Интегрисани прелаз Мердаре делимично функционалан

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Прелаз Мердаре

Нови нтегрисани прелаз Мердаре, најфреквентнији прелаз између Косова и Србије, делимично је почео са радом почетком октобра ове године. Косовска полиција и царина смештене су у нове објекте у смеру изласка са Косова, док је полиција и царина Републике Србије и даље у старим баракама. Друга страна, у смеру уласка на Косово још увек је у фази земљаних радова.

Мердаре – путници и даље чекају политички договор

Иако је по плану Европске уније која финансира изградњу интегрисаних прелаза требало маја месеца ове године отворити нафреквентнији прелаз између Косова и Србије, Мердаре, то се десило тек почетком октобра. Наиме, на изласку са Косова, косовски полицајци и цариници су смештени у новоизграђене објекте, отворена је једна трака за аутомобиле и једна за камионе и аутобусе, док су полицајци и цариници Републике Србије још увек у старим објектима. Како наш портал незванично сазнаје, и они су ушли у нове објекте, али су се у њима задржали само један дан и незадовољни условима у којима је требало да раде, вратили су се у старе објекте.

Фото А. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Прелаз Мердаре са косовске стране

Са косовске стране истичу да ће и овако делимично отворен прелаз убрзати прелазак људи и робе, јер су на овом прелазу често километарске колоне, па путници и превозници чекају и по неколико сати да пређу са једне стране на другу.

И поред неколико покушаја да сазнамо шта је најновији проблем и зашто српски полицајци и цариници нису у новим објектима, једино што смо сазнали јесте незванично, да објекти који су саграђени нису у складу са договором из Брисела.

Фото А. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Прелаз Мердаре са српске стране

Иначе, Споразум о интегрисаним прелазима између Београда и Приштине, постигнут је у оквиру Бриселског дијалога, 21. априла 2015. године.

У њему, између осталог, пише:

“Тачка 4. Заједнички, интегрисани, јединствени и безбедни пунктови биће смештени у „заједничкој зони ИБМ прелаза“, која ће бити заједнички одређена, на којима ће званичници сваке стране обављати одговарајуће контроле. Изузетно, и ограничено само на заједничка ИБМ подручја, стране неће истицати симболе своје јурисдикције;

Тачка 5. Аранжмани ће укључити избалансирано присуство, у складу са захтевима, свих релевантних органа обеју страна, као што су царина, полиција итд., и обухватиће питања као што су локација прелаза, природа објекта, радно време итд. У складу са, и током трајања његовог мандата3 на прелазима Јариње/Рудница и Табалије/Брњак, ово присуство укључује званичнике ЕУЛЕX-а. ЕУЛЕX ће, такође, бити присутан и на прелазима Бела Земља/Кончуљ, Мердаре/Мердаре, Мутиводе/Мутиводе и Депце/Мучибаба;

Једна страна препознаје линију као границу, друга страна је препознаје као административну линију.”

Граница или административни прелаз?

Неспоразуми око овог споразума почели су одмах по његовом потписивању. Док су са косовске стране тврдили да је у Бриселу договорена изградња шест “трајних граничних прелаза по ИБМ моделу”, Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију саопштила је тада да се са „партнерима из ЕУ“ наставља са радом на раније договореном пројекту „проширења постојећих административних прелаза“ (изградња додатних саобраћајних трака, паркинг места и сличних техничких унапређења), а што ће, ова Канцеларија сматра, „омогућити бржи проток људи и роба између централне Србије и КиМ“.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Камен темељац за стални административни прелаз

Камен темељац за стални административни/гранични прелаз, такозвани ИБМ, на основу споразума из Брисела, како се наводи у документима Европске уније о слободи кретања постигнутог још 2011. године између Београда и Приштине, положен је на Мерадру, 16. Фебруара 2017. године. Полагању камена темељца су присуствовали највиши представници косовских институција, тадашњи премијер Иса Мустафа, председник Хашим Тачи, председник Скупштине Кадри Весељи, министри у Влади Косова, шефица Канцеларије Европске уније на Косову Наталија Апостолова, Александра Папандоуло шефица Еулекса, главни координатор Агенције за развој Уједињених нација, Ендрју Расел и десетак представника страних амбасада у Приштини, као и представници Косовске полиције, царине, фитосанитарне и ветеринарске агенције. Тада је са церемоније поручено да овај прелаз значи посвећеност Косова дијалогу и добросуседским одосима.

Оно што је занимљиво додати, јесте да је у наслову саопштења канцеларије Европске уније о овој церемонији, достављеном тада медијима на српском језику, употребљен само термин “граница”, а не и “административни прелаз”, како прелазе између Косова и Србије називају српски званичници и како пише у званичним документима Европске уније због пет земаља чланица које нису признале независност Косова.

На полагању камена темељца, речено је да ће нови прелаз бити потпуно функционалан за 18 месеци и да је Европска унија у изградњу овог, али и прелаза Брњак и Мутиводе, уложила 9,42 милиона евра, док ће,како је тада саопштено, прелазе на српској страни, финансирати канцеларија Европске уније у Београду.

Како ће изгледати нови административни/гранични прелаз Мердаре?

По плану Европске уније и УНОПС-а, површина новог прелаза Мердаре ће износити 6. 806 квадратних метара, зелена површина ће се распростирати на 14. 058 квадрата, а површина паркинга и пута за кретање возила и пешака, 25. 397 квадратних метара. Возила ће се кретати у по пет трака са обе стране.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: План изгледа прелаза Мердаре

Заменик шефа мисије ЕУЛЕX-а на Косову Бернд Тран, обишао је у јануару месецу ове године изградњу прелаза и тада је рекао да ће се посебно водити рачуна да овај прелаз има и одређене еколошке карактеристике.

“Над надстрешницама објеката администрације биће постављен велики систем соларних панела који ће лети моћи да снабдевају цели прелаз електричном енергијом 24 сата дневно”, рекао је тада Тран, објашњавајући да ће се вода која се меша са бензином и другим загађивачима одводити у систем природног филтрирања воде.

„Вода ће се сакупљати у бару у којој ће се засадити посебно биље, које разграђује загађиваче и природно чисти воду”, рекао је тада Тран.

Док се чекају соларни панели и садња биљака које разграђују загађиваче, путници и даље чекају на прелазу Мердаре и са једне и са друге стране, ретко мање од сат времена, а викендом, у летњим месецима и уочи празника у европским земљама у којима према статистичким подацима живи око 700.000 грађана Косова, и по неколико сати.

Фото А. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Колоне камиона на прелазу Мердаре

Подсећамо да је највећи трговински промет управо између Србије и Косова и да по подацима Косовске царине трговинска размена износи скоро 400 милиона евра. До октобра месеца ове године из Србије је на Косово само у 2018. години увезено робе у вредности од око 360 милиона евра, потврдио је портпарол Косовске царине, Адриатик Ставиљеци.

““За последњих седам, осам година, на српске производе се троши скоро 300-400 милиона евра у року од годину дана. Говоримо о роби која се редовно увози, док тренд повец́ања увоза робе из Србије расте сваке године за више од 5,0 одсто“, изјавио је Ставиљеци.


Анђелка Ћуп