Значај, улога и одговорност родитеља код неких облика вршњаког насиља

Улога, али и одговорност родитеља у току школовања детета је огромна и од изузетног значаја. Она је и одређена Законом о основама система образовања и васпитања Републике Србије (члан 84). Родитељи деце која су на било који начин била жртве вршњаког насиља, оцењују да је улога родитеља у оваквим случајевима од огромне важности. Такође наглашавају да родитељи морају да „негују“ отворен однос са децом, како би она могла да им се повере уколико у школи имају проблем, укључујући и то да се над њима спроводи било који облик вршњачког насиља.

Осим што је одговоран за упис детета у припремни предшколски програм и у школу, родитељ је у обавези да прати дете током редовног похађања наставе или припремне наставе, да одмах, најкасније у року од 48 сати од момента наступања спречености ученика да присуствује настави, о томе обавести школу и да оправда изостанке ученика, најкасније у року од осам дана од дана престанка спречености ученика да присуствује настави, одговрајућом лекарском илу другом релативном документацијом.

За многе родитеље списак обавеза овде се завршава јер нису упознати са даљим задацима који се од њих не само очекују, већ су и законом одређени током школовања детета. Оно што је најважније, од родитеља се тражи да на позив школе активно учествују у свим облицима васпитаног рада са учеником.

фото илустрација
Одговорност родитеља

Родитељ је одговоран за теже повреде обавеза ученика у које спадају: уништавање, оштећење, изношење, преправка или дописивање података у документа школске евиденције, уништавње или крађа школске имовине, имовине запосленог у школи или ученика, употреба алкохола, наркотичих средстава или психоактивних суспстанци од стране ученика, као и њихово уступање другом уечнику. Уношење оружја или других пиротехничких средстава у школу, понашање ученика које угрожава васпитну безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у школи, како у школским активностима тако и у активностима које школа организује ван школског објекта, такође спадају у теже повреде правилника о понашању ученика у школи за које одговорност сноси родитељ.

Употреба мобилног телефона, електронског уређаја или неког другог средства у сврхе којима се угрожавају прва других или у сврхе преваре у поступку оцењивања, чланом 83. Закона о основама система образовања и васпитања Републике Србије, спада у одговорности ученика и родитеља. Од родитеља се захтева да поштују правила установе и да надокнаде материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње.

фото: илустрација
Шта кажу родитељи?

Слово закона, када је улога родитеља у васпитно образовном процесу детета у питању, јасно је и прецизно. Треба нагласити да родитељи у случајевима вршњачког насиља и њиховог решавања имају пресудну улогу. Веома је битно да родитељ, у циљу превенције или решавања насталог проблема, сарађује са разредним старешином, наставником или школским тимом за вршњачко насиље. Колико су родитељи заиста упознати са њиховим правима, обавезама и улогама? Одговоре на ова питања даће нам З.В., мајка две девојчице које похађају ОШ „Краљ Милутин“ у Грачаници и Ђ.З., отац дечака који такође иде у исту школу.

На питање да ли је ваше дете доживело било какав облик насиља у школи и како сте ви као родитељ реаговали, З.В. мајка девојчица, каже да до сада није била суочеана са овим проблемом, али да сматра да је вршњачко насиље присутно у нашим школама и да се о томе не говори много.

„Мислим да родитељи чије је дете било жртва, не желе да га изложе додатном стресу или се боје да не погоршају ситуацију, те да ће њихово дете бити додатно малтретирано. Управа школе о томе јавно не говори јер им такве чињенице не иду у прилог“ каже З. В. и додаје да вршњачко насиље не смеју да прикривају ни деца ни родитељи, ни школски радници.

фото: илустрација

З. Ђ., родитељ чији је син био жртва вербалног, а касније и физичког насиља, каже да је о томе обавестио и разредног старешину и школу и да је случај убрзо решен. Међутим, како наглашава З.Ђ. родитељи чија деца испољавају насилне облике понашања у школи, готово да уопште не желе да сарађују са наставницима и школом у решавању проблема насиља.

„Родитељи такве деце се понашају сувише заштитнички према њима и одбијају да прихвате сваку чињеницу да је оно одговорно за нешто што је починило у школи. Такви родитељи одговорност углавном траже код другог детета или разредног старешине, а не желе да виде грешку код свог детета или код себе“, тврди З.Ђ.

З. В. оцењује да родитељима у случају вршњачког насиља иде у прилог да сарађују са школом, јер су они ти који највише желе да се проблем успешно реши.

„Знам да су у појединм случајевима насиља у школи одржавани родитељски састанци и разговори са директором школе у циљу њиховог решавања“, каже З. В.

Оба родититеља нису знала да је школа у обавези да формира тим против вршњачког насиља, нити су информисани о његовом раду, али су нагласили да им је драго да чују да тако нешто постоји и да се надају да тим за заштиту добро обавља свој посао.

Шта то школа, а шта родитељи треба да уреде и кога би требало укључити како би се ниво насиља међу децом школског узраста довео на минимум, питали смо ово двоје родитеља.

З.Ђ. отац дечака који је био жртва вршњачког насиља, залаже се за увођење школског полицајца који ће дежурати све док траје настава. Истог је мишљења и З.В. мајка девојчица.
„Мислим да у свакој школи треба да постоји школски полицајац или нека друга особа којој ће једина улога бити да надгледа децу и брине о њиховој безбедности током школских одмора. Учитељи и наставници би морали да буду информисани о томе да ли међу ученицима постоје било какви проблеми, јер деца над којима се врши насиље су углавном повучена и тиха, а наставник или учитељ би требало да већу пажњу усмери управо ка таквој деци“, каже З.В.

Она се слаже да је и улога родитеља у оваквим случајевима од огромне важности и да они морају константно да разговарају са својом децом, имају отворен однос са њима како би деца могла да им се повере уколико у школи имају проблем, укључујући и то да се над њима спроводи неки облик вршњачког насиља.


Текст је настао као део пројекта „Између два часа“ који је подржан од стране Министарства за културу и инфомрисање Владе Републике Србије.

 

Иван Миљковић