Век слободе или варљивог мира? Обележена стогодишњица ослобођења Приштине и Грачанце у Првом светском рату

Стогодишњица ослобођења Приштине са околином у Првом светском рату, обележена у понедељак 8. октобра у Грачаници, парастостом пострадалим војницима и полагањем цвећа на споменик ослободиоцима у Грачаници, као и крај споменика пострадалим француским и српским војницима на гробљу у Приштини.

Малобројна делегација, коју су поред чланова Удружења потомака бораца Првог светског рата. чинили и новинари, окупила се најпре на приштинском православном гробљу, крај споменика српским и француским ослободиоцима. Минутом ћутања и полагањем цвећа на спомен обележје, поред кога се и даље вијори француска тробојка, одана је почаст пострадалим борцима.

Програм обележавања једног века од ослобођања Приштине, Грачанице и читавог централног дела Косова у Првом светском рату, настављен је у Грачаници, парастосом који је крај споменика Ослбодиоцима у ратовима од 1914 – 1918 служио грачанички парох Сава Шмигић.

„Мало је народа који у свом етосу носе истину о Хришћанству и Христу кроз све векове, то су показали и доказали сви наши преци, који су дали живот свој за ближње своје, за будућност, за децу своју, за нас и за све оне који ће живети после нас“, рекао је Шмигић подсетивши на речи Јеванђеља „да нема веће жртве ни веће љубави од оне, када неко положи живот свој за ближње своје“.

Делегације Општине Грачаница, Косовског управног округа, Привременог органа града Приштине и Удружења потомака ратника 1912. – 1920. положиле су венце и цвеће крај споменика у центру Грачанице.

Године 1918., осмог октобра, војске Србије и Француске, на челу са генералом Шарлом Транијеом, ушле су у Приштину. У знак овог догађаја заједнички су поставили плочу која је симбол захвалности и вечног пријатељства  два народа.

Отац Сава Шмигић је служио парастос, фото: инфо служба Општине Грачаница
Срђан Поповић: Слобода и борба за мир немају алтернативу

„ Приштина и Грачаница памте војнике, цивиле и краља Петра Првог Ослободиоца како одавде одлазе у планине Албаније и како са њим крећу најбољи синови из овог краја. После њиховог одласка, па све до 8. октобра 1918. текли су дани ропства и потпуне не слободе“, подсетио је окупљене грађане Председник општине Грачанице Срђан Поповић.

Председник општине Грачаница, Срђан Поповић је одао почаст пострадалим борцима Првог светског рата, Фото: Инфо служба Општине Грачаница

Поповић је у краћем говору, после полагања цвећа на споменик пострадалим борцима Првог светског рата, нагласио да смо као народ добро запамтили 100 година страшног рата и варљивог мира. Такође се запитао и да ли нас је то искуство ојачало и да ли смо из тога, као народ, нешто научили?

„Многи јесу, а многи и нису. Стогодишње искуство ће нам стотину пута поновити, не продајте своја имања, чувајте своју традицију културу и језик не остављајте своје светиње. Сетите се колико је милиона живота уложено у нашу слободу. Све ово о чему говоримо даје нам велику предност да мудрошћу, вођени искуством из своје историје, савладамо садашње време у коме се нашао наш народ, да у њему живимо као људи, а никада као нељуди“, рекао је Поповић.

„Из Грачанице поручујемо целом свету, да слобода и борба за мир немају алтернативу и да су засновани на жељи да градимо будућност за нашу децу и на нашим огњиштима“, закључио је на крају Поповић.

Дан победе и слободе најавила су манастирска звона

Тог дана звонила су доброгласна звона Грачаничка, звона Дечанска, Пећаршијска, звонила с су звона Богородице Љевишке, звонила су сва косовкса звона. Први пут гласно да се гласније није могло, а саопштено је да је Косово поново постало српско са надом да ће тако остати док је века и света.

Споменик пострадалим српским борцима у Приштини

За миран живот будућим поколњенима животе су положили најбољи српски синови и кћери. Учесници Балканских и Првог светског рата из Грачанице и околине су:

Стеван Аритоновић, Јанићије Влајић Николић – погинуо, Лазар Јовановић – погинуо, Мита Тодоровић – погинуо, Богдан Ристић – погинуо, Рајко Томашевић – погинуо, Благоје Поповић – погинуо – Јордан Веселиновић – погинуо, Велимир Максимовић, Максим Максимовић – погинуо, Шећерина Поповић, Риста Поповић, Вукадин Секулић, Илија Костић – погинуо, Зака Јовановић – погинуо, Огњен Петковић – погинуо, Крста Тодоровић, Благоје Филиповић, Стојан Јоргић – погинуо, Крста Самарџић Васић – погинуо, Арсеније Секулић, Зафир Максимовић – погинуо, Филип Поповић, Урош Стојановић – погинуо.

Захваљујући учитељу Јанићију Поповићу који је бележио догађаје о животу косовских Срба под турском, али и бугарском влашћу, данас имамо сликовито сведочанство о ослобађању Приштине и Грачанице у Првом светском рату.

Свану уторак тај слободан дан за Приштину, јер у уторак 1912. године је ослобођена од Турака. У уторак 1915. године је пала непријатељу у руке и гле!?,  У уторак 25. септембра по старом календару, по новом, 8. октобра 1918. поново ослобођење.

У два поподне, као ветар прохуји с краја на крај вароши радосна вест. Долази француска војска!

Моментално се силан свет слете у престолонаследникову улицу, са букетима цвећа, на челу са новоизабраном општинском управом. Изађосмо на сусрет ван вароши. Липљанским путем приближава нам се једна мала чета коњаника, нама срце скаче од радости, чисто да полетимо. Приближавају се они, приближавамо се и ми.  Распознајемо их. У шајкачама су наше косовске комите, а французи су под калпаком.

Иван Миљковић