Косово и Интерпол: Између разочарења, оптужби али и еуфорија

“Данас нема победника, нису победили ни Косово ни Србија. Али, могу да кажем да је једини победник данас “зло”. Жао ми је што посао који смо данас имали није награђен. Али, као што сви видимо, тешко је у овим условима обезбедити две трећине гласова”, изјавио је шеф косовске дипломатије Беџет Пацоли, након што Косово јуче није постало члан Међународне организације криминалистичке полиције за испомагање између држава чланица у откривању кривичних дела и хватања злочинаца (ИНТЕРПОЛ).

Ово мишљење међутим, не дели српски шеф дипломатије Ивица Дачић који сматра да је неучлањење Косова у ИНТЕРПОЛ заслуга лобирања Србије у земљама чланицама ове организације.

“Желим да кажем да је ово велика победа за Србију и српски народ. Ово говори да ништа не може да се уради у афекту и ништа не може да прође без сагласности Србије”, изјавио је поред осталог Дачић.

Слично мишљење има и српски председник Александар Вучић који је казао да је неучлањење Косова у ИНТЕРПОЛ мала победа за Србију.

“Велике силе су хтеле да нас сруше и унизе, а ми смо успели да сачувамо своју земљу и свој образ. То значи да је Србија осигурала бољу позицију у свету, али да због тога не треба да буде еуфорична”, изјавио је Вучић.

Косовски званичници главног “кривца” за неучлањење Косова у ИНТЕРПОЛ сматрају Србију, која не крије да води оштру кампању, посебно у земљама које су признале независност Косова да не гласају за пријем Косова у међународне институције, у конкретном случају и у ИНТЕРПОЛ.

Премијер Косова Рамуш Харадинај је директно оптужио Србију, истичући да гласање против учлањења Косова у ИНТЕРПОЛ иде на руку само криминалу и криминалцима.

“Дивља кампања Републике Србије поново (још једном) сведочи о њеном карактеру против Косова и против идеје о нормализацији односа са Републиком Косово, тим пре што је учлањење техничко, а не политичко питање”, изјавио је Харадинај.

Председник Косова Хашим Тачи је истакао да је разочаран резултатом гласања за пријем Косова у ИНТЕРПОЛ.

“Током целог процеса имао сам резерве и страховање од таквог епилога. Актуелна позиција Косова на међународној сцени онемогућава учлањење где се тражи две трећине гласова”, изјавио је Тачи.

Своје разочарење изнеле су и Америчка и Британска амбасада на Косову. Путем саопштења, Америчка амбасада је истакла да је Косовска полиција у потпуности интегрисана и способна институција, која је јасно доказала помагањем у разбијању међународних терористичких, кибернетичких, нарко и мрежа за трговину људима и оружјем.

“Већина земаља је то видела и подржала апликацију Косова да се придружи ИНТЕРПОЛ-у, упркос кампањи коју је предводила Србија, како би вршила притисак на земље да се супротставе кандидатури Косова”, наводи се поред осталог у саопштењу америчке амбасаде у Приштини.

У саопштењу Британске амбасаде се истиче да је разочаравајуће што Косово није примљено у ИНТЕРПОЛ, што би омогућило бољу размену информација између агенција за спровођење закона, посебно у региону Западног Балкана и побољшало европску и глобалну безбедност.

Косовска опозиција, с једне стране оптужује Србију због кампање у међународним институцијама против Косова, али је критична и према косовским званичницима, сматрајући да они нису испунили очекивања. Циничан је и лидер Покрета Самоопредељење Аљбин Курти, који је критиковао председника Косова Хашима Тачија и шефа косовске диломатије Беџета Пацолија.

“Са истим људима који нас представљају и воде државу не можемо имати другачије резултате. У овом неуспеху је било свега, само не случајности. Нити знају, нити желе да се припреме”, изнео је став Курти, док је Реџеп Сељими, посланик овог Покрета, поред коментара поставио и питања:

“Како може Косово да има успеха у учлањењу у међународне организације када на челу дипломатије имамо једног тако неодговорног министра? Како може Косово да иде својим путем интеграција када на челу државе, као представника спољне политике има председника који пазари државом и границама и границама ове државе? И на крају, како ми можемо да савладамо Србију у њеној агенди против нас, када ми одржавамо у животу њихове наде за распад државе Косова на преговарачком столу”?

И Вјоса Османи, посланица Демократског савеза Косова сматра да, ако је нешто утицало на неуспех учањења Косова ИНТЕРПОЛ, јесте “опасна авантура промене граница, које су ставиле под знак питања државност Косова и подстакле да многе државе апстинирају, не учествују у гласању или гласају против, пошто очекују завршетак процеса дијалога”, изјавила је Османи.

Неуспех Косова да постане члан ИНТЕРПОЛ-а била је прилика да поједини представници опозиције још једном инсистирају на оставци премијера Рамуша Харадинаја, председника Косова Хашима Тачија или да траже превремене изборе.

Међутим, владајућа коалиција не признаје своју одговорност по овом питању, а шеф посланичке групе Демократске партије Косова Мемљи Краснићи је на састанку Комисије за економски развој изнео мишљење да Влада Косова треба да донесе одлуку да се повећају таксе на увоз робе из Србије.

“Не можемо седети прекрштених руку у односу на агресивну политику Србије. Зато, таксе треба да се повећају на 25 одсто или још више. Нема више простора за разумевање око овог питања. Ово је хитно”, изјавио је Краснићи.

Део опозиције се пита и да ли треба да се настави дијалог у овом формату или да ли треба уопште да буде настављен?

Добар познавалац косовско-српских односа, Љуљзим Пеци је изнео став да ако неко има “илузију” да се Србија променила јер се Тачи и Вучић састају, онда је у великој заблуди.

“И уколико буде постигнут неки споразум који буде задовољио амбиције Србије и који је штетан по Косово, ми је нећемо скинута са врата, напротив, она ће бити охрабрена још више да нам ствара нове проблеме и у будућности”, истакао је Пеци.

Косово је неколико пута аплицирало за учлањење у ИНТЕРПОЛ. Први пут 2010., а затим и 2015., а апликацију 2017. године је повукло са образложењем да није обезбедило довољан број гласова, наводећи да ће у периоду од годину дана радити на обезбеђивању неопходне подршке код земаља чланица ове организације.

Косово је из свог буџета, прошлог месеца обезбедило 1,2 милиона евра за Министарство унутрашњих послова, а Хаки Шатри, саветник за привреду у кабинету премијера је истакао да се још увек не зна како је потрошен тај новац.

Зафир Бериша, члан парламентране Комисије за спољне послове је изјавио за Радио Слободна Европа да сума од миллион евра није мала.

“Верујем да ће се ова тема покренути, а ја ћу бити тај који ће тражити и детаље око лобирања и трошкова. Сумњам да је сума могла бити и већа око лобирања, без обзира што средства нису намењена за лобирање, али су потрошена за то”, истакао је Бериша.

Премијер Косова Рамуш Харадинај је обећао да ће веома брзо, дакле чим буде добио извештај о потрошеним средстава бити транспарентан и о томе обавестити јавност.

Оно што је сигурно, Косово неће одустати од намере да и наредне године покуша да постане члан ИНТЕРПОЛ-а. Разочарани косовски политички и званичници одговорни за безбедност, наводе да се иза задовољства званичног Београда одбијањем пријема Косова у ИНТЕРПОЛ, у ствари крије њихов страх “да када Косово постане део ове организације може да моментално подигне преко 150 потерница против држављана Србије, за које се сумња да су на Косову током 90-тих починили злочине”.


“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Виолета Ороши Беришај
КосоваЛиве