Рори О Конел: Војска Косова неће освајати север, нити ће предузимати било какве акције против Срба

У интервјуу за Грачаница Онлајн, амбасадор Велике Британије на Косову, Рори О Конел је рекао да формирање Војске Косова не би требало никога да забрињава јер ће у војсци бити заступљене све заједнице и војска неће предузимати никакве акције против Срба, на југу или северу Косова. Британски амбасадор сматра да се мора постићи обавезујући и свеобухватни споразум између Косова и Србије, јер тренутно стање забрињава људе и одбија инвеститоре. По његовим речима, тренутно не постоји политичка воља да до тог договора дође, као и да на Косову нема довољно политичког ангажовања у борби против корупције и организованог криминала, а у циљу обезбеђивања владавине права.

ГрачаницаОнлајн: Први Бриселски споразум између Београда и Приштине потписан је новембра 2013. године. После пет година, договорено се или не спроводи или се делимично спроводи, док се стране међусобно оптужују за опструкцију договореног. Видите ли Ви нормализацију односа између Београда и Приштине и како до ње доћи?

Рори О’ Конел: Мислим да је опис који сте управо дали, веома добар. Мало се спроводи. Да, има пуно делова који нису спроведени, на пример енергетски споразум и Заједница. Мислим да су делови који су спроведени донели одређене позитивне промене и да је интеграција правосудних структура, чак и на северном Косову, чак и уз садашње претње, позитиван корак. Мислим да је рад у вези признавања универзитетских диплома био позитиван корак који је помогао људима да живе своје животе, и у Србији и на Косову. Али, јасно је да нажалост људи виде политичку корист у неспровођењу ствари и у оптуживању друге стране. То је осећај ненормалног односа, када још нема сараднје између Србије и Косова. Потребна је конкуренције. Мислим да нам је сада потребна нормализација на два нивоа. Мора постојати нормалан однос између две земље. Под овим очигледно мислим да не треба да троше енергију на међусобном подривању и мислим да постоји одређен степен у којем Србија покушава да подрије Косово. Али мислим да такође требамо да видимо ситуацију у којој су земље на путу ка пријатељству. Звучи скоро немогуће када на то гледамо из садашње перспективе због историје, али постоји много случајева бивших непријатеља који постају веома блиски пријатељи. Ако баците поглед на Скандинавију данас и све те земље које су веома блиски савезници и пријатељи, оне су у већем делу историје нападале једна другу мачевима. Дакле, тај се однос може трансформисати и власти се требају озбиљно ангажовати на томе. Такође, на Косову власти саме морају да одреде шта желе и како, заједно са Скупштином и председником. Међутим, нормализација се одвија на још једном нивоу. Људи треба да се помире. Односи који су постојали или који никада нису формирани, треба да се изграде преко границе, унутар Косова и унутар Србије. Уствари, то је једна од ствари које сматрам позитивном током 2018. Можете видети на веома ниском нивоу, без грлатог говора или ударања у бубањ о томе, можете видети добре односе на Косову између Срба и Албанаца, који нису постојали раније. Можете видети да се дешавају и лоше ствари, јер нажалост када се деси нешто позитивно, одмах видите једну од власти како одмах ударају на њих, не желећи да виде нормалне односе. Такав је утисак понекада. Али уствари задовољан сам што сада могу да видим Србе и Албанце како разговарају, као и прве почетке поновне изградње помирења. Дакле, док помажемо властима да разговарају међусобно, морамо радити пуно да помогнемо у поновном превазилажењу тих празнина међу људима.

ГрачаницаОнлајн: Када су почињали разговори у Бриселу, обе стране, као и Европска унија саопштиле су да се преговори воде у циљу бољег живота свих грађана, како на Косову, тако и у Србији. Сада, осим потпуног застоја у разговорима, имамо и увођење такси од 100% на робу произведену у Србији. Влада Косова саопштава да су то реципрочне мере јер Влада Србије не дозвољава увоз косовских производа, док са друге стране Влада у Београду оптужује косовске институције да крше ЦЕФТА споразум. Како Ви коментаришете увођење такси?

Рори О’ Конел: То је управо иста ствар. Таксе су уведене и мислим да нису биле према правилима ЦЕФТА и у складу са правилима ЦЕФТА. Мислим да када Косово потпише међународне уговоре треба и да поштује међународне уговоре, јер то и обележава озбиљну земљу. Али, истовремено схватамо да ове таксе нису дошле ни из чега. Оне су реакција на понашање, кампању повлачења признања или притисак на косовске Србе, укључујући и оне који служе у Безбедносним снагама Косова, да се повуку. Сваки притисак је неприхватљив. Не бих да се упуштам у ситуацију у којој треба да кажем ко је први почео. Не. Имам малу децу, знам како то изгледа. Али мислим да треба да видимо како можемо помоћи нашим пријатељима у Србији и на Косову. Британија има историјске и дубоке везе са обе земље. Како можемо помоћи да овај однос буде позитивна ствар? Тренутак је потпуно деструктиван за обе стране, а тренутно смо у спирали акција и реакција. То не помаже никоме. Свакако, не помаже нормалним људима који 30 година живе тешко и желе бољу будућност. Дакле, све ово што се дешава још више потврђује аргумент да морамо бити спремни за коначан, свеобухватан, правичан, изванредан договор.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Рори О’ Конел, амбасадор Велике Британије на Косову,

ГрачаницаОнлајн: Оно што је тренутно најактуелније јесте формирање војске Косова, односно трансформација Косовских безбедносних снага у војску, што подразумева претходно усвајање сета од три закона у косовском парламенту. Људи су преплашени због различитих информација и различитих изјава које долазе од појединих политичара. Да ли Ви мислите да је Косову потребна војска и да ли се целокупна активност њеног формирања одвија по законским и уставним процедурама?

Рори О’ Конел: Ја мислим, а и сигурно је, да је то питање недеље. На несрећу, историја земаља Западног Балкана и Земаља Југоисточне Европе, говори о томе да политичари ових земаља придају важност непотребној и глупој националистичкој реторици и политичари ће наставити са тим приступом. То је оно у чему моја влада види проблем. Косово је независна и суверена држава и оно ће створити своје сопствене оружане снаге ако то жели, а ја мислим да сама чињеница стварања тих снага не представља неку негативну или дестабилизирајућу ствар. Моје мишљење је да, ако говоримо о законима на један једнак и објективан начин, то није ништа дестабилизирајуће, а ако гледамо на то као на један процес који ће трајати десет година, који ће након десет година повећати бројност снага на три до три и по хиљаде људи максимално до пет хиљада, то и није нека огромна промена. Сећам се да сам имао разговор о овом програму у Митровици, отприлике пре око шест месеци, када ме је неко питао о Косовским Безбедносним снагама, ја сам узвратио питањем: „Да ли се ви бринете због тога?“, а он је одговорио са: „Не“. Суштина у томе да нема разлога за страх ако не постоји никаква намера да се север Косова заузме, а ја не мислим да постоји једна таква намера да се крене са распоређивањем Косовских Безбедносних Снага на серверу Косова и сигуран сам у то да не постоји намера да Косовске Безбедносне Снаге употребе свој нови мандат против косовских Срба. Када би имале такву намеру, то би прекинуло везе Косова са међународном заједницом у дугорочном смислу и то би било нешто екстремно глупо за Косово, мислим ако би тако нешто урадило. Зато мислим да се тако нешто неће десити. А оно како ја гледам на то, јесте да је то природна еволуција да Косово има своје снаге безбедности и да то није претња за остатак региона. Искрено, оно што ја видим јесте да људи користе различиту реторику, али бих охрабрио људе да размисле о томе како ће се поставити у стању страха или бриге, јер ја не мислим да реално постоји потреба за страхом. Оно што мислим јесте да цела ова епизода нас поново упућује на то да је веома лако да политички живот буде деструктиван, тако што се неће бавити образовањем, владавином права, инвеститорима, него неким националним садржајима као што су армија или је то дијалог и сва енергија се усмерава ка томе, док друштво због тога испашта, јер је политика дефинисана национализмом а не потребама грађана. Што се тиче Безбедносних снага Косова, ја сам се бавио тиме и приметио сам да имају добре извештаје у погледу дисциплине и јако су се трудили да регрутују чланове из свих заједница. Ја сам се сусрео са неким представницима Срба и они су били поносни да им се прикључе, тако да то нису били само неки албански националисти, већ су то били људи са Косова који су хтели да то ураде. Тешко ми је пало да гледам како је вршен притисак на њих и на чланове њихових породица због чега су се неки повукли. Ја не могу да видим бољу будућност на Косову ако у свим државним службама; у војсци, полицији, цивилним службама, не буду заступљени људи из свих заједница. Зато се ја надам да ћу након овог процеса трансформације који ће трајати десет година, видети да у Косовским снагама безбедности имамо представнике свих заједница на Косову, које ће сарађивати са свим снагама безбедности у суседству, укључујући и војне снаге Србије и да учествују у мировним мисијама широм света, јер би било добро да снаге безбедности земаља Западног Балкана стекну искуства у мировним мисијама.

