Milionsko lobiranje „za“ i „protiv“ učlanjenja Kosova u Interpol

I ove će godine Kosovo pokušati da na skupštini Međunarodne organizacije kriminalističke policije (Interpol),  koja će se održati u Ujedinjenim Arapskim Emiratima krajem novembra meseca ove godine, dobije više od dve trećine glasova, kako bi se učlanilo u ovu organizaciju.

U tom cilju Vlada Kosova je danas iz budžeta odobrila 1,2 miliona evra za lobiranje za učlanjenje u Interpol, mada javnosti još nije saopšteno kome će biti poverena ova aktivnost.

U međuvremenu kod međunarodnih partnera lobira i kosovska, ali i srpske diplomatija, kosovska lobira kod članica Interpola kako bi dobili potreban broj glasova, dok spska pokušava da ubedi svoje partnere da Kosovo nije država i da je predstavljeno u ovoj organizaciji putem Misije OUN na Kosovu – UNMIK-a.

Bedžet Pacoli, zamenik premijera i šef kosovske diplomatije je pre nekoliko meseci saopštio da je zahtev za prijem Kosova u Interpol uvršten u dnevni red.

„Učlanjivanje naše zemlje u međunarodnim institucijama biće nezaustavljiv proces. Interpol je naša velika misija. Međunarodni mir i bezbednost su naš cilj“, izjavio je Pacoli.

Na Konferenciji održanoj povodom Dana EU protiv trgovine ljudima, predsednik Kosova Hašim Tači je pred brojnim domaćim i međunarodnim zvaničnicima istakao da je za uspešniju borbu protiv trgovine ljudima ključno da mehanizmi bezbednosti funkcionišu bez prepreka:

„Članica smo Regionalne Inicijative za izbeglice, azil i migraciju i aktivno doprinosimo radu ove uspešne regionalne organizacije. Ali ključno je da Kosovo bude prisutno u svim regionalnim i međunarodnim mehanizmima bezbednosti“, istakao je Tači.

On je kazao da Kosovo treba da napravi korak napred kako bi dobilo tešku borbu sa trgovcima ljudima te da bi učlanjenje u Interpol uticalo na očuvanje mira i povećanje nivoa sigurnosti na Kosovu i regionu.

I premijer Kosova Ramuš Haradinaj je izneo stav da bi učlanjenjem u Interpol Kosovo bilo sposobnije i u stanju da uspostavi partnerstvo sa svim relevantnim institucijama u borbi protiv trgovine ljudima.

S druge stane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana izjavio da će se dogoditi dve stvari ukoliko Kosovo postane članica Interpola. Prvo, kazao je on, sa Kosovom neće moći ni o čemu da se pregovara. Kako je objasnio Vučić „Priština će samo čekati da ih prime u OUN i OEBS“ jer će im prijem u Iinterpol dati „vetar u leđa“.

„Druga stvar koja će se dogoditi je da ćemo imati 5,000 Srba na poternicama Interpola“, izjavio je Vučić.

On je takođe izneo i kritike na račun međunarodne zajednice.

„Neki od naših zapadnih partnera rade bukvalno i rukama i nogama kako bi Kosovo postalo član Interpola. Zbog toga će ministar spoljnih poslova Ivica Dačić imati više putovanja ove sedmice, a angažovaće se i ministar inostranih poslova i premijerka“, izjavio je Vučić.

Inače, zvanični Beograd, koji ulaže milione u lobiranje protiv Kosova, smatra da bi se njegovim prijemom u Interpol prekršilo međunarodno pravo, ali i pravila i procedure ove organizacije, po kojima članice mogu da budu samo države članice ili države posmatrači u OUN.

Kosovski analitičari podsećaju da Interpol ima sporazum sa UNMIK-om koji predstavlja Kosovo u ovoj organizaciji. Zato smatraju da je za promenu ovakve pozicije, neohodno da Kosovo snažno lobira kod međunarodnih partnera i drugo da dođe do „džentlmenskog” raskida Memoranduma između UNMIK-a i Interpola.

Šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli je izjavio da će učlanjenje Kosova u Interpol biti veliki izazov jer Srbija lobira protiv, putem svojih delegacija po svetu i plaćenih lobista.

„To je neka vrsta borbe, biće još veća, ali verujem da su uvek na našoj strani činjenice da je Kosovo nezavisno. Mnoge su države sada shvatile da je Kosovo nova realnost. Podržaće i neće sprečavati naše učlanjenje u važne mehanizme“, izjavio je Pacoli. On se nada da će Kosovo dobiti više od dve trećine glasova za prijem u Interpol, a da jedini problem po njemu, može da bude ukoliko na pleniranom zasedanju u Dubaiu ne budu prisutne zemlje koje bi glasale za, zbog visokih putnih troškova afričkih lidera koji dostižu i do 15 hiljada dolara.

Inače Interpol je najveća međunarodna organizacija kriminalističke policije, a broji oko 190 zemalja članica. Njegov rad je usmeren na javnu sigurnost, terorizam, organizovani kriminal, ratne zločine, krijumčarenje oružja, droga i ljudi, pranje novca, dečiju pornografiju, privredni kriminal, računarski kriminal, zločine protiv intelektualne svojine i korupcije.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive