Vizna liberalizacija: Neizvesnost, ali i iskra optimizma

Izjava poslanika nemačkog Bundenstaga Petera Bajera, koji je boravio u Prištini, “ da svako ko obeća da će ove godine biti vizne liberalizacije, greši”, usahnulo je nade građana Kosova da će od početka naredne godine moći slobodno da putuju u zemlje Šengen zone.

Mogućnost odlaganja glasanja Saveta ministara EU za viznu liberalizaciju za Kosovo, ne odbacuje ni ministarka za Evropske Integracije Durata Hodža, koja se sastala juče u Strazburu sa Igorom Šoltesom, izvestiocem za Kosovo u Evropskom parlamentu i Eduardom Kukanom, čelnikom delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju.

“Kosovo i njegovi građani su nepravedno isključeni od slobode kretanja. Kosovo je jedina zemlja u regionu koja ne uživa bezvizni režim sa zemljama Šengen zone. Sloboda kretanja će povećati kvalitet života naših građana”, izjavila je tom prilikom Durata Hodža i dodala da bi dobijanje vizne liberalizacije omogućilo povećanje ekonomske, kulturne, obrazovne naučne saradnje sa zemljama EU.

Kosovski zvaničnici i analitičari se slažu u jednom, da je Kosovo ispunilo i poslednje kriterijume za dobijanje vizne liberalizacije – demarkaciju granice sa Crnom Gorom, i da ima rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala.

I Komitet Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravdu i unutrašnja pitanja (LIBE), preporučio je usvajanje odluke o liberalizaciji viza za građane Kosova, navodeći da je Kosovo ispunilo svih 95 uslova EU, što je bilo zeleno svetlo da Evropski parlament sa 420 glasova “za”, podrži pregovore o liberalizaciji viza.

Nakon ove odluke započeli su razgovori sa članicama EU, kako bi se u daljem postupku o tome konačno izjasnili ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU.

U očekivanju rezultata lobiranja za dobijanje vizne liberalizacije, ministarka za evro-integracije Durata Hodža je izjavila medijima da ukoliko se ne bude obezbedila većina glasova u Savetu ministara EU, onda će se glasanje predviđeno za početak decembra ove godine “može odložiti dok se ne obezbedi pozitivan stav većine”.

Demuš Šalja iz Kosovskog Instituta za evropske politike je izjavio da prema statistikama UNDP i USAID-a, vezano za eventualno dobijanje vizne liberalizacije, proizilazi da 60 osto mladih razmišlja da napusti Kosovo u naredne tri godine, a kao razloge su naveli nedostatak perspektive, nepotizam i korupciju.

Šalja navodi i predstojeće izbore za Evropski parlament maja meseca iduće godine i pitanje BREGZIT-a, koje će oduzeti puno energije zvaničnicima EU, procese koji mogu da odlože glasanje za dobijanje vizne na duže vreme. Kao veoma zabrinjavajuće, navodi i činjenicu da će od januara 2019.-te godine predsedavanje EU preuzeti Rumunija, zemlja koja nije priznala nezavisnost Kosova.

“ Ukoliko se (pitanje liberalizacije viza) prenese na 2019.-tu godinu, sve će se iskomplikovati, pošto će početi rumunsko predsedavanje EU i što je još gore je što se pitanje vizne liberalizacije neće ni staviti na dnevni red”, izjavio je Šalja.

Iskru optimizma da će se ovo važno pitanje za građane Kosova rešiti ipak do kraja godine izneo je austrijski predsednik Aleksandar Van der Belen koji je izjavio da su Kosovari putovali bez viza i u vreme bivše Jugoslavije i da bi bilo veliko razočarenje da se nema pozitivna odluka tokom predsedavanja Austrije EU, koje se završava krajem ove godine.

Kosovski analitičari su ovu izjaavu austrijskog predsednika komentarisali i kao odgovor šefu srpske diplomatije Ivici Dačiću, koji je izjavio da Austrija neće glasati da Kosovari dobiju slobodu kretanja u zoni Šengena.

I dok kosovski zvaničnici kažu da su ispunili sve kriterijume za dobijanje vizne liberalizacije i da se sada radi samo o političkoj odluci EU, kosovski analitičari pominju da je otežavajuća okolnost i ta što neke države koje su priznale kosovsku nezavisnost, poput Francuske i Holandije, mogu imati negativan stav.

Strah zemalja EU od masovne emigracije mladih Kosovara, duboka politizacija pravosudnog sistema i nedostatak presuda za organizovani kriminal i korupciju visokih zvaničnika, takođe može imati za posledicu skretanje ovog procesa, u kako kažu “nepoznatom pravcu”.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive