Идеју “кориговања граница” прате нетранспарентност и противљења

Док председник Косова Хашим Тачи данима лобира у Сједињеним америчким државама (САД), како би добио подршку за своју идеју за “кориговање граница”, у циљу решавања односа са Србијом, односно, како тврди, реципрочног признања на крају овог процеса, премијер Косова Рамуш Харадинај је пронашао начин да америчким званичницима и јавности пренесе свој потпуно супротан став по овом питању.

Престижни амерички часопис Вашингтон Пост објавио је ауторски чланак косовског премијера Харадинаја, који је истакао да неће дозволити Србији да угрози суверенитет, безбедност и просперитет Косова. Харадинај је поред осталог истакао да Србија, кршећи бриселске споразуме за нормализацију односа, ради и на блокирању Косова на путу учлањења у Европску Унију (ЕУ) и учлањења у многим међународним организацијама, као што је то био и случај са ИНТЕРПОЛ-ом.

“Сада нам председник Србије Александар Вучић, подржан од Русије, нуди срамотну понуду: Србија ће признати Косово ако им ми дамо један део наше територије. Србија жели да створи једну етнички ‘чисту’ државу, одузимајући грађанима државност и протерујући их из њихових кућа”, написао је поред осталог Харадинај.

Залажући се за непроменљивост граница са Србијом, Харадинај је истакао да ова “понуда” о “давању територије” има високу цену.

“Ми не можемо да прекршимо наш Устав, нећемо дати наш суверенитет и нећемо уништити наш територијални интегритет, само да би Србија признала оно што је данас чињеница. Ми, такође, нећемо стварати опасан преседан, који би дестабилизовао шири Балкан и земље које се боре за територијални интегритет, као што су Израел, Украјина и Индија”.

У чланку, Харадинај подсећа да је већина међународних експерата против идеје “промена граница” са Србијом и да је снажно одбацују грађани Косова. Он наводи да се, према последњем истраживању, чак 77 одсто грађана Косова изјаснило против те идеје и да он као премијер Косова “никада неће подржати такав пазар”.

Председник Косова Хашим Тачи је током боравка у САД и сусрета са саветником за националну безбедност у америчком Државном департману, Џон Болтоном, изјавио да је добио од њега подршку за нормализацију односа са Србијом, а Болтон је путем свог твитер налога истакао да је сада “право време да Косово и Србија постигну споразум. САД су спремне да помогну и једнима и другима, како би се достигао такав циљ”.

Тачи се састао и са америчким конгресменом Елиот Енгелом, са којим је, како је истакао, разговарао о темама од интереса за Косово, а Енгел је на питање новинара о идеји “кориговања граница” са Србијом изјавио да не жели да улази у детаље, истичући да је САД увек са Косовом и за оно што Косово и његови лидери одлуче.

Председник Косова се састао и са неколико америчких сенатора, тврдећи да је и од њих добио подршку за “нормализовање односа са Србијом”. Сенатор Рон Џонсон је изјавио да Тачију и Вучићу треба оставити простора како би дошли до решења.

“Оно (решење) треба да буде између две стране, а у тренутку када се постигне споразум, да обезбедимо подршку која би осигурала да ће тај спроразум произвести мир, стабилност, безбедност и просперитет за народе Косова и Србије, како би ишли напред”, изјавио је Џонсон.

Један од ретких који су отворено подржали Тачија и његово инсистирање да односе са Србијом реши кориговањем граница, је академик Реџеп Ћосја, који је прецизирао да је за размену територија, али не и поделу Косова.

“Могуће је надати се размени територије на миран начин, споразумом, између Косова и Србије, иако никада са 100 постотном сигурношћу, да (споразум) доноси мир између ове две земље и њихових народа, садашњи мир и историјски мир. Такав споразум, реализован разменом територија, реално би требао да онемогући, у сваком погледу, поновно рађање, у ствари вампиризам, последица српске псеудомитологије на Косову. Ово, се пак не може рећи за друге споразуме, постигнуте крпљењима, са свим слагањима и неслагањима,“ рекао је поред осталог Ћосја.

Ипак, опозиција, али и добрим делом, цивилно друштво критикују идеју о “кориговању граница” као решење за дугогодишње проблеме и решавање односа са Србијом.

Бивши амбасадор Косова у Лондону Мухамет Хамити је изнео критике на рачун Тачија, који је изразио вољу да отвара разговоре са Србијом, и то не само око граница Косова, које је признало више од 100 земаља света, укључујући и САД, него што отвара и унутрашња питања Косова. Он ову критику заснива на интервјуу Тачија “Гласу Америке”, где је истакао да има доста питања о којима треба расправљати са Србијом.

“Има ствари које ћемо дискутовати, било о несталима, било о расељенима, било о имовини, било о правима Српске православне цркве, о економском развоју, инфраструктури, процесу нормализације и помирењу наших земаља, о образовању, здравству. Али, једно треба да нам је јасно: да без дефинисања граница, неће бити ни коначног мировног споразума који гарантује реципрочно признавање”, изјавио је Тачи у интервјуу “Гласу Америке”.

С друге стране, шеф парламентарне групе Демократског савеза Косова (ДСК) Авдулах Хоти се не слаже са Тачијем да је дефинисање границе са Србијом предуслов за постизање мировног споразума.

“Изјава да Србија неће признати Косово без дефинисања граница које деле две земље, не стоји и то је само камуфлажа како би се ушло у преговоре за размену територија. Црна Гора нас је признала без демаркације границе, ослањајући се на принципе недодирљивих граница које су постојале до 1989.-те године”, изјавио је Хоти.

Реаговао је и лидер Демократског савеза Косова Иса Мустафа. Путем Фацебоок-а он је изнео став да су Влада, на чијем је челу Рамуш Харадинај и парламент на челу са Кадри Весељијем део пројекта поделе севера Косова.

“Понашање, деловање  неделовање Владе и скупштине, независно од тога шта изјављује председник парламента, премијер и неки министри, део су пројекта поделе Косова. Јасно се види да председник није сам у његовој идеји ‘кориговања граница’”, изјавио је Мустафа.

Он је такође истакао да је неприхватљиво да зарад популистичких и кампањских ефеката доводе у опасност територијални интегритет и спровођење власти на целој територјии Косова. Такве неодговорне институције треба да поднесу оставке и да се расформирају.

Немачка је најотворенији противник редефинисања граница између Косова и Србије, а негативан став су изнели и црногорски председник Мило Ђукановић и бивши хрватски председник Стјепан Месић, који је изјавио да су ратови у бившој Југославији, који су изазвали преко 100 хиљада жртава, завршени, али се границе нису помериле ни за милиметар. Он је позвао ЕУ да убрза евроинтеграцију Југоисточне Европе, који би по њему утихнуо и идеју промена граница, некадашњу идеју Милошевића, коју он није могао да реализује, Данас, каже Месић, има људи који такву идеју називају добром.

Иако српски председник Александар Вућић тврди да није упознат са идејом о размени територија са Косовом, српска премијерка Ана Брнабић је почетком новембра у интервјуу британском листу “Фајненшел Тајмс” изјавила да би размена територије био само део могућег решења, недовољан за постизање мировног споразума.

Коначни споразум, ако буде постигнут, мораће да буде свеобухватан. Мораће да укључи људска права, мањинска права, економску сарадњу, дугорочну сарадњу Срба и Албанаца, учење оба језика, као и културно наслеђе, цркве и манастире“, казала је Брнабић у интервјуу за британски лист.

Она је изјавила да је Пандорина кутија отворена још пре десет година, када су многе државе признале косовску независност.

“Ми сада покушавамо да затворимо Пандорину кутију. Не може се рећи да смо пре 10 година били спремни да мењамо границе, а да данас не можемо да разговарамо о промени граница”, изјавила је Брнабић.

У целој овој атмосфери, оно што је једино јасно је да ни грађани Косова али ни Србије нису упознати са евентуалним детаљима везаних за “кориговање” границе између Косова и Србије, пре свега због нетранспарентности.

 КосовоЛајв – Виолета Ороши Беришај

“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“