedne države u drugu,treću, pa period bombardovanja, pa smo posle toga uspeli da vratimo pozorište, povratimo mu legitimitet, onaj koji  je već bio i da damo novi neki život o kome će se tek pisati“, rekao je scenograf Goran Stojčetović kome je pripala čast da posle predstavljanja publikacije o Narodnom pozorištu iz Prištine otvori izložbu fotografija i pozorišnjni plakata ove kuće.

Zgrada Narodnog pozorišta u Prištini, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Ustanovljena nagrada Smilja Bajčetić

Pozorište je nebrojano puta odlazilo narodu na noge, tako je u istoriji pozorišta ostalo da su glumci Prištinsog narodnog pozorišta, u selu Plešina kod Uroševca igrali predstavu za jedinu srpkinju, baku Smilji Bajčetić. U tu čast je ustanovljena nagrada Smilja Bajčetić koja će se ubuduće dodeljivati za najbolje odigranu ulogu.


Posle predstavljanja publikacije o Prištisnkom narodnom pozorištu, u Velikoj sali Doma kulture u Gračanici je održana svečana Akademija.

I. Miljković