Тренутак за формирање војске није био добар, али грађани не треба да страхују

Војска Косова је била начин званичне Приштине да након низа дипломатских неуспеха, грађанима понуди нешто што би створило утисак да је политика тренутних власти успешна.  Грађани српске националности, посебно на северу Косова, не треба да страхују,  јер је и правним оквиром постигнутим између НАТО И Приштине договорено да се војска не распоређује на северу без одобрења КФОР-а. Ово су неки од закључака изнети у  Косовској Митровици на дебати коју је на тему трансформације БСК у војску, организовала НВО “Актив”.

Директор Косовског центра за безбедносне студије Фљоријан Ћехаја сматра да је формирање војске, само по себи, било нешто што се очекивало, а да је подршка Брисела и НАТО изостала искључиво због неповољног политичког тренутка у коме је одлука спроведена.

“Војска Косова нема капацитет да се шири према северу а не постоји ни политичка воља, па ни логика која би то оправдала. Друго, постоји тај правни оквир постигнут између НАТО и Владе Косова, по коме КБС на север може да дође искључиво уз сагласност НАТО, односно КФОР-а. То је политички врло ризично и мислим да нема разлога да буде било каквог физичког утицаја на српску заједницу. Много је „фејк“ (лажних) вести” поручио је Ћехаја и нагласио да је тренутак у коме се све одвија набијен емоцијама којима се лако манипулише.

Петронић и Ћахаја, дебата у Митровица, социал клубу

Бивши директор НВО “Хумани центар Митровица” и истраживач у области безбедности, Верољуб Петронић сматра да разлог страха који је присутан у становништву, посебно на северу, лежи у неспремности Приштине и Београда да становништву дају потпуну информацију о томе шта заправо та трансформација значи за грађане.

“Приштина није била спремна да да конкретне чињенице у вези евентуалног распоређивања војске на северу па је то створило простор за ширење лажних вести. Са друге стране, Београд се није ни бавио питањем формирања војске Косова, а требало је још одавно, још 1999. године”, рекао је Петронић.

Објашњавајући како се одвија процес трансформације безбедносних снага у војску, Ћехаја је рекао да не треба очекивати никакве драстичне промене на терену.

“Постоји план у три фазе, који би требао да се спроведе у наредних десет година. Суштински, промена ће бити у мандату. КБС су вршиле улогу цивилне заштите, деминирања и имале су индивидуалне војне способности. Сада оне имају типичан одбрамбени мандат” каже Ћехаја и додаје да је реч искључиво о професионалној војсци, и да неће бити обавезног служења војног рока на Косову.

Трансформација војске подразумеваће и појачано инвестирање у наоружање и извесне оперативне измене, попут преименовања Министарства Косовских безбедносних снага у Министарство одбране.

Петронић напомиње и да ће број војника бити повећан.

“Сада ће то бити 5.000 активног састава и 3.000 резервних војника. Имаће летачку оперативу, артиљерију, ПВО системе. Углавном, имаће елементе оружаних снага” додаје Петронић.

Говорећи о улози КФОР-а на Косову, обојица панелиста су се сложили да формирање војске никако не може да утиче на мандат међународне војне мисије, чије присуство и улога  су одређени Резолуцијом 1244 СБ ОУН.

Коментаришући изјаве у којима се Приштина оптужује да је одлуком о формирању војске прекршила сопствени Устав, Ћехаја каже да из његове перспективе то није истина. Он напомиње да је несугласица настала због имена тих снага, али да уколико би било икаквих легалних препрека, ниједан билатерални партнер Косова не би то подржао. Овако, подршка је стигла од САД-а, Велике Британије, Хрватске и многих других партнера који су, што новчано, што кроз обуке, подржали формирање војске.

На питање да прокоментаришу појаву памфлета у јужном делу Митровице којима се становништво позива на мобилизацију,  а који су изазвали немир међу становницима севера Косова, панелисти наглашавају да је реч о нечијој намери да манипулишем ионако напетом ситуацијом, те да се зна како се по закону позива на мобилизацију.

“То је неозбиљно и не треба да брине становништво” поручили су панелисти.

Дебата је организована у Митровица Социал цлуб-у у оквиру пројекта Центар грађанске енергије који је финансијски подржан од стране Косовске фондације за отворено друштво (КФОС).