Parlament otvorio put osnivanju vojske Kosova

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Безбедносне снаге Косова

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Danas su poslanici skupštine Kosova sa dvotrećinskom većinom, u načelu usvojili tri nacrta Zakona koji omogućavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, a očekuje se da će do kraja godine, nakon drugog čitanja, kako najavljuju kosovski zvaničnici do kraja novembra, biti usvojeni u paketu: Zakon o Ministarstvu odbrane, Zakonu o Kosovskim bezbednosnim snagama i službi u Kosovskim bezbednosnim snagama.

Pre glasanja za ovaj paket nacrta Zakona sednicu su napustili predstavnici Liste Srpska, a poslanik Igor Simić je između ostalog rekao da formiranje vojske Kosova nije u interesu srpskih ni albanskih, niti ostalih građana:

“Predlog Zakona o kojima danas govorimo je u suprotnosti sa svim pravnim aktima, pre svega onih međunarodnog karaktera, koji su na snazi na ovim prostorima. Ovde pre svega mislim na Rezoluciju OUN 1244, Kumanovski sporazum, ali kao što znate protivan je i pravnim zakonima koji su na snazi na ovim prostorima, i Ustavu”, rekao je Simić

On takođe smatra da je 150 miliona evra u naredne tri godine planiranih za podizanje vojnih kapaciteta bolje uzložiti u obrazovanje, zdravstvo, razvoj i ekonomiju, dodajući da sa tim novcem može otvoriti i do 6 hiljada novih radnih mesta, a ne da se uloži u, kako se izrazio, simboliku koja ni jednom građaninu neće doneti bolji život.

Simić je kazao “da bi ovaj stav neki međunarodni predstavnici bolje čuli ukoliko bi upotrebili suzavac”, ali da to neće uraditi iz poštovanja prema građanima koji su dali glas Listi Srpska.

Nakon što su srpski poslanici napustili skupštinsku salu, Fatmir Dželjilji poslanik Demokratske partije Kosovo je rekao da Lista Srpka ne predstavlja mišljenje svih Srba o stvaranju vojske i u tom kontekstu podsetio da u aktuelnim Kosovskim bezbednosnim snagama ima i pripadnika srpske zajednice.

Vjosa Osmani iz Demokratskog saveza Kosova je istakla da srpski građani ne treba da se plaše vojske nego “bandi na severu Kosova” tvrdeći kako će ih od njih braniti upravo vojska Kosova. Ona je takođe istakla da se osnivanjem vojske otvaraju se i radna mesta za sve, pa i za kosovske Srbe.

Buduća vojska Kosova će brojati ukupno 8 hiljada pripadnika, pet hiljada će biti aktivnih pripadnika, a tri hiljade u rezervi. Ova će vojska biti opremljena vojnim oružjem odbrambenog karaktera, a osnovaće se i Ministarstvo odbrane, umesto sadašnjeg Ministarstva Bezbednosnih snaga Kosova. Komandant Bezbednosnih snaga nazivaće se šef odbrane. Osim odbrane granica, odnosno suvereniteta i integriteta , imovine i građana Kosova, ova će, kako je predviđeno, multietnička vojska učestvovati i u mirovnim misijama, u skladu sa svojim međunarodnom obavezama. Vojna obuka neće biti obavezna za građane Kosova.

Jedino što će ostati isto je naziv Kosovske bezbednosne snage, jer su za promenu naziva neophodno promeniti Ustav, čemu se, kako ističu kosovski zvaničnici, protivi Lista Srpska.

Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga odvijaće se u tri faze i trajaće deset godina. Predviđeno je da se u ove tri godine iz budžeta Kosova za podizanje kapaciteta uloži oko 200 miliona evra, ali se očekuje i pomoć zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i koje su do sada ulagale u kapacitete Kosovskih bezbednosnih snaga, u obuci i lakom naoružanju.

Ostaje sada da se vidi da li će se usvajanjem Zakona promeniti i Misija KFOR-a na Kosovu koja aktuelno broji više od 3,500 pripadnika.

Glauk Konjufca, poslanik pokreta Samoopredeljenje danas je predložio da Vlada što pre izađe sa zvaničnim stavom, da li ima nekih nesporazuma ili konflikta interesa sa KFOR-om, odnosno NATO-om, iznoseći lični stav da KFOR može da smanji broj svojih pripadnika, ali da će i dalje usko sarađivati sa vojskom Kosova.

Krajem septembra meseca ove godine, premijer Kosova Ramuš Haradinaj sastao se sa američkim ministrom odbrane Džejmsom Matisom u Pentagonu i tom je prilikom dobio podršku za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, putem zakonske procedure, a ne promene Ustava, na čemu je američka administracija do nedavno insistirala.To je bilo zeleno svetlo da poslanici odmah počnu sa skupštinskom procedurom, donošenja zakona o osnivanju kosovske vojske.

Inače, bivša OVK je 1999. godine transformisana u Zaštitni korpus Kosova, a 2009. godine u Kosovske bezbednosne snage.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive