Uprkos mnogih nejasnoća, optimizam oko nastavka dijaloga

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Шпенд Ахмети

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Шпенд Ахмети

Kako su prethodnih dana izjavljivali Špend Ahmeti i Fatmir Ljimaj, koji se nalaze na čelu vladinog pregovaračkog tima za pregovore sa Srbijom,

Kako su prethodnih dana izjavljivali Špend Ahmeti i Fatmir Ljimaj, koji se nalaze na čelu vladinog pregovaračkog tima za pregovore sa Srbijom, danas je poslednji rok da predsednik Kosova Hašim Tači razmeni informacije i preda dokumentaciju vezanu za dosadašnji dijalog u Briselu, a 15. januar rok za pripremu državne Platforme za dijalog, koja će zatim biti predata na glasanje poslanicima Skupštine Kosova.

Pregovarački tim dobio je sav materijal od Vlade Kosova, za razliku od predsednika, uključujući i dokument pod nazivom “Sveobuhvatni sporazum sa Srbijom”, u kojm se predlaže pristup “sui generis” i odbacuje promena granica kao opcija, ali se predviđa osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Inače, prema članu 11. Nacrta zakona o obavezama, odgovornostima i kompetencijama tima za dijalog sa Srbijom, sve institucije Kosova su u obavezi da daju na uvid sav materijal koji se tiče tehničkog dijaloga sa Srbijom, ali ne i dokumenta koji se tiču političkog dijaloga.

Takođe se ovim Nacrtom zakona predviđa i da pregovarački tim ima ulogu monitora procesa a da predsednik predstavlja Kosovo u dijalogu uvek kada za to dobije poziv od posrednice u dijalogu Federike Mogerini.

Avni Arifi, član pregovaračkog tima koji će pripremiti državnu platformu za dijalog sa Srbijom je izjavio za dnevni list “Koha ditore” da se o “granicama i njenom integritetu ne može pregovarati”.

Nemački analitičar Bodo Veber je za beogradski dnevni list “Blic” izjavio da sumnja da su svi pregovarači digli ruke od ideje za podelu ili razmenu teritorije, ali da ta ideja neće biti prihvaćena.

“Ali u slučaju da ta ideja prođe, neće doneti stabilnost i biće fatalna za život Srba na Kosovu, koji žive na južnoj ili severnoj strani reke Ibar. Put do konačnog sporazuma vodi kroz potpuno “resetiranje” dijaloga, povratak u početne okvire dijaloga, povratak u političku realnost, a ne kroz sveobuhvatnu kampanju kako bi beogradski zvaničnici podržali državu Kosova”, izjavo je Veber.

On je još rekao da fokus u dijalogu treba da bude da garancija stvarnog sporazuma bude istorijska, što podrazumeva potpunu normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, bilateralne odnose između dve demokratske države, svakodnevni život, rešavanje svakodnevnih problema kosovskih Srba, bezbednosti i socijalno ekonomskih prilika.

Bivši izaslanik OUN za Kosovo, norveški diplomata Kai Aide smatra da je neprihvatljiva stagnacija dijaloga između Kosova i Srbije.

“Rešenje između Kosova i Srbije za stabilizaciju odnosa, treba odmah da se pronađe radi stvaranja stabilnosti u regionu i uključivanja u međunarodne organizacije”, napisao je Aide na svom Tviter nalogu.

Predsednik Kosova Hašim Tači i članovi pregovaračkog tima tvrde da će eventualni sporazum sa Srbijom Kosovu garantovati ne samo priznanje od nje, nego i stolicu u Organizaciji ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim organizacijama.

S druge strane, bivši predsednik Srbije Boris Tadić ne smatra da je zamrznuti konflikt između Kosova i Srbije rešenje, ali se ne slaže ni sa onima koji kažu da Srbija treba da se preda oko pitanja Kosova.

