Badnji dan na centralnom Kosovu

Badnji dan, foto: M.M. GračanicaOnlajn

Tradicionalnom sečom Badnjaka, Srbi na centralnom Kosovu počeli su proslavljanje Badnjeg jutra i Badnjeg dana uoči Božića, velikog hrišćanskog praznika po julijanskom kalendaru.

Kako pravoslavna tradicija nalaže, od ranih jutarnjih sati veliki broj Srba iz Gračanice i okoline danas je u blizini Gračačkog jezera i u brdima oko Gračanice sekao Badnje drvo koje će svečano u večernjim satima uneti u svojim domovima. Organizovano i u grupama Srbi sa centralnog Kosova su uz muziku i pesmu „Ko to kaže ko to laže Srbija je mala“, crno vino i vruću rakuju, srpske zastave i petarde proslavili sečenje Badnjaka, a onda uz sirene automobila prošli kroz Gračanicu.

U pravoslavne domove danas se unosi badnjak, kome je Crkva dala poseban smisao. Ujutro muški ukućani useku hrastovo ili cerovo drvo – Badnjak, koji, veruje se, treba odseći sa tri udarca tako da padne ka istoku. Badnjak predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.

U pravoslavnim hramovima najavljuje se Rođenje Spasitelja čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj za hrišćanstvo.

Na Badnji dan, šestog januara,  od  6.00 časova počinje Jutrenje, a od 9.00  biće služena liturgija Svetog Jovana Zlatoustog. Loženje i osvećenje Badnjaka obaviće se u 17 časova u porti manastira Gračanica.

Foto: M.M. GračanicaOnlajn

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka greju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.

Badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog Rođenja. Dogorevanje Badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u Novorođenog Hrista.

Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u Vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Bogomladenac Isus koji je povijen u slamu i kojem su se najprije poklonili pastiri. U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.

Običaj je i da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao jer je Hristos došao da ljude zbliži i nahranio ih i napojio svojom naukom i ljubavlju.

Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila Božićnog posta.

Za Božić, 7. januara, u kapeli manastira Gračanica će od 5.00 časova početi Veliko povečerje, dok će od 08.30 časova, u manastirskoj crkvi, biti služena liturgija Svetog Vasilija Velikog.

Na drugi dan Božića liturgija Svetog Jovana Zlatoustog će biti služena od 9.00 časova, a u 18.30 biće služen moleban za Kosovo i Metohiju. Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog biće služena i trećeg dana Božića od 9.00 časova.

Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar – Ruska pravoslavna crkva, Srpska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

I.M.