„Žuti autobus“, heroj i nemi svedok naših dana

Molitvom „Oče naš“ posvećenoj onima koji, na žalost, više nisu među nama, ali su zato ostvarili veliki udeo u organizovanom prevozu srpskih đaka, u posleratnim uslovima života u enklavi, u Gračanici je počela premijera filma „Žuti autobus“ autorke, Radmile Todić Vulićević.  

Dokumentarno ostvarenje „Žuti autobus“ je posvećeno onima koji su se bar jednom provozali školskim prevozom, naročito onima, kojima je ovo prevozno sredstvo bilo verni pratilac na putu do škole.

Premijera dokumetnarca „Žuti autobus“ u Gračanici, foto: I.M. GračanicaOnlajn

„Žuti autobus je svedok brojnih odrastanja, jer prati generacije učenika koji žive u drugačijim uslovima od svojih vršnjaka u drugim sredinama. On je sastavni deo đakčkog odrastanja u srednjoškolskom periodu, za mnoge đake iz udaljenih srpskih sredina, ovim autobusom  započinje i završava se dnevni društveni život. U njima su nastajale prve ljubavi i trajna prijateljstva“, rečeno je pre projekcije filma.

Junaci dokumentarca su i đaci, vozači i mehaničari koji su skoro 20 godina na visini zadatka.

Radmila Todić Vulićević, potpisuje scenario i režiju za film „Žuti autobus“, foto: I.M. GračanicaOnlajn

Posmatrajući ono što život u getou čini životom, kao i dostojanstvo koje je srpski narod, živeći u tim uslovima uspeo das sačuva, uticao je da Radmila svoje viđenje i svoje emicije pretoči u filmsko svedočanstvo.

„Ovo je samo moje skromno viđenje  života i putovanja  žutim autobusom. Svako od vas bi mogao da napiše svoju priču i da snimi svoj film o životu na Kosovu u ovih 2o godina, uključujući i vožnju autobusima“, rekla je Radmila Todić Vulućević govoreći o filmu.

Foto: GračanicaOnlajn

Priča o žutim autobusima nije samo puka priča o prevoznom sredstvu za đake u posleratnim godinama. To je svedočenje o izmeštenim srpskim školama iz Prištine i ponovnom uspostavljanju školstva i prosvete u srpskim prigradskim sredinanama u centralnom delu Kosovu.

Autorka je naglasila da je često bila u prilici da vidi učenika kako u pet sati ujutru, po snegu i hladnoći. stoje i čekaju da ih autobus preveze do škole, pa onda u šest sati uveče vrate kućama.

„Pored dece, moji heroji su vozači i majstori koji održavaju autobuse, koji obavljaju veoma odgovoran posao. Autobusi su nas vozili i na zadušnice u Prištini, vozili su nas da čistimo groblje u tom gradu, vozili na sahranu patrijarha Pavla, autobusi su nas vozili i sa nama ispisivali i svedočili istoriju, bili su stalno na usluzi svom narodu“, rekla je Todić Vulićević.

Foto: GračanicaOnlajn

Film nije imao budžet  namenjen za snimanje, a nastao je doborvoljnim zalaganjem mladog kamermana Živojina Andrejevića, koji je sav materijal usnimio kamerom pozajemljenom iz Doma kulture u Gračanici.  Priliku da odgleda „Žuti autobus“, osim gračaničke imaće  i publika u Italiji.

Direktor Prištinske Gimnazije Dejan Denić,  posle projekcija dokumentarca, govorio je ulozi žutih autobusa u činu formiranja srednjoškolskog obrazovanja na centrlanom Kosovu, odmah posle ratnih dešavanja.

„Od 1999. godine se mnogo toga promenilo za nas, pa tako i uslovi u kojima je trebalo organizovati nastavu. U trenutku kada je većina Srba napustila svoja ognjišta trebalo je zbiti redove, odoleti pritiscima i započeti život iznova. Tada se počelo sa formiranjem srpskog školstva. Žuti autobusi su tu odigrali važnu ulogu, jer su omogućili prevoz učenika do škola koje su iz grada izmeštene u različite seoske sredine“, podsetio je Denić.

Direktor Prištinske gimnazije, Dejan Denić, foto: I.M. GračanicaOnlajn

Radmila Todić Vulićević, rođena je u Uorševcu, živela u Prištini gde je završila osnovno i srednje obrazovanje kao i Ekonomski fakultet. Do nedavno je bila zaposlena u Gračanici, majka je troje dece. Često je i  sama bila putnik žutih autobusa koji su, osim đaka, prevozili i ljude od sela do sela u getou centralnog Kosova. Napisala je „Spomenar prištinske gimnazije – Mali odmor“, zbirke pesama u „ U skrivnicama svoje duše“ i „Noćim u oblaku“, dokumentarnu prozu „Priština, Prištevci i vreme“ i „Kosovo i Metohija imanje i nemanje“ koja je štampana na italijanskom jeziku. Radmila se oprobala i kao dečji pisac izdavanjem zbirke priča za decu „Mene voli jedan pas“, autor je dečje pesme „Tužna jabuka“ koja je izvedena na Dečjem festivalu u Nišu i monodrame „Mitra kosovačka“. Do sada je snimila i dva zapažena dokumentarna filma „Pogačom omeđen ljudski život“ i „Priština ne savršena, nezavršena priča“. Dobitnica je više nagrada za svoj rad a saradnik je i na srpskom geografskom rečniku Matice Srpske. Piše za brojne časopise i novine.


Novinarka TV Most i RTV Gračanica, Jasmina Stojković je govoreći o ostvarenju Radmile Todić Vulićević rekla da ju je film podstio na dokumentarni esej „koji nas uvodi u priču o našoj deci, o generacijama naše dece koja su se školovala u jednom periodu koji je toliko dug da je dovoljan i za jedno punoletstvo“.

Jasmina Stojković, foto: I.M, GračanicaOnaljn

„ Deca su „vezana“ za žute autobuse, jer ako zakasne na autobus tog dana neće stići na časove u školu, nemaju drugu alternativu, a pitanje je da li naša deca uopšte i imaju neku alternativu od one koju su im drugi zacrtali“, zapitala se Stojkovićeva dodajući:

„Naša deca, ti mali ljudi, su heroji našeg vremena, ali heroj čitavog filma je i „Žuti autobus“ koji na kraju doživljavamo kao nešto što je zapravo živo“, rekla je Stojkovićeva.

Film pruža dragocen uvid o počecima, usled rata prekinuztog školstva, ali i progrona nad svime što je u to vreme bilo srpsko. Otvara mogućnost za nove priče o ponovnom obnavljanju i uspostavljanju zdravstvenog sistema i prvih srpskih medija koji su bili okosnica obnavljanja života na prostoru centralnog Kosova posle rata 1999. godine.

Ivan Miljković