Кажњавање ратних злочина – талац несарадње Србије и Косова

Фонд за хуманитарно право у Приштини је крајем прошле недеље објавио публикацију под називом “Преглед суђења ратних злочина на Косову у периоду 1999.-2018.”. Према овом истраживању, од 111 особа које се оптужују за ратне злочине, само је њих 40 кажњено, 26 је успело да побегне, док се остали налазе још увек у процесу суђења.

 Прошле недеље је Основно тужилаштво у Приштини, Скендеру Бисљимију изрекло казну затвора у трајању од 10 година, за ратне злочине почињене на пролеће 1999. године у Косову Пољу. Он је оптужен да је са још десет, сматра се српских парамилитараца, на контролном пункту на раскрсници у Косову Пољу и аутобуској станици физички малтретирао Албанце који су протерани из својих кућа, за убиство његовог комшије Хакија Бајрамија и зато што је неколико Албанаца одвезено у непознатом правцу.

Скендер Бисљими, Ром по етничкој припадности, ухапшен је 2013. године у Босни и Херцеговини, а на Косово је испоручен децембра 2016. године.

За исте ратне злочине у Косову Пољу 2014. године осуђен је и Иван Радивојевић, којем је првобитно изречена затворска казна у трајању од осам, а Апелациони суд је казну смањио на 6 година .

У очекивању почетка рада Специјалног суда за ратне злочине за Косово у Хагу, за који се још увек не зна када ће започети са конкретним радом, а где се очекују оптужнице само против косовских Албанаца који су починили злочине, косовски аналитичари сматрају и да су косовске институције у потпуности заказале. Оне су, како оцењују, посебно подбациле, када је реч о подизању оптужница на локалном нивоу против особа, из свих етничких заједница, за које се сумња да су починиле ратне злочине на Косову.

Фонд за хуманитарно право у Приштини је крајем прошле недеље објавио публикацију под називом “Преглед суђења ратних злочина на Косову у периоду 1999.-2018.”. Према овом истраживању, од 111 особа које се оптужују за ратне злочине, само је њих 40 кажњено, 26 је успело да побегне, док се остали налазе још увек у процесу суђења.

Амер Аљиа, који је учествовао у припреми ове публикације је изјавио да је од краја рата на Косову до октобра ове године процесуирано 48 предмета, од којих 25 против Срба, 19 против Албанаца, три против Црногораца и један предмет против припадника ромске, ашкалијске и египћанске заједнице.

“У 19 предмета против Албанаца, имамо 61 оптуженог, од којих је 23 ослобођено, 34 Албанаца је кажњено, двоје се налазе у бекству, а тренутно се води процес против двојице. У 25 предмета против Срба имамо 44 оптужених, 13 особа је ослобођено, 4 је кажњено а 24 особе се налазе у бекству”, изјавио је Амер Аљиа.

Он је такође истакао да су у три предмета, осуђени један Црногорац, двојица су ослобођена док се двојица налазе у бекству. Аљиа је такође изнео да су домаћи тужиоци до 2000. године подигли 16 оптужница, тужилаштво УНМИК-а у периоду од 2000. – 2009. године 10 оптужница, док су тужиоци ЕУЛЕX-а подигли 22 оптужнице, те да су изречене казне затвором у трајању од пет до петнаест година.

Беким Бљакај из Фонда за хуманитарно право је истакао да су већина осуђених за ратне злочине Албанци и да су осуђени за злочине против Албанаца.

“Не постоји ни један случај да је један Албанац осуђен за убиство неког Србина”, изјавио је Беким Бљакај.

Анка Куртеши Хајдари координаторка овог пројекта Фонда за хуманитарно право је на конференцији за штампу истакла да је према евиденцији ове организације током рата на Косову убијено 13,518 особа, од којих је 10,794 Албанаца, 2,197 Срба, а да остали (527 особа) припадају осталим етничким заједницама. Она је такође истакла да је од укупног броја убијених 239. деце од нула до пет година, а да се још 1.658 лица свих етничких заједница воде као нестали.

Она је констатовала и да се да се највећи број осумњичених за ратне злочине налазе у Србији и да, управо због недостатка сарадње Србије и Косова, одговорне институције за процесуирање ратних злочина нису могле да брже решавају оптужнице.

С друге стране, Покрет Самоопедељење је саопштио да је започео рад на припреми Нацрта закона, којим за циљ има да документује злочине Србије током 1998. – 1999. године на Косову. Посланица ове партије Аљбуљена Хаџиу сматра да је велика грешка што до сада не постоје званични подаци о ратним злочинима Србије на Косову, те да је ова иницијатива покренута након затварања Института за ратне злочине који је био основан у склопу Министарства правде.

“Треба да постоји и закон за нови Институт и за Музеј за ратне злочине”, сматра Хаџиу.

Тужилац Суљ Хоџај је изјавио да актуелно три тужиоца раде на предметима ратних злочина и да је велики проблем што су сведоци потпуно неприпремљени, због чега мењају своје изјаве и тако чине штету судским процесима.

Са великом пажњом се на Косову прате и настојања косовских званичника да Косово крајем новембра месеца ове године постане стална чланица Интерпола. Овим се настојањима противи званични Београд. Председник Србије Александар Вучић је већ изјавио да ако се то буде догодило “одмах би се повећао број потерница, тј. против пет хиљада Срба, учесника у конфликту 1999. године на Косову” .

“Ти људи неће знати да ли могу да путују и ствараће се тензије на дневном нивоу и додатни сукоби”, рекао је председник Србије.

Међутим, Јетљир Зиберај, саветник шефа косовске дипломатије Беџета Пацолија је на овакву реакцију Вућића одговорио да “косовске инститиције нису осветничке”.

“Ми се нећемо светити јер припадамо другом менталитету, али ћемо процесуирати све случајеве који се тичу гоњења криминалаца”, изјавио је Зиберај.


“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Виолета Ороши Беришај
КосоваЛиве