Vladika Joanikije: Sveti Kralj Milutin je bi veliki borac protiv Unije i papista

Vladika Budmljansko – nikšićki Joanikije, zajedno sa vladikom Pološko – kumanovskim – Ohridske arhiepiskopije, Joakimom bio je gost episkopa Raško – prizrenskog na ktitorskoj slavi manastira Gračanica, povodom praznika Svetog kralja Milutina.

U prigodnoj besedi, posle svečane liturgije, vladika Joanikije je rekao da za Kosovo i Metohiju nije vezan samo narod pravoslavni srpski koji živi na Kosovu i Metohiji, nego i ceo srpski narod, kao i ostali pravoslavni narodi koji Kosovo i Metohiju poštuju kao svetu zemlju i sav kulturni svet zna šta predstavlja Kosovo i Metohija i za pravoslavne Srbe i za svetsku kulturnu baštinu.

Vladžika Buimljansko – nikšićki Joanikije i Vlaidka Raško – prizrenski Teodosije
Besedu vladike Budimljansko – nikšićkog Joanikija penosimo u celosti:

…Ovaj svijet da nije duhovnosti, da nije svetosti, da nije kulture, pretvorio bi se u pakao, pretvorio bi se u grabež i otimanje, a toga vidimo svuda ima. I cio svijet je u nekoj napetosti, naročito poslednjih tridesetak godina, u skukobima ili stalno na ivici sukoba. Mi želimo mir i treba da se molimo  Bogu  za mir, ali naravno treba i da brnimo svoju kuću i svoje svetinje, jer ni jedan narod neće svoje korene i svoje svetinje prepustiti tako lako drugima.

Mi, naravno, ne tražimo ničije tuđe, niti želimo da otimamo, tome su nas učili naši sveti preci. Tuđe da poštujemo i druge narode da poštujemo i koliko do nas stoji, da činimo sve da živimo u miru i u ljubavi sa njima, a ako neko hoće da razori naš dom i naše svetinje dužni smo da se branimo.

Danas slavimo jednoga od najvećeg iz roda našeg, najvećeg ktitora. Sveti Simeon Nemanja, poznat je kao veliki ktitor, ali je ipak Milutin, u boljim vremenima, imajući jaču i veću državu, podigao je mnogo veći broj svetinja ti Srbine, ugledaj se na svog svetoga pretka,  pretka svetoga Nemanje u svemu, a prije svega po pobožnosti.

U njegovo vrijeme, dok je on vladao počela je da se širi Unijua. Bilo je onih koji su govorili da samo trebamo da priznamo papu za poglavara, pa ćemo sve probleme ovoga svijeta rešiti. Kao što naiđe neka pošast, pa vas potom ubeđuju: samo napravi taj potez i sve ćeš probleme u životu riješiti!

 Imamo toga i danas. A šta biva posle toga? Biva samo još gore i ko je taj koji se suprotstavio vizantijskom caru Mihailu Paleologu, koji je širio takvu priču. Zamislite, veliki car moćne Vizantije, prosuo je bio takvu priču.

Ko mu se suprostavio, ko nije dozvolio da ta lažn priča zahvati njegov narod? To je upravo Kralj Milutin, koji je ratovao sa carem Mihailom i pobeđivao i potiskivao i potiskivao ga i nije samo zaslužan što Unija nije dospela u Srbiju, nego je sprečio da se proširi i na Balkan.  Stoga ni Grčci nijesu prihvatili tu Uniju i odmah su je odbacili posle smrti cara Miahila.

On je branio svoj narod i vjerom jačao svoju državu. Bio je kralj istinske pobožnosti i istinskih vrlina, jedan on najvećžih naših kraljeva i najznamenitijih ličnosti. Da nije ništa drugo uradio nego što je podigao ovu svetinju Gračanicu, pa bi bilo dosta, a on je podigao mnoge svetinje i u Srbiji, u njegovoj državi, a to znači i u današnjoj Makedoniji i po Grčkoj i po Svetoj Gori Atonskoj, i po Sofiji, pa od Carigrada i do Jerusalima, gde  i danas imamo očuvan manastir Svetih Arhangela,  neposredno do hrama Vaskrenja Hristovoga, koji je podigao kralj Milutin.

Velike zadužbine i veliko zaveštanje, kolko su nam naši preci ostavili, a i mi smo dužni nešto graditi, ali najvažnije je da sačuvamo ono i da ukrasimo i unapredimo ono što su nam oni ostavili. I evo hvala Bogu, ovo je život, živuje punim tokom, punim snagom.

Evo danas djeca iz škole Kralja Milutina, ima ih hvala Bogu i biće ih hiljadu, veliki broj od njih se danas ovde pričestio. Više negu u drguim krajevima, više nego u velikim gradovima. Ovde smo danas imali i obnavljanje sesrinstva, tri monahinja se zamonašile, rukopoloženje novog  sveštenika i puno naroda iz raznih krajeva je došlo danas u Gračanicu, da uzme udela u ovom velikom slavlju i da se setimo zasluga svetoga kralja Milutina.

Zahvaljujemo se vladiki Teodosiju što nas je pozvao, evo i naš vladika Jaakim iz Makedonije, njegovoj crkvi nimalo nije lako, nadamo se u Boga da će ubrzo doći do mira i da ćemo i mi imati prilike da idemu u Makedoniju lijepu i da služimo u svetinjama. Ne samo onima koje je podigao Kralj Milutin, ima ih dosta po Makedoniji, nego što su podigli i drugi narodi, Grci i Bugaru, da budemo jedno zajedno, nemamo razloga dublje gledano da to ne prevaziđemo ako smo ljudi i ako hoćemo kao ljudi, kako je govorio naš sveti Patrijarh Pavle. Pored toliko bliskosti mi smo nažalost dozvolili da se pojavi taj raskol, nadamo se da ćemo to prevazići. Nećemo pominjati ko je kriv a  ko je prav. Kad Braća hoće da se pomire oni to lako prevaziđu i praštaju za sve. I da se molim i za to braćo i sestre i da se molimo, jer smo dužni za cio svijet da se molimo i za svoj narod i za svetinje i da se zacari mir u celom svijetu.

Mnogo se krvi proliva i nažalost, vidimo da mnogi rade na tome da se narodi što više zavađaju i da se što više krvi proliva, a prolva se krv najviše nedužnog naroda. I zato treba da se Bogu molimo i da gledamo da u miru i ljubavi sa svima živimo, kolko to do nas stoji.

Svima srećna slava i naka vas Bog blagoslovi, ovoj svijetoj obitelji neka da napretka i cijeloj Eparhiji raško – prizrenskoj, neka Bog ukrepi našeg Vladiku Teodosija njegovo sveštenstvo i narod. 

I.Miljković