Реализација пројеката у северној Митровици

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Косовска Митровица

После локалних избора 2013. године, на северу Косова су фомиране четири нове општине, које функционишу по косовским законима. То је урађено на основу плана Мартија Ахтисарија и на основу дела Бриселског споразума. Финансирање новоформираних општина се, на основу договора у Бриселу, одвија из различитих извора.

Преко 32 милиона евра уложено у четири општине на северу Косова

Од априла 2013. године, издвојено је приближно око 32,3 милиона евра за реализацију 249 пројекта у четири општине на северу Косово.

У истраживању које су спровели НВО “Институт за територијални економски развој” и РТВ Мир из Лепосавића, наводи се да су пројекти финансирани из три извора: Влада Косова је обезбедила 15,1 милион евра , из Фонда за развој севера Косова издвојено је 7,5 милиона евра, док је из фондова Европске уније за четири северне општине намењено 9,5 милиона евра.

Што се тиче пројеката у Северној Митровици, међу најскупљим који је финансирала Влада Косова су: Изградња и реновирање објеката секундарног и високог образовања у С. Митровици – 600.000 евра и набавка опреме за здравствене установе у С. Митровици – 600.000 евра.

“Развојни фонд општина на северу Косова је основан као резултат дијалога између Косова и Србије који је ЕУ олакшала. На основу закључака донесених на састанку царинске радне групе 17. јануара 2013. године у Бриселу, у контексту имплементације дијалога, установљено је да ће приходи прикупљени на граничним прелазима 1 на Јарињу и 31 на прелазу Брњак, формирати основни извор прохода за Развојни фонд “- стоји на званичном сајту канцеларије Европске уније на Косову.

Такође се наводи да је један од основних циљева Фонда да подржи социоекономски развој у све четири општине на северу: Лепосавићу, Северној Митровици, Зубином Потоку и Звечану. Сва новчана средства су јавна, а исплату и трошење истих прати закон Косова.

Фондом преседава Управни одбор који сачињавају Специјални представник ЕУ на Косову као председавајући, Министар финансија Косова испред власти Косова и представник српске заједнице четири општине.

Наталија Апостолова Специјални представник ЕУ Председавајући
Бедри Хамза Министар финансија Косова Члан
Љубомир Марић Представник српске заједнице Члан

Према последњим доступним информација у Фонду је до сада прикупљено 10 милиона евра.

Фондови прикупљени до 23. марта 2016. Број одобрених пројеката Укупан износ извдојеног новца до 1. марта 2016.
10 милиона евра 21  7,7 милиона евра

 Извор

Који су пројекти које Фонд одобрава?

Фонд одобрава пројекте јавних улагања са посебним освртом на социоеконмски развој који за циљ има побољшање квалитета живота грађана у наведеним општинама и потребно је да су исплативи и одрживи, као и еколошки одговорни .

Такође, за Фонд је важно да то буду пројекти који се тичу изградње и одржавања јавне инфраструктуре, укључујући путеве, болнице, водоснабдевање, третирање отпадних вода и управљање отпадом. Финансираће се и подршка предузећима, пољопривредницима и цивилном друштву; промовисање људских права, образовање, приступ здравственој заштити и транспорт.

Наведено је да се Фонд може користити за суфинансирање пројеката које финансира ЕУ или други донатор са којим Влада Косова има споразуме о сарадњи.

Управни одбор је надлежан да прима предлоге пројеката и одлучује консензусем о додели средстава.

Имплементацијом пројеката руководе четири општине које су у обавези да поштују процедуре јавних набавки за имплементацију пројеката у складу са примењивим правилима и процедурама. За сваки пројекат ће надлежна општина Управном одбору предати финални извештај, као и ревизорски извештај.

Пројекти са којим је општина Северна Митровица аплицирала у Фонду су и додатна средства за изградњу ватрогасног дома и спортске хале, укупне вредности око 700.000 евра.

Пројекти из Фонда за развој за који су одобрена средства а још су у фази реализације.

  • Изградња спортске хале у С. Митровици – 907.900 евра
  • Експропријација за зграду општине С. Митровица – 604.000 евра
  • Изградња ватрогасне станице у С. Митровици – 603.000 евра:
  • Подршка малим и средњим предузећима у општини Северна Митровица, укупне вредности 399.490 евра, са напоменом да је за реализацију овог пројеката одговорна Развојна агенција за север (АРДА).

Развојна агенција за север је ту да координира и промовише регионални и рурални развој, а њихов главни задатак је да олакшају партнерство и сарадњу између националних и локалних власти, пословне заједнице и иницијатива цивилног друштва.

Пројекат у Северној Митровици “Подршка малим и средњим предузећима” је класификован као буџет у категорији капиталних инвестиција (КЕ 33200). Исплата за овај пројекат у износу од 175,776€ или 44% укупног износа уговора је такође исплаћена из капиталних инвестиција. Ови трошкови према природи пројекта припадају природи роба и услуга и требају се класификовати као такви – наводи се у извештају који је сачинио ревизор.

У међувремену је дошло до промене у саставу Управног одбора, а то потврђује и сада бивша чланице истог, госпођа Данијела Марјановић-Зубац.

“Након локалних избора одржаних прошле године у октобру, па затим процеса верификације мандата, ја сам званично и разрешена дужности у јануару ове године. За све информације о самом Фонду и пројектима можете се обратити господину Марићу”, каже Марјановић-Зубац.

“Управни одбор је овог лета доделио 500.000 евра за два пројекта у Северној Митровици и то за другу фазу пројекта изградње Спортске хале и за изградњу Ватрогасног дома”, изјавио је Љубомир Марић и потврдио да је он нови члан Управног одбора од марта 2018., заменивши Данијелу Марјановић-Зубац.

“Све информације о раду самог Фонда и пројектима који се спроводе, можете да пронађете на званичном сајту канцеларије Европске уније на Косову. После сваког састанка они издају саопштења”, наводи Марић.

Што се тиче пројеката које финансира ЕУ у Северној Митровици, то је зграда општине укупне вредности 1.200.000 евра, која је у последњој фази реализације, док су пројекти изградње нове Аутобуске станице, реновирање Дома здравља и рехабилитација зелених површина, паркова и рекреативних површина под називом “Зелена Митровица”, мање- више успешно реализовани (примедба аутора).

Како је наведено у саопштењу Канцеларије ЕУ то су пројекти чији је циљ био „подршка социјално-економском развоју севера Косова, преко побољшања јавног здравља и транспортне инфраструктуре, као и рекреативних простора.“

Само кроз ИПА фондове, Северна Митровица је добила 18 пројеката чија је вредност преко 10 милиона евра.

Око 38,5 милиона евра финансијске помоћи ЕУ намењено је за север Косова за инфраструктурне пројекте, а као што је већпоменуто, за Северну Митровицу је то пројекат изградње зграде општине.

Нова зграда општине Северна Митровица
А шта је са пројектима који нису реализовани или су делимично реализовани?

Ревитализација моста и претварање једне од главних улица у пешачку зону, свакако да спада у најважније пројекте чији је финансијер била Европска Унија. Овај пројекат је почео августа 2016. године на основу споразума о слободи кретања, постигнутог између Београда и Приштине у Бриселу, у августу 2015. Године. Иако су радови на и око моста скоро готови, он још увек није званично отворен.

Од градоначелника јужне Митровице, Агима Бахтирија, нисмо успели да сазнамо када је планирано отварање, али се апелује да се мост отвори што пре, “јер мост повезује град и заједнице које живе у Митровици”, како каже Бахтири.

Из канцеларије градоначелника Северне Митровице наводе да још није дошао тренутак да се главни мост на Ибру отвори и да сада није време за тако нешто.

Објекти који су требали да буду уклоњени да би на овом месту почела изградња Културног института

Како сазнајемо из добро обавештених извора, пројекти Европске уније на северу Косова се или отказују, или не реализују, или се са њима касни, као што је у овом конкретном случају мост на Ибру.

Тако је општина Северна Митровица, остала без 7,8 милиона евра финансијске помоћи Европске уније која је била намењена за изградњу нове зграде Универзитета у Северној Митровици и Културног института. Помоћ је отказана због неиспуњавања услова уклањана нелегалних објеката које је локална самоуправа требало да испуни.

Овде је планирано да буде зграда Универзитета

Како се наводи у саопштењу Канцеларије Европске уније, помоћ је отказана због немогућности да се приступи радним областима јер су илегални и нису уклоњени .

Спортска хала у Северној Митровици

По званичним информацијама, Спортска хале је почела да се гради у октобру 2016. Објекат се гради у близини Јавног комуналног предузећа и планирано је да буде изграђен за годину дана, односно до краја 2017. Према извештају Резивора, за изградњу Спортске хале је планирано да буде утрошено, за прву годину 424,229€ а у другој години ( 483,670€.

Шефица општинске администрације Адријана Хоџић сматра да ће Спортска хала бити завршена у законском року, а то је 20.децембар текуће године. То је уосталом и законски оквир за све пројекте који су у току.

“Спортска хала се гради по европским стандардима и мислим да ћемо моћи створити услове за организовање такмичења европског и светског типа”, рекла је Хоџић. Такође, она сматра и да ће пројекат Ватрогасне станице бити завршен ове године.

“Што се тиче улагања и вредности улагања у инфраструктуру , вредност досадашњих радова износи око 538 хиљаде евра”, додала је Хоџић.

Шта кажу грађани?

Иако се у општини Северна Митровица улаже из неколико извора и буџета, грађани на северу имају подељена мишљења које се тичу самих инвестиција.

Милена Пилиповић, професор социологије, сматра да постоје нека улагања у самој Митровици. Скоро је реконструисана улица Иве Лоле Рибара и “посебно сам задовољна што је у улици у којој живим постављена јавна расвета”.

“Не бих да претерујем, али скоро 10 година није било уличног осветљења у мојој улици Рударске чете. Видљива су улагања и у образовање и у реновирање школа. Такође, не знам у оквиру ког пројекта је то урађено и ко је био донатор, али изградња парка код цркве је веома корисна”, каже Милена.

“Па јесам задовољан улагањима, граде се стамбене јединице за социјално угрожене и младе брачне парове. Свиђа ми се како је реконструисана цела улица Лоле Рибара, али нисам задовољан зато што је улица Краља Петра претворена у пешачку зону и затворена за саобраћај. У граду су огромне гужве у саобраћају, а затварање улице је то додатно отежало. Радним данима у подне је немогуће проћи аутом. Проблем је што се у овом граду све гради неплански, нема никаквог решења за саобраћај, нису консултовани стручњаци. Велики проблем је, не само незапосленост младих, него и целокупно запошљавање у јавном сектору. То је партијско, страначко и политичко запошљавање. Има доста улагања, то не могу да оспорим, али ми грађани од тога не живимо боље. Нешто што није ни везано за пројекте ни улагање је то што у овом граду влада систем поремећених вредности и одсуство моралних начела. Ми смо неми посматрачи у својим животима и немамо никаквог утицаја на одлуке које директно утичу на наш живот. И што је најважније, ти наши “легитимно изабрани” политички представници уствари ништа нити одлучују, нити се питају”, истиче Никола Јанковић, студент.

Јелена Симић

Ова публикација је израђена уз помоћ Европске уније. Садржај ове публикације је искључива одговорност аутора, Јелене Симић и ни на који начин се не може сматрати као став Европске уније или БИРН-а и УНК-а.