Povećani porez na uvoz kao “proporcionalni pristup prema Srbiji”

Narednih dana će se videti da li će kosovska Vlada odustati od primene svoje odluke da poveća porez na uvoz srpskih i bosanskih proizvoda za 10 odsto, odnosno da li će podleći pritisku EU koja traži da se ovakva odluka opozove.

Maja Kocijančić, portparolka šefice diplomatije Evropske Unije (EU) Federike Mogerini, ocenila je da su mere Prištine jasno kršenje CEFTA-e (Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) i da EU očekuje da se Kosovo, koje aktuelno predsedava CEFTOM, pridržava obaveza. Ona je takođe istakla da ovakva odluka “podriva regionalnu saradnju, uključujući i regionalnu ekonomiju, i nije na liniji sa principima koji su predviđeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Kosovom”.

Odluka Vlade Kosova da za 10 odsto poveća porez na uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine (isključujući iz toga proizvode međunarodnih kompanija koje imaju svoje ispostave u tim zemljama), koja je odmah stupila na snagu, ako se izuzmu retki kritički tonovi, uglavnom je naišla na pozitivna reagovanja na Kosovu, dok u Srbiji isključivo na kritike.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je izjavio da je ovakva odluka odgovor na “neprijateljski pristup” koji Srbija ima prema Kosovu i njegovim građanima.

“U određenim slučajevima u svetu tako se uspostavljaju sankcije državama. Srbija dobija milione evra sa tržišta Kosova. Treba da dobije pouku danas. To su ekonomske sankcije koje smo doneli”, izneo je Haradinaj.

Ovakvoj se odluci Vlade, izgleda, najviše obradovao šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli koji je izjavio da je “započeo” proporcionalni pristup prema Srbiji i da ako bude bilo potrebe “eskaliraće”, kako bi Srbija shvatila da će svako njeno negativno ponašanje štetno i preteće u odnosu na Kosovo imati cenu koju će sama platiti.

“Već neko vreme, na svim forumima postavljam pitanje skandaloloznog ponašanja srpske diplomatije vezano za propagandu i lažne vesti nedemokratskog režima u Srbiji. Već neko vreme ponavljam da će takvom skandaloznom i antievropskom ponašanju Srbije doći kraj i da za sve postoji tačka, kada strpljenju dođe kraj”, izjavio je Pacoli.

Pozitivno su reagovali i Alijansa kosovskog biznisa i Klub kosovskih proizvođača, koji smatraju da će ova odluka povećati domaću proizvodnju, a da trgovinske kompanije mogu da uvoze iz drugih zemalja, kako građani ne bi osetili nedostatak i poskupljenje proizvoda iz Srbije.

“Domaće institucije će imati međunarodni pritisak zbog ovakve odluke, ali Srbija nikada nije imala dovoljan međunarodni pritisak da poštuje sporazume sa Kosovom”, navodi se u saopštenju Alijanse kosovskog biznisa.

S druge strane, bivši ministar za trgovinu i industriju, Bajram Hasani smatra da ovakva odluka može trajati samo nedelju dana, a Mimoza Kusari Ljilja, poslanica partije Alternativa, smatra da ovakvom odlukom Srbija i srpske kompanije neće osetiti sankcije kosovske Vlade.

“Većina kompanija već imaju zalihe na Kosovu, dok će povećanje od 10 odsto, kada se zalihe potroše platiti građani Kosova. Drugim rečima, ovom odlukom Vlada Kosova kažnjava građane Kosova“, iznela je Kusari Ljilja.

Na odluku kosovske Vlade reagovao je srpski ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Rasim Ljaić, koji je izjavio da ova odluka praktično znači da Sporazum CEFTA više ne funkcioniše, jer kako je istakao “ovaj drastičan korak znači da su se kosovske institucije odlučile za klasični protekcionizam i za ne samo vancarinske, već i za klasične barijere koje sprečavaju slobodan protok robe”.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je poručio da je ovom odlukom zvanična Priština blokirala briselski dijalog:

“Briselski dijalog je nemoguće nastaviti do trenutka dok ne povuku ovakvu protivpravnu odluku”, rekao je Đurić izjavljujući čak da je ova odluka “politički nezrela” i da su je doneli „ljudi frustrirani što svoje političke ciljeve ne mogu da ostvare na bilo kakav način”.

Reagovao je i ministar Bosne i Hercegovine Mirko Šarović, ocenjući da se radi o presedanu i neprihtavljivoj odluci, ali i dodao da još uvek nije dobio i sve detalje takve odluke.

Adriatik Staviljeci, portparol Carine Kosova je izjavio da je odluka kosovske Vlade odmah počela da se primenjuje i istakao da se u proseku godišnje uveze roba na Kosovo iz Srbije u visini od 400 miliona evra, a iz Bosne i Hercegovine u vrednosti od 80 miliona. Ukoliko uvoz robe iz ove dve zemlje ne bude smanjen, sa novim taksama, kosovski budžet će imati veći prihod za 50 miliona eura.

Prema Endritu Šalji, aktuelnom ministru za trgovinu i industriju, takse u visini od 10 odsto će važiti za mleko i mlečne proizvode, jabuke, građevinski material, lekove, sokove, slatkiše, vodu, alkohol, duvan, mašineriju i „sve ostalo što se proizvodi u Srbiji i Bosni i Hercegovini“.

 

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj