Косову остаје још 13 година за отплату 147 мил. € наслеђеног дуга

Судећи по висини укупног (спољног и унутрашњег) дуга Косова, који је према последњим званичним подацима косовског Министарства финансија до краја јуна месеца ове године износио нешто преко милијарду и 35 милиона евра, произилази да по глави сваког становника он износи 600 евра.

Министар за финансије Бедри Хамза је пре пар месеци изјавио да је Косово најниже рангирано у региону када су у питању дугови. Унутрашњи дуг износи 616.75 милиона евра, док је спољни 418.37 милиона евра или 40.4 одсто од укупног дуга.

Према званичним подацима, објављеним крајем марта месеца, косовски дуг према Европској банци за обнову и развој (БЕРЖ) је износио 152 милиона евра, међународној Агенцији за развој 41 милион евра, 54 милиона евра немачкој агенцији за развој, 159 милиона Међународном монетарном фонду (ММФ) а 7 милиона аустријској „UniCredit Bank“, док како се истиче, симболичну суму дугује Исламској банци за развој.

Од укупне суме међународног дуга из времена бивше Југославије, Косово је самовољно прихватило обавезу да Светској банци врати кредит у висини од 381 милиона евра за неколико пројеката које је ова међународна финансијска институција финансирала на територији Косова, односно годишње ће враћати кредит у висини од 19 милиона евра до 2031. године.

Према изјави портпарола Министарства за финансије Косова Мухарема Шахинија, од 2009. године (када је Косово постало чланица Светске банке) до августа ове године, Светској банци је исплаћено 234 милиона евра наслеђеног дуга, од којег је 110,52 милиона главница.

Са друге стране, Србија је према подацима Народне банке Србије, од 2002. до 30. јуна 2017. године од укупног спољног дуга у висини од 932,73 милиона евра, који се односи на Косово, до сада исплатила око 649,68 милиона евра.

Иначе, предвиђа се да ће Србија отплаћивати кредите добијене за развој Косова у периоду између 70-тих и 90-тих година, а те обавезе ће подмиривати до 2034 године.

Иначе, Косово је постало чланица Светске банке 2009. године и од тада је започела редовна исплата кредита. Питање дугова и како треба да се реши овај проблем између Србије која и даље сматра Косово својом територијом и Косова, била је тема дискусије и у преговорима у Бечу које је предводио Специјални изасланик Уједињених нација Марти Ахтисари.

Према статистикама експерата у државама региона, највећи дуг у односу на бруто домаћи производ имају чланице ЕУ Хрватска (81,5 одсто) и Словенија (78,6 посто), док најнижи има Косово – 20,6 одсто.

Хаки Шатри, саветник премијера Рамуша Харадинаја каже да је Влада била до сада пажљива када је у питању терет јавног дуга.

“Неколико је критеријума за дозвољени ниво јавног дуга. Имамо два критеријума, а то су да не смемо да уђемо у минус са буџетом и не смемо да пређемо два одсто у минусу са већим трошковима у односу на приход”, изјавио је Шатри.

Иначе, Косово сваке године бележи раст јавног дуга. Према званичним подацима, крајем 2017.-те године укупан дуг Косова је износио 966 милиона евра, што је у односу на претходну 2016 годину више за 17 одсто.


“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Виолета Ороши Беришај
КосоваЛиве