ГрачаницаОнлајн: Тренуто је веома актуелан проблем са либерализацијом виза. Наиме, још 2012. године актуелне власти су очекивале безвизни режим за грађане Косова, за путовање у земље Шенгенског споразума, али до тога није дошло ни шест година касније. Пре неколико дана је европски комесар Јоханес Хан, приликом своје посете Приштини, изјавио да до либерализације неће доћи до 2020. године и да не треба спекулисати датумима. Шта Ви мислите, шта је проблем?

Рори О’ Конел: Ми не припадамо групи земаља које чине шенгенски простор, тако да ја не бих коментарисао о томе како ће те земље одлучити о томе. Оно што ја мислим и што бих хтео да кажем, односи се на став Велике Британије, а такође мислим и на остатак Европе, да постоји жеља да помогну, и то не само Србији и Косову и не само у погледу визне либерализације и прикључења Европској унији, већ западном Балкану уопште да се прикључи званичним токовима који су установљени у остатку Европе. То обухвата читав спектар питања која се односе и на: НАТО, прикључивање партнерству, а за оне који не желе да се прикључе, односи се на остале међународне интеграције. Ожиљци који настају након конфликта прилично утичу на те одлуке, што значи да ми говоримо још увек и врло често о конфликтним питањима, али ако говоримо о Великој Британији, ми смо ове године били домаћини Самиту у Лондону на коме је одлучено да ћемо учетворостручити нашу помоћ региону за наредне две године, јер ми желимо да одговоримо изазовима у смислу помагања овим земљама и овим друштвима да се прикључе и да се уклопе у званичне токове Европе, јер је то и њиховом интересу, али и у интересу Британије. То је једини начин на који ми желимо да станемо на пут илегалној миграцији, тероризму, организованом криминалу, а то је уз помагање овим земљама да крену напред. Ја разумем да је визна либерализација важна за људе, али да то није једини пример и с’ тога ја мислим да је важно дугорочно настојање и посвећеност од стране Британије и других партнерских земаља према земљама Западног Балкана.

ГрачаницаОнлајн: Да се вратимо на увођење такси. На северу Косова су свакодневни протести, Српска листа је прешла у опозицију, а у последње време не долази ни на скупштинска заседања, министри су такође у оставци а градоначелници четири општине на северу Косова су дали оставке. Јуче је на моје питање о оставкама премијер Харадинај рекао да оне неће да буду разматране јер су насловљене на институције Косова и Метохије, а то је ентитет који, како он каже, не постоји. Обичне људе све ово подсећа на ту фамозну поделу Косова или разграничење, о чему се спекулисало и у медијима и међу појединим политичарима, са честим напоменама да су то већ договорили председници Вучић и Тачи. Какав је Ваш коментар тренутне ситуације?

Рори О‘ Конел: Ја мислим и разумем да постоји одређени страх међу косовским Србима у погледу будућности јер се чини да их нико није ни питао шта то они желе. Они имају лидере који су им додељени од стране власти у Београду, речено им је шта да мисле и они не могу да искажу своје ставове. Ја сам рекао Србима на Косову да нико од косовских Срба не тражи да се одушевљавају косовском заставом или да даје омаж Ослободилачкој војсци Косова и Адему Јашарију. Ми смо реалистични, али постоје људи који желе да се брину о свом животу и суживоту са својим комшијама и не желе да се овај непрекидни циклус сукобљавања и протеста настави. Мислим да у вези последњих избора од прошле године, а посебно у погледу локалних избора, постоји забринутост да ти избори нису испунили основне демократске стандарде, нарочито у српским срединама и да Срби не заслужују лидере које су добили да их представљају. Али и без тога, када говоримо о дијалогу, знамо да се косовски Срби осећају нервозно због тога јер не знају шта се дешава и о чему се разговарало. Став моје владе је да је потребно постићи јасан споразум који ће бити прихватљив за обе стране и добар за људе обе земље и треба бити постигнут у оквиру постојећих граница. Иако некоме изгледа да је померање граница, лако решење, то није добро. Увек се може појавити неко ко жели и следеће село или још неки пут и онда се све сурва. Искрено верујем да су оба друштва, и Србије и Косова, довољно зрела и да заиста желе да крену напред у пријатељском окружењу и зато ја нарочито сматрам да је у овој ситуацији јако потребно чути глас Срба са Косова, да кажу шта мисле и да се њихов глас правилно саслуша. Када говоримо о многим решењима из дијалога, много тога одређује то како да Срби на Косову имају нормалан, срећан и просперитетан живот у будућности. Посматрајући живот заједница у Гњилану, Новом Брду, Грачаници, примећујем да људи остварују сарадњу међусобно, успостављају добре пословне везе, чак и пријатељске. То све указује на то да је то могуће и да све ово није ситуација или проблем који се не може решити. Ја сам дао наше погледе на дијалог, али сматрам да људи морају да буду упознати са тим и да то прихвате.