“Takozvani modernistički glasovi govore da treba da se povučemo sa Kosova jer se sada smatra izgubljenim delom, sprečava naš dalji ekonomski razvoj. Zemlja koja olako diže ruke od dela svoje teritorije šalje druge signale, da je u stanju da to uradi i sa svojim drugim delovima, i poruku investitorima da je nestabilna zemlja” izjavio je pored ostalog Tadić.

On je takođe izneo stav da je dvoetničko Kosovo najbolje rešenje.

“Sva druga rešenja nas dovode u situaciju kada jedna strana uzima sve, nešto što može da izazove novi konflikt u budućnosti”, izjavio je pored ostalog Tadić.

Lider partije Jedinstvena Srbija Dragan Marković – Palma je mišljenja da se za pitanje Kosova treba naći brzo rešenje.

“Pitanje Kosova treba da se reši kompromisom i ako se ne bude rešilo za nekoliko meseci, ponovo će Sjedinjene Američke Države (SAD) i pet ili šest zemalja Evropske unije (EU) da se slože sa Albancima na Kosovu oko novih zahteva”, smatra Marković.

Inače, Špend Ahmeti je pre nekoliko dana, nakon sastanka sa posrednicom u Briselskom dijalogu Federikom Mogerini, izjavio da će EU podržati svaki sporazum oko kojeg se budu dogovorili Kosovo i Srbija, ali i dodao da EU neće prihvatiti stvaranje čisto etničkih država.

Ahmeti je takođe skeptičan u smislu postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom, ali je izjavio da ako do njega dođe, da bi trebalo da bude pobeda za obe strane, po kojem Kosovo dobija završetak formalnosti i nezavisnost, postajući članica Saveta bezbednosti, a Srbija se oslobađa velikog tereta , sa garancijama koje traži za kosovske Srbe.

S druge strane, potpredsednik Skupštine Kosova Džavit Haljiti je izjavio da će zahvaljujući velikom pritisku zapadne dilomatije, sporazum sa Srbijom biti postignut tokom ove godine i da će ona biti potpisana na zajedničkom susretu.

“Imamo zvaničnu politiku SAD koja je stava da će prihvatiti i da bi želeli da se postigne istorijski sporazum između Kosova i Srbije, ali da neće prihvatiti bilo kakvo rešenje. Balans znači da Srbija ima nekoliko određenih interesa na Kosovu, da ima poseban status preko pravoslavnih crkava koje su na Kosovu. Na jedan ili drugi način, pokušavaju da predstave ove četiri srpske opštine ujedinjene sa Srbijom, kao što mi govorimo oko pripajanja Preševske doline” izjavio je Haljiti u emisiji “Rubikon” na televiziji KohaVizioni.

Politički savetnik predsednika Kosova Bljerim Šalja je u emisiji “Presing” na televiziji T7 izjavio da ih samo “mali korak deli od postizanja sporazuma” dok je dobar poznavalac prilika na Balkanu Daniel Server u emisiji “Monitor” na Radio televiziji Kosovo (RTK) izjavio da je optimista, kada je reč o postizanju sporazuma između Kosova i Srbije.

“Ali, ja još ne vidim neko jasno rešenje za učlanjenje Kosova u OUN. U sporazumu će biti priznanje i razmena ambasadora, ali za učlanjenje u OUN. Ne vidim to za sada zbog Rusije”, izjavio je Server.

Naredne nedelje će u Beogradu boraviti ruski predsednik Vladimir Putin, a najavljeno je da će sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pored ostalog razgovararti i o dijalogu sa Kosovom, to jest o postizanju eventualnog sveobuhvatnog konačnog sporazuma sa Kosovom.

U međuvremenu, Vlada Kosova i pored snažnih pritisaka Evropske Unije, ne planira da povuče odluku o uvođenju taksi na uvoz srpske robe u visini od 100 odsto, ali deo kosovskih analitičara bliskih predsedništvu Kosova, smatra da će se ipak naći model po kojem će Vlada u određenom trenutku povući ovu odluku, kako bi se otvorio put za nastavak dijaloga u Briselu.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive