KBS se transformiše u vojsku, a zadržava stari naziv

Zaokruživanje formalnog zakonskog okvira za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova, najavljenu za 14. decembar, kada će poslanici skupštine Kosova u drugom razmatranju glasati za paket od tri zakona, i dalje izaziva snažne reakcije, pre svega srpskih zvaničnika.

Ministar odbrane Srbije, Aleksandar Vulin, uputio je pisma ministrima odbrane 53 zemlje, pozivajući ih da “spreče formiranje vojske Kosova”. On je novinarima izjavio da je za Srbiju, ali da bi trebalo da je i za međunarodnu zajednicu neprihvatljivo da Kosovo formira “još jednu paravojnu formaciju”.

“Od mene su dobili vrlo jasno pismo u kome se kaže šta se sprema na Kosovu i Metohiji, koliko je opasno praviti paravojsku na prostoru Kosova i Metohije, koliko je takozvana vojska Kosova nešto što može značajno da poremeti stanje mira na prostoru Kosova i Metohije, ali i u čitavom regionu,”  istakao je Vulin.

Vulin je takođe rekao da očekuje da ministri odbrane, kojima je uputio pismo, obaveste svoje vlade i da od njih očekuje da će “zaštititi međunarodno pravo, ali i zaštititi vojnu struku i profesiju”.

Izjave “za” i “protiv” formiranja transformacije KBS u vojsku Kosova prenele su se i na međunarodne diplomatske i vojne krugove.

Tako je Komandant združenih snaga NATO u Napulju, američki general ,Džejms Fogo u Skoplju izjavio da je osnivanje vojske suverena odluka koju treba da donesu poslanici kosovskog parlamenta.

“Kosovo je demokratska zemlja, kao što je i vaša zemlja (Makedonija), isto kao što je i Srbija. U demokratiji birate poslanike koji donose odluke u vaše ime. U međuvremenu, moj i posao general-majora Lorenca D’Adarija je da obezbedimo bezbednost u toj zemlji i da garantujemo slobodu kretanja,” rekao je Fogo.

Sličan stav izneo je i britanski ambasador na Kosovu Rori O’Konel.

Ujedinjeno Kraljevstvo smatra da je pravo Kosova da stvori svoje oružane snage. Nastavljamo da podstičemo Kosovo da se ponaša odgovorno i transparentno u konsultaciji sa saveznicima NATO-a i da poštuje svoju posvećenost KFOR-u, uključujući i razmenu pisama 2012-2013,” izjavio je britanski ambasador.

S druge strane, Miroslav Lajčak, ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke, zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova, nakon sastanka Saveta Evropske unije, izjavio je da je transformacija KBS nadležnost NATO-a, ali i da je stav EU po ovom pitanju veoma jasan, a to je da treba da se sprovede u skladu sa zakonima i Ustavom, i da moraju da imaju podršku međunarodnih saveznika, što trenutno na Kosovu nije slučaj.

Pometnja među običnim građanima, zbog raznih izjava vezanih za glasanje o paketu zakona koji će omogućiti trasformaciju KBS u vojsku Kosova, podložno su tlo i za razne spekulacije o navodno mogućem pogoršanju bezbednosne situacije, posebno na severu Kosova.

Burim Ramadani, zamenik ministra KBS je u intervjuu televiziji Klan Kosova izjavio da kosovske vlasti imaju u vidu mogućih nekoliko scenarija, od kojih bi neki mogao i da se primeni u petak, kada se bude glasalo za zakonski paket o vojsci.

Srpski mediji, bliski vlastima, danas su preneli vest da je 45 vozila KFOR-a krenulo prema severu Kosova.

Međutim, mediji na severu Kosova su informisali građane da nema razloga za paniku i da se radi o redovnoj vežbi KFOR-a koja je najavljena pre mesec dana.

Kako je rekao dopisnik Kossev-a, u Leposaviću se nalazi veći broj vojnih vozila različite vrste – džipovi, kamioni sa belim kontejnerima, oklopna vozila, a na jednom vozilu bager.

“Tu su mađarske jedinice KFOR-a, za sada se vidi nekoliko desetina ovih vojnika, od kojih su neki i u vozilima. Mirno je i uobičajeno. Saobraćaj se nesmetano odvija”, preneo je Kossev.

Uznemiravajuće informacije su počele da “kruže” poslednjih dana, međutim, i predstavnik Narodnog pokreta Srba “Otadžbina”, Marko Jakšić ih je u intervjuu beogradskom listu “Danas” demantovao, iznoseći i stav da što se tiče vojske Kosova, Beograd nema pravi odgovor.

“…Beograd mora da se bori da se ne stvori vojska Kosova. Ako se stvori vojska, Beograd bi trebalo da se pozove na Kumanovski sporazum, ali gotovo sam siguran da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema hrabrosti za tako jake poteze”, izjavio je Jakšić.

Poznat je stav i Generalnog sekretara NATO-a Jens Stoltenberga da NATO podržava KBS u sadašnjem mandatu, da svaka transformacija mora da bude u skladu sa Ustavom i da takav korak dolazi u pogrešnom trenutku. On je čak naglasio da ukoliko bude “evaluirao” mandat KBS, da će NATO preispitati nivo svog mandata i da može biti veoma ozbiljnih posledica po evro-atlantske integracije Kosova.

Pozitivan stav o glasanju za zakonski okvir u cilju transformacije KBS u vojsku Kosova, danas je izneo i Kosovski Centar za bezbednosne politike sa sedištem u Prištini.

U saopštenju se pozivaju institucije da se hladnokrvno odupru pritiscima nekoliko država koje ovu transformaciju gledaju sa “skepticizmom”. U saopštenju se komentariše i izjava Stoltenberga.

“Stavovi NATO-a ne mogu da odražavaju stav Alijanse koja donosi odluke na osnovu konsenzusa, gde jedna većina država članica NATO-a podržava ovaj proces kao pravo Kosova i, pre svega, korist za NATO, koji će smatrati svoju priču uspešnom na Kosovu samo kada mu ostavi u nasleđe odbrambenu snagu,

U Intervjuu za Glas Amerike, predsednik kosovskog parlamenta, Kadri Veselji je na reagovanje Generalnog sekretara NATO-a izjavio da bi “Stoltenberg više trebalo da brine o ruskim bazama u Srbiji u Nišu, nego o partnerima NATO, koji su usko povezani sa SAD i zemljama NATO”.

“Kosovo želi mir, a ne samo da konzumira mir, ali u isto vreme i da proizvodi mir u drugim regionima u kojima je kriza, i ono je u stanju da to uradi preko svojih oružanih snaga. Spremni smo da preuzmemo odgovornost za srpske građane na celoj teritoriji. Ono što treba da se desi jeste to da Srbija ne bi trebalo da utiče na srpske građane na Kosovu, da ih ne ucenjuje da moraju da napuste Kosovske bezbednosne snage, kao što to čini u mnogim slučajevima preko svojih organa… Zbog činjenice da su naši građani, kosovski Srbi, suvereni građani mi ćemo ih najviše poštovati”, izjavio je Veselji.

Poslanici vladajuće koalicije i opozicionih partija potvrdili su da će sutra glasati za ovaj paket zakona koji će omogućiti transformaciju KBS u vojsku Kosova. Ni na ovoj sednici skupštine neće učestvovati poslanici Srpske liste, koji su pre izvesnog vremena napustili vladinu koaliciju.

Transformacija KBS u vojsku trajaće od 7 do 10 godina, odvijaće se u tri faze i neće promeniti svoj naziv, jer je za to potrebna promena Ustava, koju poslanici Srpske liste odbijaju.

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj

 



“ Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadržane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“