ГрачаницаОнлајн: Ваша земља је прилично новца уложила у повратак расељених на Коосво, а такође сте и део Скопског процеса, у оквиру којег би требало иницирати, убрзати и олакшати повратак. Овог месеца је требало да се састанак у оквиру Скопског процеса одржи у Скопљу, али до њега није дошло, а што је најважније повратка расељених на Косово уопште нема или је врло симболичан. Шта мислите, има ли наде за повратак?

Рори О’ Конел: Велика Британија је један од највећих донатора у погледу процеса повратка на Косово одувек, јер је то важно. То је важно је за све земље у региону. Ако неко жели да створи мир тако што ће раздвајати људе, то никад не функционише и за то постоје примери и примери по целом свету. Ако се неко руководи раздвајањем људи, онда је то једна лажна нада и увек ствара још више проблема. Са друге стране, ако смо ми озбиљни у погледу људских права и схватања жртава ратних злочина, онда морамо да на сваки начин подржимо повратак избеглица или расељених лица да се врате у места свог порекла или нека друга места на том подручју. То је потпуно јасно, то се не може оспорити и верујем да ће увек бити тако. Што се тиче Косова, ми имамо стање да је прошло 20 година од конфликта и да још увек постоје људи који хоће да се врате. Оно што наша амбасади ради, јесте да ти људи не представљају тамо само неки број. Они који желе да се врате на Косово, морају имати услове за живот, морају да добију подршку, јер није у питању да им се помогне само у поправкама кућа, већ да остваре потпуну интеграцију и обезбеде нормалан и просперитетан живот. Морају да имају приступ ономе што им је потребно, да се слободно крећу, да се поштује њихова вероисповест и право на њихов језик, што значи да је то много више него вратити неку особу. Ради се о читавој једној заједници. Са друге стране, сматрам да није од користи за људе да само причају о око 200 000 расељених Срба са Косова или преко 200 000. Ми то знамо и сва истраживања говоре о томе. Постоји један број људи који је отишао, који жели и има права да се врати, али постоје и људи који су радили у администрацији и напустили Косово, па се преселили да живе негде у Србији. Треба такође схватити са чиме се ми ту суочавамо, јер људи одлазе са Косова, уз то одлазе и из свих земаља Западног Балкана због свеукупних економских и демографских притисака које имају овде. Неки ће Албанац отићи у Швајцарску, у Цирих или Фракнфурт, али ће и неки Србин отићи можда у иста места, можда на Малту, мада је то последње место за које би се одлучили ја то разумем, или пак за Београд. То значи да су економски притисци такви да се људи не могу суочавати са тим. Оно на чему ћемо ми радити је то да ћемо подржавати општине и владу Косова, и то не само у погледу враћања људи, већ и у обезбеђивању услова за живот и да на тај начин видимо да се младе породице одлучују да остану на Косову, да имају децу, да одгајају своју децу овде у оквиру друштва које ће то ценити. То би био позитиван резултат.

ГрачаницаОнлајн: Не могу да Вас не питам и за стање у медијима на Косову.

Рори О’ Конел: У том погледу, ситуација на Косову је заиста тешка, мада је таква и у целом региону. Косово чак стоји боље у погледу слободе медија. Али, слобода медија није само рад без претњи и притисака, већ и могућности да се имају услови за слободно и објективно извештавање грађана. Мислили смо да ће можда социјални медији помоћи у томе, али изгледа да социјални медији чак сужавају ту основу објективности. Али, независни медији и независно извештавање су од велике важности. Ја мислим и желим да пошалјем једну важну поруку, а то је да је јако битно да људи много више цене и вреднују независно и објективно извештавање медија, више него што их сада цене. Да бисмо схватили смисао тога, осврнимо се на то какви се садржаји у највећој мери деле само путем фејсбука и како се еуфоричне реакције јављају на те подељене вести. Оно што је нама можда у 21. веку потребно је имати спорије и разноврсније медије, тако да људе који желе да посвете више времена истинитом информисању, могу чути различите гласове из других извора. Зато сматрам да је рад вашег медија, као и још неких других на Косову веома важан, али и рад попут организација као што је „Нова перспектива“, основана у Митровици, а која настоји да изрази другачији став да даје различите погледе на исту ствар. То је од изузетне важности и они дају две стране једне исте приче, па ако се неко не слаже са једном страном, веома је важно је да може чути и другу.


