Savet Bezbednosti: Glasovi za i protiv promene mandata UNMIK-a

Foto saphir-albatros/pixabay: Zgrada sedišta Ujedinjenih nacija

Još uvek nije jasno da li će se nastaviti sa redovnim tromesečnim izveštavanjem o situaciji na Kosovu u Savetu bezbednosti OUN ili će se o Kosovu raspravljati kada za to bude bilo potrebe ili inicijative. Odnosno, da li će to zavisiti od predstavnika zemalja koje budu predsedavale sednicama ove svetske organizacije, to jest od toga da li priznaju ili ne nezavisnost Kosova.

Zvanična Priština već nekoliko godina unazad traži povlačenje UNMIK-a koji na Kosovu funkcioniše od završetka ratnih sukoba 1999. godine, ali koji je u međuvremenu drastično smanjio svoju misiju i preselio svoju kancelariju u Severnu Mitrovicu. Štaviše, na važnijim međunarodnim skupovima Kosovo je dugo bilo predstavljano preko UNMIK-a, uglavnom na zahtev Srbije, koja se poziva na Rezoluciju 1244 ili putem naziva države pored koje je stajala zvezdica. Poslednjih godina, u takvim situacijama kosovska delegacija ili odbija da učestvuje na skupovima ili u najvećem broju slučajeva, zemlja domaćin predlaže da učesnici ne budu predstavljeni državnim simbolima.

Kosovo nije članica OUN, ali redovno učestvuje na sastancima Saveta bezbednosti kada se na dnevnom redu nalazi razmatranje situacija na Kosovu.

Od kraja ratnih sukoba, maja ove godine po prvi put nije razmatran rad UNMIK-a i situacija na Kosovu, jer ova tačka dnevnog reda nije uvrštena u rad redovne sednice Saveta bezbednosti OUN kojom je predsedavala britanska ambasadorka Karen Pirs. Ona je iznela stav da iako je pitanje Kosova važno, ono ne zahteva redovne sednice.

Donedavna politička koordinatorka misije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pri UN Ejmi Tako, zatražila je da se u Savetu bezbednosti promeni format izveštavanja o stanju na Kosovu i istakla da zahtev za 38 miliona dolara, koliko iznosi budžet UNMIK, „nema smisla“, te da je vreme da se “okonča Misija UNMIK-a na Kosovu”.

Ovu inicijativu su pored Kosova, Velike Britanije i SAD, podržale i Švedska, Francuska, Poljska i Holandija, a protiv nje su se izjasnile Srbija, Rusija i Kina.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić se oštro usprotivio predlogu da se umanji budžet UNMIK-u, promeni njegov mandat i prorede sednice Saveta bezbednosti posvećene situaciji na Kosovu, sa obrazloženjem da to “ne doprinosi stvaranju povoljne klime za ostvarivanje ciljeva”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vućić je istakao da “na jasan način Amerikanci žele da uklone sve ono što danas predstavlja OUN na Kosovu, jer je za Amerikance Kosovo nezavisna i suverena država”. “

“Žele da uklone i poslednje tragove Rezolucije 1244 i pokažu da je njihova odluka jedino moguća”, izjavio je Vučić.

S druge strane, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da je za Beograd veoma važna rasprava o Kosovu “zbog dokazivanja da je Rezolucija 1244 u životu”, iako on smatra da Rezolucija 1244 “na papiru formalno važi, dok život ide drugim tokom”. Naime, Janjić objašnjava da su Rezolucijom 1244 postavljeni osnovi funkcionisanja UNMIK-a, bez prejudiciranja statusa Kosova, zbog čega zvanični Beograd “može da ignoriše i promoviše stav o nepriznavanju nezavisnosti”.

I Daniel Server, profesor na Univerzitetu “John Hopkins” smatra da zvanični Beograd Misiju UNMIK-a na Kosovu vidi kao potvrdu svog suvereniteta na Kosovu, iako smatra da Srbija sprovodi svoj suverenitet samo na severu Kosova i da ima neku kontrolu u delovima Kosova nastanjenim srpskim stanovništvom.

“Misija UNMIK-a je misija bez vojne snage. Ja i ne znam koliko je osoblje Misije OUN na Kosovu, ali verujem da se ne radi o nekom velikom broju. Da li je moguće da se UNMIK povuče sa Kosova bez konačnog rešenja o statusu, mislim da može, ali sigurno će se tražiti nova Rezolucija Saveta bezbednosti OUN, a tu će Rusija kontrolisati da li će odgovor biti da ili ne” izjavio je Server.

Kosovske institucije su stava da više nema potrebe da UNMIK ostane na Kosovu.

Putem saopštenja, Vlada Kosova je istakla da je “prošlo vreme UNMIK-a i Rezolucije 1244 i što se pre ukloni ova Rezolucija i Kosovo postane članica OUN, to će se pre doprineti miru i stabilnosti u regionu”, navodi se u saopštenju Vlade Kosova.

Bivši šef kosovske diplomatije Skender Hiseni smatra da se treba nastaviti sa takvim insistiranjem. On obrazlaže da je Kosovo država, da su njene institucije funkcionalne, da ima Ustav, red i zakon i da više nisu potrebne nikakve usluge OUN putem njene misije na Kosovu.

Ipak, 14. novembra , na sednici Saveta bezbednosti OUN, kojom je predsedavala Kina koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, ponovo je u dnevni red uvršteno razmatranje situacije na Kosovu, što je zvanični Beograd, kako prenose kosovski mediji , doživeo kao svoju “pobedu”.

Tokom ove sednice Saveta bezbednosti ponovo je otvoreno iznet zahtev da se o Kosovu razgovara kada to bude bilo potrebno, a ne na svaka tri meseca, da se prioritet treba dati drugim kriznim područjima u svetu, te da je na Kosovu situacija, nakon 20 godina, znatno poboljšana.

I pored drugačije iznetih stavova, od jednog broja zemalja članica Saveta bezbednosti, ovo pitanje će se i dalje raspravljati po političkim i diplomatskim kuloarima ove svetske organizacije. Za tri meseca će svakako biti jasnije, da li je došlo do nekog kompromisa, odnosno da li će se rasprava o Kosovu odvijati na svakih šest meseci, ili po dosadašnjoj “šemi”, svaka tri meseca.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive