Двоструки аршини правде за корупцију и злоупотребу положаја

У косовској јавности снажно је одјекнула одлука премијера Рамуша Харадинаја да смени заменика министра за Регионални развој Мусу Цену, због сумњи да је тражио мито од приватне компаније “Биљмети КС” у висини од 30 хиљада евра у замену за добијање гранта у вредности од 200 хиљада евра од Агенције за пољопривредни развој.

Према кривичној пријави, коју је објавио дневни лист “Зери”, мито би наводно, био исплаћен у две рате званичницима Агенције за пољопривредни развој.

Муса Цена је ухапшен, а Основни суд му је одредио притвор у трајању од месец дана. У овој акцији полиције ухапшена су и његова два сарадника, Нусрет Шаља, шеф Директората за пољоривреду у општини Ораховац и Хезер Шеху власник приватне компаније “Gentle Research, чије је седиште такође у Ораховцу.

Њих тројица се оптужују за кривично дело изнуђивања мита, злоупотребу положаја званичног ауторитета, примену утицаја, помоћ у обављању кривичног дела узимања мита. Они су од Африма Берише власника компаније “Биљмети КС”, који је конкурисао за добијање гранта у Агенцији за пољопривредни развој, захтевали мито.

Медији и косовски аналитичари смену Мусе Цене коментаришу као смену “људи без утицаја”, наводећи да су у кабинету Харадинај још петорица министара против којих су подигнуте кривичне пријаве, укључујући злоупотребу положаја и поседовање оружја без дозволе.

Ради се о министру за инфраструктуру Паљу Љекају и министру Безбедносних снага Косова Рустему Бериши који се сумњиче за злоупотребу званичног положаја. Заменик премијера Дардан Гаши и министар за трговину и индустрију Ендрит Шаља, сумњиче се за поседовање оружја без дозволе, а министар за иновације и предузетништво, Бесим Бећај за кршење равоправног статуса становника Косова.

Сви они и даље обављају своје функције у косовској Влади, због чега цивилно друштво сматра да се сменом само Мусе Цене у ствари ради о двоструким аршинима, односно да се приликом додела функција и даље не врши неопходна провера људи који се постављају на положаје, а као друго, да су актуелном премијеру “везане руке” када је у питању смена званичника из редова његових коалиционих партнера.

Случај који је такође изазвао буру реаговања је и подизање кривичне пријаве против сина првог човека Косовске агенције за интелигенцију Шпенда Маџунија, код којег је пре два дана, пронађено оружје без дозволе и мања количина марихуане (наводно један џоинт). Његов рођак, са којим се син Маџунија налазио у аутомобилу, тврдио је приликом привођења да су и оружје и наркотичко средство његови. Полиција је међутим, тек након инсистирања медија, поднела кривичну пријаву тужилаштву у вези овог случаја, на шта је реаговало цивилно друштво, наводећи да би морални чин био да Шпенд Маџуни поднесе оставку, јер би у супротном нанео пуно штете овој важној косовској институцији. Као друго сада је  отворено питање спреге између власти и правосудних органа.

Посланик Покрета Самоопредељење Реџеп Сељими је затражио оставку Маџунија и суспендовање челника институција косовског правосуђа, тврдећи да се “њима диригује одозго, како би се прикрио криминал” и затражио хитну реформу у институцијама безбедности.

Косовски Институт за правосуђе јуче је представио Извештај под називом “Декриминализација политике на Косову”, у којем је констатовао да је “политика Косова изнад закона и судства” и да постоји спрега између политике и криминалних група које финансирају политичке партије на Косову. У Извештају је констатовано да је највећи проблем криминализације косовске политике управо новац, односно финансије и да политичке партије не поштују законе када је реч о начину њиховог финансирања, као ни о приходима.

Ехат Мифтарај из Косовског Института за правосуђе је између осталог рекао да “политичари дају изјаву о свом богатству последњег дана предвиђенг рока, а да се земља суочава са министрима под оптужбама”.

У поменутом Извештају Института се наводи да “највишим институцијама Косова, као што су Скупштина и Влада, али и у општинским властима неретко управљају особе са криминалном прошлошћу или које су имале проблема са законом”, и закључује да такве особе умањују кредибилитет и легитимитет у односу на грађане и тешко нарушавају вредности и принципе које промовише Устав Косова.

Политичке партије на Косову, наводи се у овом Извештају, у принципу сматрају да без коначне одлуке судова, нико не треба да има предрасуда или последица након подизања оптужнице.

Косовски Институт за правосуђе у својим препорукама предлаже покретања процеса провере у правосудним органима (ветинг), као и да политичке партије, с друге стране, могу да усвоје унутрашњи етички код којим би ограничили право грађана са криминалном прошлошћу или су неприкладни да се учлане у политичку партију. Сматра се да оваквим кодом, политичке партије не би могле да предлажу на политичке или партијске положаје неподобне особе.

С друге стране, политичке партије сматрају да би се само обавезујућим и јасним Законом, без различитих интерпретација, могло допринети декриминализацији политике на Косову.


“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Виолета Ороши Беришај
КосоваЛиве