Деца не смеју да ћуте, прикривају, нити да буду починиоци насиља

Снежана Михајловић, фото: И.М. – Грачаница Онлајн

У циљу превенције вршњачког насиља није довољно радити само са децом, потребно је усмерити труд и на родитеље као и на наставно особље, јер је то троугао који је током образовања јако битан, оцењује Снежана Михајловић, директорка НВО „Путевима сунца“ из Грачанице. Ова организација је до сада реализовала бројне програме и садржаје у циљу заштите права детета, а у послење време је организовала и едукативне семинаре и предавања у две школе на централном Косову о превентивном деловању против насиља међу ученицима.

Од деце све полази и са њима се завршава

Од колике је важности улога ђачког парламента, информисаност наставног особља, али и родитеља, када је вршњачко насиље у питању, колико су школе укључене у сам процес а колико родитељи и читава заједница? Да ли је Правилник о друштвено – корисном и хуманитарном раду Министарства за просвету Републике Србије добар метод за сузбијање насиља у школама? На све ове теме, разговарали смо са директором НВО „Путевима Сунца из Грачанице Снежаном Михајловић.

Против вршњачког насиља треба деловати превентивно, фото: И.М. – Грачаница Онлајн

Михајловићева напомиње да се у циљу превентивног деловања против вршњачког насиља у школама мора радити у континуитету управо звог смене генерација ученика.

„Ђачки парламенти у акцији“ био је програм усмерен против насиља у школама, у циљу превентивног деловања, а наш задатак је био да анимирамо децу, али и скренемо пажњу колико је важно да размишљају о вршњачком насиљу као проблему који је присутан ту међу њима. Деца треба да схвате да су она чиониоци свега, од њих све креће и с њима се завршава“, каже Михајловићева.

Један од циљева је и да се утиче на заједницу, наставнике, родитеље, а не само на децу, јер би читаво друштво требало да се укључи у превенцију вршњачког насиља.

„Сви морамо бити укључени, почев од институција, па све до грађана, јер не можете ви као грађанин да прођете улицом поред деце која се туку или су напали слабијег од себе, а да не реагујете“, наводи Михајловићева.

Улога школе у превенцији вршњачког насиља

Законска обавеза свих образовних установа је да се укључе и делују, не само превентивно већ и примењују одређене мере, како би се спречило насиље међу децом.

„Моје искуство, у односу на претходни период говори да се школе све више и озбиљније укључују у ову причу, иако увек постоји оно да се нема довољно времена. Ја већ годинама радим у школи и са наставницима и учитељима углавном имам добро искуство. Иако је моје искуство позитивно, сматрам да морамо радити и уложити доста енергије, свако са свог нивоа, у циљу превенције насиља. Јер, кад се насиље већ догоди, онда постоје процедуре које школе примењују у зависности од нивоа прекршаја“, каже за портал Грачаница Онлајн директорка НВО „Путевима сунца“, Снежана Михајловић.

Наставник није ни судија ни законодавац већ онај ко треба да научи дете да насиље води новом насиљу: фото: И.М. – ГрачаницаОнлајн

Програм превенције вршњачког насиља предвидео је рад са децом од петог до осмог разреда у двема школама на централном Косову, у ОШ „Краљ Милутин“ из Грачанице и ОШ „Миладин Митић“ из Лапљег Села. Деца из једне и друге школе су гласањем одабрала да одгледају едукативне филмове који су за тему имали вршњачко насиље, а као друга активност била је организација „Дана игре против вршњачког насиља“. У ОШ „Краљ Милутин“, поред филмова, деца су се укључила у припрему представе коју су сами писали у сарадњи са њиховом наставницом српског језика.

Један од радионица у ОШ „Краљ Милутин“ у Грачаници

„Наш посао, посао НВО је управо рад са децом. Нисмо ми ни судије ни законодавци, ми желимо само да делујемо на дете да оно схвати шта је то насиље, да деца свесно или несвесно могу да га изазову и да науче које последице настају када до насиља дође. Нисмо ми хтели да пројектујемо активности које ће деца ратити, ми смо желели да деца сама одаберу и одлуче коју ће акцију применити, а да она допринесе смањењу вршњачког насиља у школи. Знате, моје искуство у настави је показало да деца најбоље реагију када их активно укључите, јер слушање неку „сувопарне“ метерије, док је ви декламујете, детету у старту досади. На овај начин, оно постаје свесно да ради нешто добро и корисно и онда од њега можете очекивати и да реагије“, истиче Снежана Михајловић.

Улога родитеља

Учешће родитеља је од пресудног значаја, закључује Снежана Михајловић на основу свог дугогодишњег искуства на послу просветног радника. Она оцењује да родитељи нису довољно упућени у проблем вршњачког насиља.

„Родитељи не знају да постоји много типова вршњачког насиља. Оно што је најопасније и на шта треба посебно обратити пажњу и причати са родитељима јесте дигитално насиље. Не треба само представити родитељима које врсте насиља постоје, већ их упозорити и на замке које се ту крију и да можда, баш њихово дете може да постане жртва“, каже директорка НВО „Путевима сунца“

Она додаје да ће облик дигиталног насиља у будућности бити све израженији и да родитељи, нажалост, нису довољно упућени у савремене технологије и коминукације.

„Ми не знамо шта наша деца раде на друштвеним мрежема. Ми не знамо шта се дешава у том окружењу. Сматрамо да нам је дете ту у кући, а где је оно заправо виртуелно, с ким је у контакту и шта се договара, већина родитеља то не зна. Сада је то читава наука како деловати на спречавању оваквих ствари“, наглашава Михајловићева.

Статистике показују да је појава вршњачка насиља највећа и основним школама, али вршњачког насиља има апсолутно свуда, зато у „Путевима сунца“ планирају креирање нових програма и радионица рада са децом које ће укључити и друге образовне установе на централном Косову па и средње школе, са посебним акцентом и освртом на дигитални вид насиља.

„Кроз радионице које смо организовали, утицали смо на то да деца схвате да се вршњачко насиље не догађа тамо негде и тамо некоме, већ да је то малтене наша свакодневица да се са тим срећемо све чешће и да морамо да схватимо како се треба понашати у том случају. Деца не смеју да ћуте, прикривају, нити да буду починиоци насиља“, категорична је Михајловићева.

Један од радова ученика са одржних радионица: Фото: И.М. ГрачаницаОНлајн
Правнилник о друштвено – корисном и хуманитарном раду као метода „преваспитавања“

Директорка НВО „ Путевима сунца“, која уједно ради и као професорка стручних предмета у срењој стручној школи у Грачаници, каже да апсолутно подржава и да је упозната са мерама из Правилника о друштвено – корисном раду Министарства просвете Реупублике Србије.

„Мислим да га је требало и раније увести у школама. Припадам генерацији која је васпитавана и која је своју децу васпитавла да морају да поштују наставнка и школу као институцију у коју су крочили. Међутим, морате да знате да имате родитеље који се буквално мешају у посао просветног радника. Ја не поричем да је улога родитеља у процесу школовања детета јако битна, али и родитељи не смеју да забораве да наставници имају много улога, не само да уче њихову децу, већ и да их васпитавају. Зна се како треба дете да се понаша у школи и на часу“.

Михаловићева понавља да мере из Правилника о дрштвено – корисном и хуманитарном раду, у случају непримереног владања ученика апсолутно подржава, јер како наглашава, „од добротворног рада не може бити штете, било да се ради о деци било о одраслима“.

Дечја права

Дечја права су основ свега и она се увек морају потенцирати, али поред права постоје и обавезе које деца морају испуњавати.

Снежана Михајловић наглашава да су у раду са ђачим парламентима у поменутим двема школама на централном Косову, деца јасно схватила која су њихова права и обавезе.

„Ђачки парламент и вршњачки тим имају огромну улогу у читавој причи јер су они ти који, када дође до проблема, треба да пронађу решење и како да се деца која су погрешила, врате на прави пут. Децу никако не смемо искључити, напротив она треба да остану укључена у решавање свих проблема“.

Улога наставника у учитеља.

Веома важна, ако не и од пресудног значаја је улога наставника у читавом процесу, уколико у разреду дође до вршњачког насиља. Зато је у недавно одржан и семинар са наставницима ОШ „Краљ Милутин“ и ОШ „Миладин Митић“ који је носио назив „Мој ученик потеницијална жртва, починилац или посматрач насиља“.

„То је био акредитован семинар. Наставници су имали прилику да своја знања употпуне. У обавези наставног особља је да се стално допуњују новим знањима, стичу нове вештине из обалсти заштите деце и верујем да ће све то што су чули на семинарима да примене у настави“, каже Снежана Михајловић.

Семинар са наставницима и учитељима

Она додаје да овакви семинари не захтевају само присуство наставника и учитеља, већ и родитеља, јер су и они јако битна карика у читавом ланцу одговорности.

„Управо су родитељи ти који на оваквим скуповима треба и има шта да чују од стручњака. Догађа се веома често да починилац вршњачког насиља прелази у жртву или обрнуто, жртва у починиоца. Треба чути и научити који су начини да то приметимо и на време уочимо и реагујемо адекватно. Сматрам да људи не схватају колико је озбиљан посао просветног радника и да се недовољно пажње поклања њиховом раду, те да се они чак и куде. Ја родитељима постављам једно питање. Ви често не можете да изађете са једним дететом код куће на крај, сад замислите да их имате тридесеторо и поред тога што треба да смирите страсти у одељењу, ви као наставник треба да откријете и ко је у читавој причи крив а ко је прав. Уз све то, од вас се очекује и да будете добар педагог и „полицајац“ и „судија“ и предавач, и када затреба, замена за родитеља. И због света тогам просветни радници треба стално да се усавршавају“, закључује на крају директорка НВО „Путевима сунца“, Снежана Михајловић.


Текст је настао као пројекта „Између два часа“ који је подржан од Министарства за културу и инфомрисање Владе Републике Србије.

Иван Миљковић