Nastavlja se magla oko ideje o korigovanju granica

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

Dejvid Filips, savetnik predsednika Kosova Hašima Tačija u dijalogu Srbije i Kosova u Briselu, pre nekoliko dana podneo je ostavku na ovu poziciju, sa obrazloženjem da ne može da učestvuje u predloženom planu podele Kosova koji, po njemu ima “strateških nedostataka” i zato što je takva ideja duboko u sukobu sa njegovim stavovima.

U ostavci je istakao da je prihvatio savetodavnu ulogu u nadi da će se postići sporazum između Prištine i Beograda putem jačanja vlasti, osnaživanjem vladavine prava i jačanjem pritisaka međunarodne zajednice na Srbiju da prizna Kosovo “kao suverenu i nezavisnu državu unutar njenih granica”. Filips je konstatovao da neki u institucijama Kosova idu nekim drugim putem, jer prihvataju korigovanje granica.

“Verujem da je podela ili korigovanje granica loš sporazum, koji neće normalizovati odnose sa Srbijom ili da Kosovo bude u poziciji da dobije više priznanja na globalnom nivou”, izneo je stav u svojoj ostavci Filips.

Po njemu, korigovanje granica predstavlja “istorijsku prevaru kosovskog naroda”, i takva ideja je potencijalno opasna i detabilizirajuća te da može da dovede do nasilja.

Kabinet predsednika Kosova nije komentarisao ostavku savetnika Dejvida Filipsa, ali kosovski mediji prenose izjavu predsednika Hašima Tačija u kojoj kaže da je od francuskog predsednika Emanuela Makrona dobio podršku za što skorije postizanje pravno obavezujućeg sporazuma između Prištine i Beograda.

“Predsednik Makron snažno podržava dijalog Kosova i Srbije i mogućnost da sporazum bude postignut što je pre moguće, idealno za kratko vreme i sa realnom mogućnošću za korekciju granica” izjavio je Tači. To, po njemu, podrazumeva uključivanje Preševa, Medveđe i Bujanovca unutar granica Kosova.

On je istakao da bi takvo rešenje „otvorilo sigurnu evroatlantsku perspektivu za Kosovo“, da ne bi „uzimalo u obzir ograničenja na osnovu etničke pripadnosti“, već održavalo „multietničnost na Kosovu i perspektivu izgradnje građanske demokratije u zemlji“.

U intervjuu za francusku televiziju “Frans 24”, predsednik Hašim Tači je izjavio da u slučaju nepostizanja konačnog sporazuma između Kosova i Srbije o korigovanju granica, može dovesti do opasnosti podele Kosova ili osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom, što znači “Republika Srpska”.

“Korigovanje granice nije ideja koju bi trebalo da predstavljam, ali je aktuelno, nakon vekovnog konflikta, nakon brojnih pregovora, jedina mogućnost za postizanje jednog racionalnog, mirovnog i prihvatljivog rešenja za obe strane”, izjavio je Tači za TV “Frans 24”. On je dodao da ako se Kosovo i Srbija slože oko pitanja granica, niko nema razloga da se tome protivi.

Američki časopis “Forin Afers”, u članku pod naslovom “Promena granica pomaže političarima, ne građanima”, pored ostalog ističe da je nejasna ideja o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, da nije prihvatljiva i da je šokantna.

“Glavna želja Srba i Albanaca je, manje više, kako živeti sa svojim sunarodnicima, onako kako pretpostavljaju idejni tvorci predložene ideje. Ova pretpostavka se prodaje kroz fundamentalnu šemu na celom Balkanu: nacionalizam”, zaključuje ugledni časopis “Forin Afers”.

I dok je premijerka Srbije Ana Brnabić poručila zvaničnoj Prištini da prestane da priča o Preševu, Bujanovcu i Medveđi, već da treba da se razgovara o mogućnosti postizanja kompromisa, koji bi obezbedio dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, norveški ambasador u Beogradu Arne Sanes Bjornstad smatra da je još uvek moguće pronaći rešenje za Kosovo i istakao da je svima jasno da i Srbija u tom kompromisu treba da dobije nešto zauzvrat.

„Zavisi od obe strane da nađu rešenje oko kojeg mogu da se dogovore i koje može da dobije demokratski legitimitet. I brzina nije najvažnija, već pronalaženje stabilnog i održivog rešenja“, smatra Bjornstad.

Inače u Izveštaju o napretku Srbije za Evropski parlament, uvršten je amandman u kojem se pominje razgraničenje između Kosova i Srbije. Međutim, taj amandman, ističu analitičari, ne daje i direktno mišljenje o ideji moguće korekcije granica kao rešenju u dijalogu Beograda i Prištine, već da je primljena “k znanju” diskusija koja se vodi o mogućoj korekciji granica”. Ovaj amandman ne isključuje bilo koje rešenje “koje ispunjava jasno postavljene uslove”.

Predsednik Kosova Hašim Tači ima poteškoća da obezbedi podršku koalicionih partnera u Vladi Kosova, a posebno opozicije za otvaranje dijaloga za “korigovanje granica” sa Srbijom. Partija “Pokret Samoopredeljenje” je pre dve nedelje organizovala masovne proteste u Prištini i najavila da će sa njima nastaviti ukoliko predsednik Tači ne odustane od insistiranja za “korigovanjem granice”.

I premijer Kosova Ramuš Haradinaj se protivi ideji Tačija, navodeći da svako nastojanje za promenom ili korigovanjem granica “vodi u rat”.

Zanimljiva je i izjava srpskog predsednika Aleksandra Vučića koju je prenela RTS: ”Konstatovao sam da narod praktično kaže da celo Kosovo treba da ima granice na Jarinju i Brnjaku. Ako narod tako kaže, šta da radim, ne mogu da budem protiv volje naroda i treba da poštujem njihovu želju”, izjavio je pored ostalog predsednik Srbije.

Ipak, Tači kaže da bi do proleća iduće godine, pre izbora za evropski parlament, trebalo da se postigne sporazum o rešenju srpsko-kosovskih odnosa.

Kako je izjavio, sporazum bi trebalo da sadrži priznanje Kosova i članstvo u Savetu bezbednosti UN i da će, u slučaju promene granica, Kosovo ostati multietnička država u kojoj će se poštovati prava kosovskih Srba.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive