„Жути аутобус“, херој и неми сведок наших дана

Молитвом „Оче наш“ посвећеној онима који, на жалост, више нису међу нама, али су зато остварили велики удео у организованом превозу српских ђака, у послератним условима живота у енклави, у Грачаници је почела премијера филма „Жути аутобус“ ауторке, Радмиле Тодић Вулићевић.  

Документарно остварење „Жути аутобус“ је посвећено онима који су се бар једном провозали школским превозом, нарочито онима, којима је ово превозно средство било верни пратилац на путу до школе.

Премијера докуметнарца „Жути аутобус“ у Грачаници, фото: И.М. ГрачаницаОнлајн

„Жути аутобус је сведок бројних одрастања, јер прати генерације ученика који живе у другачијим условима од својих вршњака у другим срединама. Он је саставни део ђакчког одрастања у средњошколском периоду, за многе ђаке из удаљених српских средина, овим аутобусом  започиње и завршава се дневни друштвени живот. У њима су настајале прве љубави и трајна пријатељства“, речено је пре пројекције филма.

Јунаци документарца су и ђаци, возачи и механичари који су скоро 20 година на висини задатка.

Радмила Тодић Вулићевић, потписује сценарио и режију за филм „Жути аутобус“, фото: И.М. ГрачаницаОнлајн

Посматрајући оно што живот у гетоу чини животом, као и достојанство које је српски народ, живећи у тим условима успео дас сачува, утицао је да Радмила своје виђење и своје емиције преточи у филмско сведочанство.

„Ово је само моје скромно виђење  живота и путовања  жутим аутобусом. Свако од вас би могао да напише своју причу и да сними свој филм о животу на Косову у ових 2о година, укључујући и вожњу аутобусима“, рекла је Радмила Тодић Вулућевић говорећи о филму.

Фото: ГрачаницаОнлајн

Прича о жутим аутобусима није само пука прича о превозном средству за ђаке у послератним годинама. То је сведочење о измештеним српским школама из Приштине и поновном успостављању школства и просвете у српским приградским срединанама у централном делу Косову.

Ауторка је нагласила да је често била у прилици да види ученика како у пет сати ујутру, по снегу и хладноћи. стоје и чекају да их аутобус превезе до школе, па онда у шест сати увече врате кућама.

„Поред деце, моји хероји су возачи и мајстори који одржавају аутобусе, који обављају веома одговоран посао. Аутобуси су нас возили и на задушнице у Приштини, возили су нас да чистимо гробље у том граду, возили на сахрану патријарха Павла, аутобуси су нас возили и са нама исписивали и сведочили историју, били су стално на услузи свом народу“, рекла је Тодић Вулићевић.

Фото: ГрачаницаОнлајн

Филм није имао буџет  намењен за снимање, а настао је доборвољним залагањем младог камермана Живојина Андрејевића, који је сав материјал уснимио камером позајемљеном из Дома културе у Грачаници.  Прилику да одгледа „Жути аутобус“, осим грачаничке имаће  и публика у Италији.

Директор Приштинске Гимназије Дејан Денић,  после пројекција документарца, говорио је улози жутих аутобуса у чину формирања средњошколског образовања на центрланом Косову, одмах после ратних дешавања.

„Од 1999. године се много тога променило за нас, па тако и услови у којима је требало организовати наставу. У тренутку када је већина Срба напустила своја огњишта требало је збити редове, одолети притисцима и започети живот изнова. Тада се почело са формирањем српског школства. Жути аутобуси су ту одиграли важну улогу, јер су омогућили превоз ученика до школа које су из града измештене у различите сеоске средине“, подсетио је Денић.

Директор Приштинске гимназије, Дејан Денић, фото: И.М. ГрачаницаОнлајн

Радмила Тодић Вулићевић, рођена је у Уоршевцу, живела у Приштини где је завршила основно и средње образовање као и Економски факултет. До недавно је била запослена у Грачаници, мајка је троје деце. Често је и  сама била путник жутих аутобуса који су, осим ђака, превозили и људе од села до села у гетоу централног Косова. Написала је „Споменар приштинске гимназије – Мали одмор“, збирке песама у „ У скривницама своје душе“ и „Ноћим у облаку“, документарну прозу „Приштина, Приштевци и време“ и „Косово и Метохија имање и немање“ која је штампана на италијанском језику. Радмила се опробала и као дечји писац издавањем збирке прича за децу „Мене воли један пас“, аутор је дечје песме „Тужна јабука“ која је изведена на Дечјем фестивалу у Нишу и монодраме „Митра косовачка“. До сада је снимила и два запажена документарна филма „Погачом омеђен људски живот“ и „Приштина не савршена, незавршена прича“. Добитница је више награда за свој рад а сарадник је и на српском географском речнику Матице Српске. Пише за бројне часописе и новине.


Новинарка ТВ Мост и РТВ Грачаница, Јасмина Стојковић је говорећи о остварењу Радмиле Тодић Вулићевић рекла да ју је филм подстио на документарни есеј „који нас уводи у причу о нашој деци, о генерацијама наше деце која су се школовала у једном периоду који је толико дуг да је довољан и за једно пунолетство“.

Јасмина Стојковић, фото: И.М, ГрачаницаОналјн

„ Деца су „везана“ за жуте аутобусе, јер ако закасне на аутобус тог дана неће стићи на часове у школу, немају другу алтернативу, а питање је да ли наша деца уопште и имају неку алтернативу од оне коју су им други зацртали“, запитала се Стојковићева додајући:

„Наша деца, ти мали људи, су хероји нашег времена, али херој читавог филма је и „Жути аутобус“ који на крају доживљавамо као нешто што је заправо живо“, рекла је Стојковићева.

Филм пружа драгоцен увид о почецима, услед рата прекинузтог школства, али и прогрона над свиме што је у то време било српско. Отвара могућност за нове приче о поновном обнављању и успостављању здравственог система и првих српских медија који су били окосница обнављања живота на простору централног Косова после рата 1999. године.

Иван Миљковић