Како се управља пројектима на северу

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Косовска Митровица

После потписивања Бриселског споразума, који није потпуно јасан грађанима, на северу Косова је дошлодо одређених промена, односно до интеграције институција и формирања нових локалних самоуправа. Тренутно су градоначелници дали оставке, није јасно функционисање општинских одељења и општинских скупштина, а ова анализа је настала пре свих догађаја са увођењем такси од 100%.

У једној од новоформираних општина, у Северној Митровици, грађани су се сусрели са новим системом и његовим функционисањем, како кажу већином нису били упознати са процедурама одлучивања и учествовања, па ни о самом раду локалне самоуправе. Чак ни сада нису сигурни да уопште и могу да учествују у самом раду општине, односно у процесима доношења одлука.

Напомињем да сам се и лично, приликом писања овог текста, сусретала са изазовима и потешкоћама, а посебно у делу који се односи на приступ јавним информацијама.

У информацијама које сам добила из институције Омбудсмана, наводи се да су од 2015. године до 1. октобра 2018., у овој институцији примљене две жалбе против власти у северној Митровици. Ове године, у самој општини су навели да нису имали ниједан захтев за приступ јавним информацијама. Тако се стиче утисак да грађани нису заинтересовани да добију одређене информације.

Како је Северна Митровица средина у коју се у последњих неколико година доста улагало сама се намећу питања;

  • Ко је одговоран за реализацију и управљање пројектима?
  • Да ли сами грађани имају могућност да учествују у селекцији па и самој имплементациј пројеката?
  • Који су чиниоци који утичу на избор и саму реализацију: спољашњи или унутрашњи, домаћи или међународни доносиоци одлука?
  • Какву корист имају обични грађани од појединих пројеката?

Једно од питања о коме је незахвално говорити је да ли се одлуке о спровођењу пројеката доносе на политичком нивоу.

Грађани са којима сам разговарала, иако сматрају да постоји неповерње у институције, ипак сматрају да морају да сарађују са њима.

Као што сам већ навела, претходних година је била доста улагања, како из буџета Косова, тако и из фондова Европске уније. Исто тако, из Фонда за развој севера издвојена су средства за капиталне пројекте за општину Северна Митровица. Стиче се утисак да је општина била преамбициозна приликом предлагања броја и величине пројеката који би се реализовали, нарочито кад се има у виду да сама општине није имала капацитета за припрему и реализацију пројеката. Наравно, проблем је био и у томе какав је тип пројеката.

Пројекти који су предложени, углавном су се тицали асфалтираја путева, реконструкције улице, санације клизишта, изградње стамбених објеката и санирања истих. Највише се пажње обраћало на решавање комуналних проблема. Само да споменем да од пројеката који су финансирани из већ поменутог фонда за развој, 72% су пројекти који спадају у категорију инфраструктуре, док је најмањи проценат оних који се тичу образовања, пољопривреде, цивилног друштва. Широк дијапазон пројеката који су се спроводили у северној Митровици, свакако да јесу унапредили квалитет живота, али опет са друге стране сами грађани нису учествовали у самом одабиру предложених пројеката..

Сам процес реализације одређен пројеката, како кажу људи са којима сам разговарала, није био довољно транспарентан, није било јавних доступних информација, нити су грађани имали начина да сазнају који ће се пројекти финансирати и колико ће коштати. Такође, нису доступни ни извори финансирања, али ни какве дугорочне ефекте су постигли.

Што се тиче пројеката у северној Митровици чији је главни финансијер била Европска унија, реализовани су регионални и локални, а за оне до чије реализације није дошло, разлог је углавном у недовљним капацитетима, али и то што сама локална самоуправа није системски организована у циљу реализације ових пројеката.

Пројекти који су се спроводили нису видљиви јер нису били довољно промовисани и о њима грађани мало шта знају, делом и због своје незаинтересованости.

Општина није имала довољно капацитета, што административних, што техничких, па је то довело до кашњења у самој реализацији.

Везано за сва улагања на северу, стиче се утисак иако да су донатори овим улагањима хтели да се обезбеди подршка изабраним политичким представницима. Али,да би се пројекти заиста спровели и побољшали живот грађана, по мишљењу стручњака и аналитичара, потребно је направити дугорочне стратешке планове развоја са акционим плановима како за економски развој, тако и за развој приватног сектора и отварање нових радних места.

Оно што је посебно важно, јесте да о пројектима нема доступних информација, ни у медијима ни на сајту општине. Информације о јавним набавкама и самом процесу имплементације пројеката могуће је једино пронаћи на сајту Регулаторне комисије за јавне набавке, али је потребно да се претходно региструјете. Ту се налазе информације о јавним набавкама и тендерима за ову годину, али су доступне и за претходне године. Такође, оно што је веома битно, недоступни су подаци о томе ко чини комисију за процену.

Како наводи извршна шефица за администрацију у општини Северна Митровица, Адријана Хоџић, у овој фискалној години општина је на располагању имала 500.000 евра за јавне услуге и инсфраструктурне пројекте. Под тим подразумева реновирање улице „Иво Лола Рибара“, као и улагања у здравство и образовање.

Из кабинета градоначелника у оставци, престали су са праксом објављивања саопштења. А што се тиче неслужбене странице општине Северна Митровица, где су периодично објављене вести везане за сам рад општине, администатори су одлучили да страница више неће радити..

Резиворски извештаји наводе да се у општини Северна Митровица избегавају отворене процедуре набавки.

„За уговор Подршка развоју малих и средњих предузећа, потписаног 19.07.2016. године, у износу од 399,489€, предвиђено је да средства буду обезбеђена из Развојног фонда . За имплементацију овог пројекта је ангажована Агенција за регионални развој – Север. Дана 25.07.2016., упућен је захтев за трансфер средстава у износу од 179,489€. Општина је обавила трансфер дана 05.08.2016. године, у износу од 175,775€, само на основу захтева из Агенције за регионални развој – Север, прекорачујући дозвољени лимит за давање аванса од 15%.“

„За пет потписаних уговора (изградња ватрогасне зграде – 594,481€, изградња хале спортова 860,138€, набавка медицинске опреме за Дом здравља у Северној Митровици 88,500€, ревитализација улаза стамбене зграде у улици Танаско Рајић бр. 2 у Северној Митровици 9,572€ и ревитализација улаза стамбене зграде у улици Сутјеска бр. Л1 у Северној Митровици – 9,715€, укупне вредности 1,562,407€), општина није припремила план за управљање уговорима,“ наводи се у извештају и сматра се да недостатак овог плана може утицати на „нереализацију уговора по одређеним условима и на нередовне исплате“.

Ревизор је такође навео да општина Северна Митровица током 2016. није адекватно водила књигу протокола за пријем рачуна, „пошто се примљени рачуни не заводе једним бројем протокола“. И наводи се да „недовољна финансијска контрола за неплаћене обавезе општине, неспровођење финансијских прописа – може резултирати непланираним исплатама у наредном буџету општине и/или дуплих исплата,„.

Проблем са којима се општина сусреће је и недостатак у организационој структури и систематизацији радних места. Недостатак опште стратегије и оперативних планова је један од проблема , али и сама локална самоуправа нема једницу унутрашње ревизије, наводи се у закључку ревизорског извештаја.

Грађани Северне Митровице са којима сам разговарала напомињу да су и даље забринути због политичке неизвесности која је последњих неделја интезивирана на северу Косова.Такође, брине их недостатак транспарентности и искреност политичких актера.

“Мислим да нас сада најмање брину пројекти и где и како су те паре утрошене. Тренутно нам је живот отежан овим наметнутим таксама и то што ми уопште не знамо шта су се договарали у Бриселу. Зато и обичан народ испашта. Неопходно је унапредити комуникацију између нас грађана и представника општине, неопходно је да створимо пријатни амбијент у коме можемо слободно да причамо о стварима које чине наш свакодневни живот”, сматра Марко, будући академски грађанин.

Без повољне политичке климе, стабилности и транспарентне локалне самоуправа, са јасним циљевима за економски развој, сав новац који је уложен претходних година неће довести до дугорочних позитивних ефеката на живот грађана у самој општини.

Јелена Симић

Ова публикација је израђена уз помоћ Европске уније. Садржај ове публикације је искључива одговорност аутора, Јелене Симић и ни на који начин се не може сматрати као став Европске уније или БИРН-а и УНК-а.