Специјалан суд функционалан, али још увек нема јавних оптужница

Састанак главног тужиоца Специјалног тужилаштва за ратне злочине Џек Смита са министром правде Абељардом Тахиријем и председницима Судског и Тужилачког савета Косова Нехатом Идризијем и Бљеримом Исуфајем, у политичкој и обичној јавности поново је отворило питање – да ли се ови сусрети могу тумачити и  као припрема за скоро подизање првих оптужница против “започетих или почињених злочина” на Косову, у периоду од 1. јануара 1998. –  31. децембра 2000 године.

Након ових сусрета Смит није давао изјаве, а министар Тахири је путем саопштења истакао да су институције Косова спремне да изврше све обавезе према Специјалном суду, као и да је од свог саговорника затражио да се грађани Косова “који су потенцијално субјекат Специјалног суда третирају у складу са највишим међународним нормама људских права и највишим међународним правним стандардима”.

Почетком октобра, Омбудсперсон Специјалног суда за ратне злочине, Пјетро Спера је изјавио да свако ко има посла са специјализованим коморама или Специјалним тужилаштвом за ратне злочине и сматра да су му ове институције угрозиле основна људска права, може да поднесе притужбу.

“Ми покушавамо да ову процедуру упростимо што је више могуће, тако да су сва три званична језика у употреби – како српски, тако и албански и енглески, такође у формату традиционалног писма или као е-маил. Ми ми смо на нашем вебсајту обезбедили формулар који се може попунити онине и послати нама. Онда ће Канцеларија контактирати потенцијалног жалиоца, дајући неопходне информације”, објаснио је Спера.

С друге стране, на Косову се различито тумачи и чињеница што се Специјални тужилац Смит није састао и са представницима највиших косовских институција.

Премијер, Рамуш Харадинај, је потврдио да није предвиђен никакав састанак, али да Косово има обавеза према Специјалним коморама јер су основане по законима Косова.

“Али, једна врста скептицизма у овим процесима постоји, имајући у виду како су текли процеси у прошлости, када су међународњаци били укључени у правосуђе”, изјавио је Харадинај.

Адвокати Аријанит Коци и Тахир Рецај сматрају да се посета тужиоца Смита Косову, може посматрати и као наговештај да ће се убрзо подигнути и прве оптужнице. Док Рецај објашњава да је Специјали суд већ дуже време функционалан и да су тужиоци и адвокати акредитовани, Аријанит Коци каже подсећа да су органи безбедности на Косову, укључујући и Министарство правде, у обавези да подрже рад Специјалног тужилаштва.

“Наравно, Главни тужилац не би пропустио прилику да добије информације и неопходну папирологију за подизање оптужнице. Време за подизање оптужница је близу и сада, на крају ове правне одиседијаде, активности Тужилаштва су знатно повећане”, каже Коци.

Адвокат Том Гаши сматра да јучерашња посета Џек Смита, који се није састао и са челницима главних косовских институција, шаље две поруке. Прво, да је Специјални суд, са седиштем у Хагу, активан и да није заборавио обавезе произашле из Закона о Специјалном суду у Уреду Специјалног тужилаштва.

“Друга порука, а која је озбиљнија, је да нико осим њега не зна кога ће ово Тужилаштво оптужити, а то што се није састао ни са једним државним челником Косова шаље и сигнале да нико нема имунитет од кривичног гоњења , односно оптужбе, без обзира на којој је функцији данас или на којој је био од 1998. до данас”, изјавио је Гаши.

Док, с једне стране Миљаим Зека, посланик Социјалдемократске Иницијативе Фатмира Љимаја, тврди да се прве оптужнице могу очекивати за два месеца, односно почетком јануара наредне године, извршни директор Косовског Института за правду Ехат Мифтарај каже да би, пре подизања првих оптужница, тужилац Смит вероватно планирао и разговор са министром унутрашњих послова и директором полиције.

Мифтарај сматра да је тужилац Смит разговарао са косовским министром правде Тахиријем о подизању сарадње и координације између две институције, односно да је циљ био добијање потврде да постоји и политичка воља министра у вези спровођења захтева Тужилаштва и Специјалног суда, у случајевима притвора ухапшених особа у име Специјализованих комора, до пребацивања тих особа у Специјализоване коморе у Хагу.

Иначе, косовска јавност је у неизвесности кога би Специјални суд за ратне злочине могао оптужити, док поједини косовски медији, аналитичари и правни експерти спекулишу да би се на оптужницама могли наћи и особе на високим политичким положајима.

Специјални суд, чији је званичан назив  Специјализоване коморе Косова, основан је 2015.-те године, након што је косовска скупштина усвојила Закон о Специјалном суду, а који је надлежан за вођење судских поступака о тврдњама које произилазе из Извештаја специјалног изасланика Савета европе, швајцарског сенатора Дика Мартија, под називом “Нечовечно поступање са људима и недозвољена трговина органима на Косову”, а који је затим усвојила Парламентарна скупштина Савета Европа јануара 2011-те године.

Пре оснивања Специјалног суда, првобитну истрагу је спровела специјална радна група ЕУ коју је предводио амерички тужилац Клинт Вилијамсон, а јула 2014.-те је саопштио да је дошао до “неоспорних доказа за подизање оптужнице за злочине против појединих бивших руководилаца Ослободилачке војске Косова (ОВК), али да није било доказа о трговини органима”.

Иначе, крајем прошле године посланици Косова, којима су ветерани ОВК предали петицију са преко 15 хиљада потписа, због недостатка кворума, није стављен на гласање њихов предлог да се измени, односно укине Закон, који омогућава функционисање Специјализованих комора, а за које тврде да су “дискриминирајуће”, пошто ће се судити само припадницима ОВК, али не и припадницима српских снага које су чиниле злочине. Тада су представници међународне заједнице поручили да би евентуално усвајање такве иницијативе изоловало Косово на међународном нивоу.

Иначе, Главни тужилац Специјалног тужилаштва, Џек Смит који је поред високих званичника у систему правде на Косову планирао да се састане и са представницима држава ЕУ на Косову, на ову функцију је именован маја, а дужност је преузео 11. септембра ове године.


“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Виолета Ороши Беришај
КосоваЛиве