Форум Future: Међусобне перцепције Срба и Албанаца на Косову

Скоро 80% српског и албанског становништва може да прихвати још ближи вид сарадње са припадницима друге националности, показало је истраживање које је спровела НВО “Актив” из Северне Митровице о стереотипима између Срба и Албанаца на Косову.

Представљајући резултате, пројект менаџер Милош Тимотијевић, истакао је да је истраживање показало да припадници српске заједнице сматрају Албанце дволичним, агресивним, лукавим особама и националистима, док Албанци сматрају Србе националистима.

“У контексту спремности ка помирењу, припадници албанске заједнице показују већи степен склоности ка помирењу у односу на припаднике српске заједнице. Албанци решење зближавања између Срба и Албанаца виде уласком у ЕУ, док Срби зближавање виде у економској сарадњи народа,”- навео је Тимотијевић.

Истраживање је показало такође да је већи проценат припадника српске заједнице имао прилику да пословно и приватно сарађује са припадницима албанске заједнице.

“Што се тиче неповољне социо-економске ситуације постоји делимично слагање у издвојеним факторима код обе заједнице. Припадници српске заједнице узрок виде у етничким конфликтима (32,6%), неспособности политичара (24,9%) и у неспособности Албанаца да воде Косово (21,9%). А припадници албанске заједнице узрок виде у неспособности политичара било које етничке припадности (32,7%) и неспособност Албанаца да воде Косово (27,9%),”- рекао је Тимотојевић.

Према истраживању, степен испољеног националног идентитета и религиозности заједно предвиђају 6 одсто варијансе спремности ка помирењу (од укупно 100%) при чему резултати указују да што је особа мање религиозна и што је код особе мање изражен национални идентитет то је већа спремност ка помирењу код те особе.

“Потребно је напоменути да припадници обе заједнице у подједнакој мери испољавају висок степен националног идентитета и висок степен религиозности, а скоро половина албанске заједнице (49,7%) и више од пола припадника српске заједнице (69,5%) сматра да нетрпељивост припадника различите вероисповести нарушава мир на територији на којој живе,”- рекао је Тимотијевић.

Важан је податак да је и Србима (84,5%) и Албанцима (88,5%) важно да дође до помирања између Срба и Албанаца зарад нормалног функционисања будућих генерација.

Истраживање, представљено на конференцији  „Форум Футуре“ у оквиру пројекта Центар грађанске енергије, који спроводи НВО “Актив” уз подршку Косовске фондације за отворено друштво (КФОС), обављено је на узорку од 527 испитаника.

Говорећи на конференцији Беким Бљакај, директор Центра за хуманитарно право,  оценио је да се етничка дистанца између Албанаца и Срба са временом повећава и да је пре пет година било мање стереотипа.

Бљакај је оценио да су медији одиграли лошу улогу у послератном периоду јер су били једнострани и извештавали само о инцидентима у којима су жртве били Албанци (медији на албанском језику) и Срби (медији на српском језику.

Као други узрок за постојање стереотипа Бљакај је навео едукацију и оценио невероватним да у уџбеницима Историје код Албанаца постоје само две стране о рату деведесетих “са врло једностраним информацијама” где се, како је казао, наводи да су српске снаге убиле преко 16.000 Албанаца и да је 3.000 нестало без речи о несталима и убијенима из других етничких заједница.

Какви ће бити односи и да ли ће стереотипа једних о другима бити у будућности мање или више тешко је рећи, казао је професор са Факултета политичких наука у Београду Небојша Владисављевић.

“То зависи нарочито од деловања власти на различитим нивоима и међународних чинилаца. Људска природа је таква да се сви ми надамо да ће бити боље, то се види на крају и из овиг истраживања,”- навео је он.

Владисављевић је говорећи о истраживању које је спровео “Актив” навео да оно показује, да када је реч о помирењу, да су резултати оптимистични.

“Постоје укорењени стереотипи али у овом тренутку не можемо видети у ком то правцу иде,”- навео је он.

Новинар и књижевник Живојин Ракочевић оценио је да ће од развоја демократије зависити колико ће у будућности бити “зидова и стереотипа” између Срба и Албанаца.

“У доба најцрњих сукоба 1999., 2000. и 2004. године и у доба најгоре херметичке изолације Срба на КиМ имали смо више наде у демократију него данас. На свим странама и у Приштини видели смо више демократског потенцијала него данас,”- рекао је он.

Ракочевић је оценио да се догодила радикализација политичке сцене на којој су људи са демократским капацитетом изгубили већину утицаја и већину корективне улоге да друштво воде ка демократији.

“То је суштина наших односа и многе су личности које сам уважавао нестале зато што су имале демократски потенцијал и њихов највећи усуд био је што су могле рећи свом суседству, партији…:  “ Дај човече промени се”, тај позив је био истовремено и њихов позив на нестанак,”- закључио је Ракочевић.