Косово суочено са недостатком политичке воље за борбу против организованог криминала и корупције; Убиство Оливера Ивановића ми је сломило срце

ГрачаницаОнлајн: Екселенцијо, реците ми, по Вашој процени, каква је тренутна позиција Косова у свету?

Рори О’ Конел: За нас је Косово важна чланица међународне заједнице. Комуникација коју имамо са Косовом је иста као са тзв. шесторком Западног Балкана. Због тога је за Уједињено Краљевство било част да буде домаћин Самита Западног Балкана ове године у Лондону. Искрено, државност Косова је важна ставка стабилности у региону и била је неизбежна након онога шта се десило током ’90-их и то је чињеница. Оно што стварно морамо видети, јесте одређени облик потпуног, обавезујућег, свеобухватног споразума између Косова и Србије. Тренутно стање, када Србија предузима радње и врши притисак над Косовом, Косово реагује, па Србија реагује на то, а након тога Косово реагује на реакцију, није ни у чијем интересу. То само повећава несигурност, забрињава људе и одбија инвеститоре. Стварно је дошло време за свеобухватни споразум и потребно је да обе стране поступају озбиљно и припреме се за учешће у том процесу. Мислим да постоји жеља са обе стране, да то људи желе, али је потребна озбиљна политичка посвећеност.

 ГрачаницаОнлајн: Екселенцијо, реците ми, по Вашој процени, каква је тренутна позиција Косова у свету?

Рори О’ Конел: Мислим да је 2018. година била изазовна за Косово. Косово се суочава са веома великим изазовима, а то је владавина права, као и однос са Србијом. Мислим да је забележен одређени напредак, али то је све. Што се тиче односа са Србијом, мислим да сада постоји разумевање да Косово треба да се озбиљно ангажује, али да не постоји политички консензус, ни било каква политичка структура, што је потребно, јер нећемо моћи да дођемо до договора. Мислим да се у погледу владавине права Косово и даље суочава са значајним изазовима, у борби против корупције и борби против организованог криминала. Мислим да су предузете одређене реформе и да је пакет закона који је Министарство правде предало Скупштини представљају позитивну ствар. Међутим, оно шта је стварно неопходно, јесте политичка воља за борбу против организованог криминала. То значи да политичари не треба да се мешају у питања владавине права и да не политизују све. Када је реч о српској заједници, мислим да најшокантнија ствар која се десила ове године, било убиство г. Ивановића. Познавао сам га, сматрао сам га пријатељом. Сломило ми се срце због његових пријатеља и породице када сам чуо да је убијен. Позитивна је ствар да је коначно дошло до хапшења у вези тог убиства. Али, морамо се осигурати да су прави људи позвани на одговорност за оно што се њему десило. Дакле, владавина права је велики изазов са којим се суочава Косово. Мислим да је забележен мали напредак, али то није довољно. Шта као Уједињено Краљевство желимо да видимо? То је исто што и косовски грађани желе да виде. То је права борба против организованог криминала, стварна борба против криминала, одговорност за жртве тешког криминала и ратних злочина. А ми ћемо наставити да вршимо притисак на Косово да то уради.


ГрачаницаОнлајн: На крају, која је Ваша новогодишња порука грађанима Косова. Ако можете, молим Вас и за једну поруку политичарима, од чијих потеза зависе наши животи и који доносе одуке у наше име

Рори О’ Конел: Разлог мог повратка на Косово јесте тај што ја имам пријатеље по целој земљи, на југу, на северу и широм Косова. Имам пријатеље Србе, Албанце, Турке, Бошњаке, и ја верујем у њих и верујем у њихову енергију. Иако се у нечему не слажемо, ја ипак у њих верујем, зато што су ти људи одлучили да остану овде у најтежим временима и зато што мисле да ствари могу и да ће бити боље. Та енергија инспирише и зато би моја порука била следећа: промена је могућа и промена ће једино доћи са људима који се буду ангажовали, који ће да буду активни, који ће да предузимају заједничке активности и размењују мишљења. Ми смо видели да се то дешавало, да се развијало понекад и поново нестајало. Надам се да ће наредна 2019. година бити година када ће људи устати због ствари у које заиста верују, да ће да се боре за своја права и за бољу будућност своје деце, јер знам кроз разговоре са својим пријатељима из целе земље да ће једино то заиста донети праве промене.

ГрачаницаОнлајн: Господине амбасадоре, хвала Вам што сте говорили за портал ГрачаницаОнлајн.

Рори О’ Конел: Хвала и вама.

Анђелка Ћуп