Липљан: Обележена 103. годишњица од свирепог убиства Дене Дебељковића и век од ослобођења Србије у Првом светском рату

Парастосом који је липљански парох Срђан Станковић, после недељне литургије, служио крај гроба првог учитеља, свештеника и народног трибуна из Липљања, Младена Дене Дебељковића, данас је облежена 103. годишњица од његовог свирепог убиства, али и стогодишњица од ослобођења Србије и Косова и Метохије у Првом светском рату.

Младен Дена Дебељковић био је, не само свештеник у вароши, која је од Приштине удаљена свега 20 километара, већ и први учитељ, сакупљач народних умотворина, једном речју, национални борац.

Ослобођење Србије, Косова и Метохије и свог Липљана, нажалост, није дочекао. Године 1915. једанаестог новембра, Бугари су га на превару одвели из цркве до оближњег села Суви До, где су га свирепо убили одрубивши му главу. Сахрањен је иза олтара старе цркве Ваведења Пресвете Богородице, у којој је годинама служио, а крај узлаза у богомољу посвећену светим мученицима Флору и Лавру.

Гробно место Дене Дебељковића, фото: В.Ћуп, ГрачаницаОнлајн
Бог од нас тражи да будемо храбри, а не издајице

Протојереј-ставрофор Срђан Станковић је крај гробног места проте Дене Дебељковића служио парастос. Липљанце, окупљене крај гроба свог првог учитеља и проте он је подсетио, да су „наши преци знали како да малим одлукама, малим подвизима пресуде животе, пресуде будућност свога народа.

„Могли су и они да буду издајице, лако, да веру своју продају за вечеру да добију имања, али су пре тога морали да мењају име и презиме, крсну славу и веру своју, морали су да мењају себе саме. Но, Срб је Христов, не боји се смрти, него сведочи Божје присуство, овде и сада и у свим генерацијама. Стога издајице немају блаженога спомена, нико им не иде на гробове, нико их се не сећа, нико им не служи, ретко ко пали свећу за њих, предани су забораву, јер тако то са њима и бива“, рекао је у беседи отац Срђан Станковић.

Он је нагласио да је блажен спомен „онима који су животе своје положили за друге и тако сачували истину вере, сачували тврђаву свога дома, сачували црну земљу којом ми данас ходамо, воду и ваздух коју пијемо и који удишемо, делили добро али и зло са другима“.

Протојереј-ставрофор, парох липљански, Срђан Станковић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Ето, наш учитељ постаде и свештеник, постаде и човек који је сакупљао народне умотворине, песме, изреке, писао је али и баштинио оно што је вековима код људи живело. Данас, још увек код нас то постоји, али је запретено маглом безбожништва и сакривено и умрљано нашим сопственим сагрешењима“, навео је отац Срђан и додао да „Бог не одустаје од нас, него и даље захтева исто што и од наших предака, ни више ни мање: да будемо то што јесмо, да будемо ту где јесмо и да му ту послужимо, како год знамо и умемо“.

„Јесте, грешимо, пали смо, слаби смо и овакви и онакви, али и Бог нема друге људе осим нас. Може ОН и од овог камења да начини друге људе, али не жели то, жели да нама да шансу и прилику да ми, у нашој генерацији, покажемо сада и овде да нисмо издајице, да нисмо проклетници, да нисмо продали оно што су други стицали“.

Парастос Дени Дебељковићу је служио отац Срђан Станковић, фото: В.Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Преосталим Србима из Липљана њихов парох је поручуио:

„И ви браћо моја, Липљанци, па и ови потомци Дене Дебељковића, за које је живот дао, а који су први продали и отишли из Липљана, немојте и ви то да чините. Ако морате да спашавате главе идите и то је разумно и људски, имате децу и породице, имате све, али не продајте оно што нисте ви стекли својим рукама. Оно што сте ви стекли и допринели вашој породици то продајте, а оно што нисте, Бога ми, платићете страшно скупо. А важи то исто за све, и за мене и остале свештенике и сав народ, јер Бог од нас очекује да будемо храбри. Историја није почела са нама, а не дај Боже, неће се ни завршити. Нека је благословено име Господње у овај дан свети, када се сећамо свих пострадалих, али и проте и учитеља нашега Младена Дене Дебељковића, као и свих генерација које је он учио и задојио правом вером и правом нациналном свешћу, да служитити ближњима је узвишен чин, а да част и достојанство нису престали да важе“, рекао је отац Срђан Станковић.

Срби из Липљана: једва да смо достојни дела славног Дене Дебељковића

Делегација српске општине Липљан коју је предводио председник привременог органа Златко Лазић, положила је венац на споменик који су захвални Липљанци, крај звонаре у црквеној порти, подигли свом проти и учитељу.

„За нас у општини Липљан, а и шире, ово је дан сећања на великог човека, нашег проту, првог учитеља и борца за слободу. Успомену на њега не смемо да препустимо забораву, већ је морамо преносити на генерације које ће нас да наследе. Младен Дена Дебељкобић нас је задужио, не само својим животом, већ и делом које је оставио иза себе“, рекао је Лазић.

Златибор Лазић, одаје почаст Дени Недељковићу, фото: В.Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Књжевник Рако Поповић је наглсио да је Дена Дебељковић, пре 103 године, положио живот за крст часни и слободу златну и да је био, не само свештеник и учитељ, већ и национални радник и писац. По завршетку богословско – учитељске школе у Призрену, Дебељковић је дошао у Липљан да учитeљује, а иза себе је оставио крупан траг, баштинио је народно благо, лирске и епске песме, приче, скаске и умотворине Срба са Косова и Метохије.

„Он се за свога живота није бавио издаваштвом, јер му  бављење књижевним радом није био примарни циљ. Међутим, Дена Дебељковић је у књижевности оставио велики траг и на многим научиним скуповима говори се о његовим делу“, рекао је Поповић.

Песник Ратко Поповић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Прву његову збирку сакупљених лирксих и епских песама, која броји више од 400 страна, издала је Академија Косова и Метохије, затим је штампана з6ирка „Моје Косово“  и 2015. године је испред Културно просветне заједнице КиМ одштампана књига „Српске народне приче са Косова и Метохије – Дене Дебељковића“.

„Као свештеник Дебељковић је дао велики допринос на очувању наше вере, јединства народа и успео је тада да створи чврсту вољу, да се још већи број Срба, који је био колебљив или показао немоћ, врати својој вери и својим коренима, своме језику и очувању  језика“, нагласио је Ратко Поповић.

Крај споменика знаменитом суграђанину данас се окупио симболичан број Липљанаца. Потомци Дене Дебељковића су после рата продали своја имања и напустили овај град.

Владимир Чепкеновић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Да није било њега ни нас данас не би било овде у Липљану“, каже Владимир Чепкеновић, који с поносом истиче да је он, по женској линији, један од Дениних потомака.

„Иако је и тада ситуација била тешка, попут ове данас, Срби су смогли снаге да остану и изборе се са свим недаћама које су имали.“

Чепкеновић каже да није сигуран у то да ли су Липљанци данас достојни учења у дела Дене Дебељковића.

„Нисам сигуран да можемо да изнесемо онај терет који су наши преци носили, време јесте тешко али ми нисмо достојини да изнесемо то бреме на својим плећима, трудимо се да у томе,  надам се да ћемо уз Божју помоћ и успети“, рекао је  Владимир Чепкеновић.

Пошту свом славном учитељу и проти у порти између две липљанске цркве одало је двадесетак Срба из овог града. Ово је осма година како се крај гроба Дене Дебељковића одржава парастос и подсећа на његово знаменито дело.

У Липљану су пре рата Срби чинили 95% становништа, а данас их у граду и у приградском Новом насељу обитава једва 800. Захваљујући њима Липљан је данас једина градска средина јужно од Ибра у којој живе Срби.

Иван Миљковић