Када бих била сведок насиља

Свака врста насиља је ружна, а посебно када си сведок тога. Када бих ја била сведок насиља, одмах бих реаговала.

Насиље се може срстати у две категорије: физичко и психичко насиље. Физичко насиље је када неког дечака или девојчицу физички нападају или туку. Психичко насиље је када их омаловажавају, вређају и одбацују, само због тога што су можда другачији, имају другачија схватања, зато што се другачије облаче од већине. Може се догодити да група психичко насиље врши и према неком ученику или ученици уколико су повучени или талентованији од осталих.

И једно и друго насиље је врло лоше и не води ничему добром.

Често насилници нису свесни да и они могу да буду жртве насиља. Када би тога били свесни, сигурно је да би се другачије понашали и насиље заменили разговором.

Када бих била сведок насиља, ја бих одмах реагобала. Обавестила бих родитеље, а затим бих поразговарала и са насилником и са жртвом насиља. Покушала бих да спречим да се насиље даље дешава.

Уколико постоји проблем који разговором може да се реши, разговарала бих са свима који могу да помогну да до насиља не дође. О таквим проблемима треба причати, а не ћутати. Треба пробати да кроз разговор, учење и дружење, спречимо да до насиља дође, јер насиље може да доведе само до још већег насиља.

Разговор и признање да проблем постоји представљају почетак решавања проблема насиља.

Милена Димитријевић V-1
ОШ „Краљ Милутин“ Грачаница