Kosovo i Interpol: Između razočarenja, optužbi ali i euforija

“Danas nema pobednika, nisu pobedili ni Kosovo ni Srbija. Ali, mogu da kažem da je jedini pobednik danas “zlo”. Žao mi je što posao koji smo danas imali nije nagrađen. Ali, kao što svi vidimo, teško je u ovim uslovima obezbediti dve trećine glasova”, izjavio je šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli, nakon što Kosovo juče nije postalo član Međunarodne organizacije kriminalističke policije za ispomaganje između država članica u otkrivanju krivičnih dela i hvatanja zločinaca (INTERPOL).

Ovo mišljenje međutim, ne deli srpski šef diplomatije Ivica Dačić koji smatra da je neučlanjenje Kosova u INTERPOL zasluga lobiranja Srbije u zemljama članicama ove organizacije.

“Želim da kažem da je ovo velika pobeda za Srbiju i srpski narod. Ovo govori da ništa ne može da se uradi u afektu i ništa ne može da prođe bez saglasnosti Srbije”, izjavio je pored ostalog Dačić.

Slično mišljenje ima i srpski predsednik Aleksandar Vučić koji je kazao da je neučlanjenje Kosova u INTERPOL mala pobeda za Srbiju.

“Velike sile su htele da nas sruše i unize, a mi smo uspeli da sačuvamo svoju zemlju i svoj obraz. To znači da je Srbija osigurala bolju poziciju u svetu, ali da zbog toga ne treba da bude euforična”, izjavio je Vučić.

Kosovski zvaničnici glavnog “krivca” za neučlanjenje Kosova u INTERPOL smatraju Srbiju, koja ne krije da vodi oštru kampanju, posebno u zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova da ne glasaju za prijem Kosova u međunarodne institucije, u konkretnom slučaju i u INTERPOL.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je direktno optužio Srbiju, ističući da glasanje protiv učlanjenja Kosova u INTERPOL ide na ruku samo kriminalu i kriminalcima.

“Divlja kampanja Republike Srbije ponovo (još jednom) svedoči o njenom karakteru protiv Kosova i protiv ideje o normalizaciji odnosa sa Republikom Kosovo, tim pre što je učlanjenje tehničko, a ne političko pitanje”, izjavio je Haradinaj.

Predsednik Kosova Hašim Tači je istakao da je razočaran rezultatom glasanja za prijem Kosova u INTERPOL.

“Tokom celog procesa imao sam rezerve i strahovanje od takvog epiloga. Aktuelna pozicija Kosova na međunarodnoj sceni onemogućava učlanjenje gde se traži dve trećine glasova”, izjavio je Tači.

Svoje razočarenje iznele su i Američka i Britanska ambasada na Kosovu. Putem saopštenja, Američka ambasada je istakla da je Kosovska policija u potpunosti integrisana i sposobna institucija, koja je jasno dokazala pomaganjem u razbijanju međunarodnih terorističkih, kibernetičkih, narko i mreža za trgovinu ljudima i oružjem.

“Većina zemalja je to videla i podržala aplikaciju Kosova da se pridruži INTERPOL-u, uprkos kampanji koju je predvodila Srbija, kako bi vršila pritisak na zemlje da se suprotstave kandidaturi Kosova”, navodi se pored ostalog u saopštenju američke ambasade u Prištini.

U saopštenju Britanske ambasade se ističe da je razočaravajuće što Kosovo nije primljeno u INTERPOL, što bi omogućilo bolju razmenu informacija između agencija za sprovođenje zakona, posebno u regionu Zapadnog Balkana i poboljšalo evropsku i globalnu bezbednost.

Kosovska opozicija, s jedne strane optužuje Srbiju zbog kampanje u međunarodnim institucijama protiv Kosova, ali je kritična i prema kosovskim zvaničnicima, smatrajući da oni nisu ispunili očekivanja. Ciničan je i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, koji je kritikovao predsednika Kosova Hašima Tačija i šefa kosovske dilomatije Bedžeta Pacolija.

“Sa istim ljudima koji nas predstavljaju i vode državu ne možemo imati drugačije rezultate. U ovom neuspehu je bilo svega, samo ne slučajnosti. Niti znaju, niti žele da se pripreme”, izneo je stav Kurti, dok je Redžep Seljimi, poslanik ovog Pokreta, pored komentara postavio i pitanja:

“Kako može Kosovo da ima uspeha u učlanjenju u međunarodne organizacije kada na čelu diplomatije imamo jednog tako neodgovornog ministra? Kako može Kosovo da ide svojim putem integracija kada na čelu države, kao predstavnika spoljne politike ima predsednika koji pazari državom i granicama i granicama ove države? I na kraju, kako mi možemo da savladamo Srbiju u njenoj agendi protiv nas, kada mi održavamo u životu njihove nade za raspad države Kosova na pregovaračkom stolu”?

I Vjosa Osmani, poslanica Demokratskog saveza Kosova smatra da, ako je nešto uticalo na neuspeh učanjenja Kosova INTERPOL, jeste “opasna avantura promene granica, koje su stavile pod znak pitanja državnost Kosova i podstakle da mnoge države apstiniraju, ne učestvuju u glasanju ili glasaju protiv, pošto očekuju završetak procesa dijaloga”, izjavila je Osmani.

Neuspeh Kosova da postane član INTERPOL-a bila je prilika da pojedini predstavnici opozicije još jednom insistiraju na ostavci premijera Ramuša Haradinaja, predsednika Kosova Hašima Tačija ili da traže prevremene izbore.

Međutim, vladajuća koalicija ne priznaje svoju odgovornost po ovom pitanju, a šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići je na sastanku Komisije za ekonomski razvoj izneo mišljenje da Vlada Kosova treba da donese odluku da se povećaju takse na uvoz robe iz Srbije.

“Ne možemo sedeti prekrštenih ruku u odnosu na agresivnu politiku Srbije. Zato, takse treba da se povećaju na 25 odsto ili još više. Nema više prostora za razumevanje oko ovog pitanja. Ovo je hitno”, izjavio je Krasnići.

Deo opozicije se pita i da li treba da se nastavi dijalog u ovom formatu ili da li treba uopšte da bude nastavljen?

Dobar poznavalac kosovsko-srpskih odnosa, Ljuljzim Peci je izneo stav da ako neko ima “iluziju” da se Srbija promenila jer se Tači i Vučić sastaju, onda je u velikoj zabludi.

“I ukoliko bude postignut neki sporazum koji bude zadovoljio ambicije Srbije i koji je štetan po Kosovo, mi je nećemo skinuta sa vrata, naprotiv, ona će biti ohrabrena još više da nam stvara nove probleme i u budućnosti”, istakao je Peci.

Kosovo je nekoliko puta apliciralo za učlanjenje u INTERPOL. Prvi put 2010., a zatim i 2015., a aplikaciju 2017. godine je povuklo sa obrazloženjem da nije obezbedilo dovoljan broj glasova, navodeći da će u periodu od godinu dana raditi na obezbeđivanju neophodne podrške kod zemalja članica ove organizacije.

Kosovo je iz svog budžeta, prošlog meseca obezbedilo 1,2 miliona evra za Ministarstvo unutrašnjih poslova, a Haki Šatri, savetnik za privredu u kabinetu premijera je istakao da se još uvek ne zna kako je potrošen taj novac.

Zafir Beriša, član parlamentrane Komisije za spoljne poslove je izjavio za Radio Slobodna Evropa da suma od million evra nije mala.

“Verujem da će se ova tema pokrenuti, a ja ću biti taj koji će tražiti i detalje oko lobiranja i troškova. Sumnjam da je suma mogla biti i veća oko lobiranja, bez obzira što sredstva nisu namenjena za lobiranje, ali su potrošena za to”, istakao je Beriša.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je obećao da će veoma brzo, dakle čim bude dobio izveštaj o potrošenim sredstava biti transparentan i o tome obavestiti javnost.

Ono što je sigurno, Kosovo neće odustati od namere da i naredne godine pokuša da postane član INTERPOL-a. Razočarani kosovski politički i zvaničnici odgovorni za bezbednost, navode da se iza zadovoljstva zvaničnog Beograda odbijanjem prijema Kosova u INTERPOL, u stvari krije njihov strah “da kada Kosovo postane deo ove organizacije može da momentalno podigne preko 150 poternica protiv državljana Srbije, za koje se sumnja da su na Kosovu tokom 90-tih počinili zločine”.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive