Питање либерализације виза на раскршћу

Судећи по изјави аустријског канцелара Себастиана Курца, који је након сусрета са косовским званичницима изнео скептицизам да ће грађани Косова добити визну либерализацију до краја ове године и инсистирању шефице Канцеларије Европске Уније на Косову Наталије Апостолове да представници Косова треба да се уздрже и не говоре о датумима када би могла да се добије либерализација виза, мало је вероватно да ће ова вишегодишња жеља грађана Косова бити испуњена ове године.

Косово је до сада испунило свих 95 критерија које је поставила ЕУ за добијање визне либерализације, а косовски аналитичари подсећају да је посредница у косовско-срском дијалогу у Бриселу и специјална представница ЕУ за спољну политику Фредерика Могерини прошле године у Приштини изјавила да Косово треба да испуни два последња услова – који се тичу борбе против организованог криминала и корупције и ратификације споразума са Црном Гором о демаркацији границе.

“Ако Скупштина Косова гласа демаркацију, ми, Европска Унија, кретаћемо се брзо у процесу либерализације виза за Косово”, изјавила је тада Могерини.

Експерти за европске интеграције, актуелно, не искључују могући преокрет код чланица Савета министара ЕУ, који би могли да до краја године ипак одлуче да разматрају могућност давања зеленог светла да и грађани Косова путују у земље Шенген зоне без виза, али су склонији мишљењу да ће се ово питање одложити за наредну годину.

Тако, Демуш Шаша, извршни директор Института Косова за европске политике, сматра да је Косово изгубило позитиван тренутак 2016.-те године због непостојања политичког консензуса у вези демаркације границе са Црном Гором, због чега је “изгубљено” три године, али и истакао да уколико се питање либерализације стави на европски сто 2019. године, од Косова ће се тражити и конкретни резултати у области владавине закона.

Због оваквог развоја везаних за путовање без виза, али и великих очекивања и обећања, изгледа да су највише разочарани косовски званичници. Тако је председник парламента Кадри Весељи изјавио да се говорило да је визна либерализација техничко питање, а да се сада чују и гласови да је и политичко питање, додајући да полазећи од такве логике, испада да је Косово већ 10 година политички изоловано.

“Имамо право да ЕУ донесе одлуку о визној либерализацији, у супротном ово је, а то је мој политички став, расизам, крајњи расизам”, изјавио је Весељи.

Сличан став има и заменик премијера Косова Енвер Хоџај, који је изјавио да је одговор на питање ко је крив за евентулано недобиање визне либерализације у овој години, у Бриселу.

“Имали смо више критерија него друге земље региона, било Албанија, Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија, али ми смо имали вољу да испунимо мапу пута са свим критеријима и сада је лопта код ЕУ”, изјавио је Хоџај.

И док премијер Косова Рамуш Харадинај сматра да се не треба предати и да ће радити на томе да се ово питање не одлаже, председник Косова Хашим Тачи је, чини се, веома хладно прихватио могућност да Савет министара ЕУ одложи гласање за добијање визне либерализације за грађане Косова до краја ове године, изјављујући да ће “посебно радити са сваком државом чланицама ЕУ, како би се то догодило у блиској будућности”.

С дуге стране, посланица опозиционог Демократског савеза Косова Беса Гаџери сматра да ЕУ не треба да кажњава грађане због грешака Владе Косова, посебно због недостатка позитивних резултата у области владавине права, а добар познавалац политичких кретања на Косову, Рамуш Тахири сматра да кривицу за могуће одлагање визне либерализације сносе институције Косова.

“Одговорност је, разуме се, на институцијама Косова, јер су је обећавале и користиле у изборним кампањама. Обећања су била неоснована и некоординирана са институцијама ЕУ. Најзад, шта ће Косову челници ако не говоре истим гласом са Европом. Ни Косово нити грађани немају никакве добити од пребацивања кривице на ЕУ, па макар то била и истина”, изјавио је Тахири.

Иначе, после данашњег састанка министарског Савета за европске интеграције Косова, премијер Рамуш Харадинај је изјавио да након давања зеленог светла од Европске Комисије и Европског Парламента остаје само да Савет Министара ЕУ стави на дневни ред питање визне либерализације за Косово, истичући да ни једна држава ЕУ није против да Косово добије либерализацију виза, већ да се ради о томе да нема као приоритет ово питање.

Део косовских медија је недавно пренео да је на последњем састанку амбасадора држава чланица ЕУ, познатог као ЦОРПЕ, потврђено да 12 или 13 држава ЕУ није спремно да актуелно подржи визну либерализацију за Косово. Косовски аналитичари, као разлог помињу могућу масовну емиграцију младих Косовара у земље ЕУ. Они такође подсећају и да би поред избора у Европском парламенту маја идуће године и председавања Румуније Европском Унијом од јануара наредне године, разматрање визне либерализације могло да се одложи, чак до 2020 године.


“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Виолета Ороши Беришај
КосоваЛиве