Срби јужно од Ибра слабо инфомрисани о раду општина, ко их представља у локалној скупштини, али и о праву на приступ информацијама од јавног значаја

Грађани су углавном слабо заинтересовани или неинформисани о правима када је у питању праћење рада њихове локалне саоуправе. Право на увид у јавна документа, учествовање у отвореним расправама или у процесу планирања, али и доношења одлука су за већину анкетираних непознаница, показује извештај Форума за развој и мултиетничку сарадњу (ФДМЦ)  и Комуникације за развој друштва (ЦСД).  Улога медија и цивилног сектора у овим случајевима је од огрмомног значаја, јер они треба да представљају мост између грађана и локалне власти, наглашава се у препорукама истраживања о транспраретности „Слободан проток информација“, чији су резултати представљени на дебати у Грачаници.

Дејан Радивојевић, ФДМЦ, фото: И.М. ГрачаницаОнлајн

Истраживање о транспарентности је спроведено у шест општина са српском већином јужно од Ибра. Циљ је био стварање јасне слике о транспарентности.  Анкета је обухватило три сегмента: истраживање јавног мњења, интервју са представницима локалних самоуправа и разговоре са представницима локалних медијских кућа. Методологијом упитника и интервјуа обухваћено је 500 испитаника, рекао је Дејан Радивојевић, извршни директор ФДМЦ –а:

– Битно за цивилни сектор је да овакве теме морају стално да се отварају, а да резултати буду пропраћени наставком других активности. Морамо се потрудити да резултате и препоруке истраживањима „провучемо“ кроз друге пројекте, наставимо сарадњу са локалним самоуправама и медијима, како би заједничи радили на оснаживању свести грађана, рекао је Радивојевић.

Он је нагласио да обе организације не намеравају да се задрже на истраживању „Слободан проток информација“ већ да су у разговорима са локалним медијима договорили шта је неопходно уредити у циљу оснаживања и охрабривања медија, како би боље и професионалније извештавали о раду локалне самоуправе.

Анкета спроведена у општинама Грачаница, Ново Брдо, Партеш, Пасјане, Ранилуг, Клокот, показују да је свега 18 % испитаника упознато са радом својих локалних самоуправа. Оцене медија о транспарентости су различите: док једни тврде да неке општине нису транспарентне, дргуги сматрају да је велики број грађана незаинтересован за активности својих локалних самоуправа. Сви се слажу да информације од јавног значаја морају да буду доступне јавности.

-Уколико нема транспарентости нема ни поверења грађана, а када нема поверења нема ни напретка. Ми сви овде да покушамо да обезбедимо бољи живот и опстанак за наше сународнике, а сведоци смо тихог исељавања Срба које је последњих година јако појачано, један од узрока је управо и нетранспраретност“, рекао је, представљајући извештај, генерални менаџер организације ЦСД-а Оливер Вујовић.

Оливер Вујовић (ЦСД) представља исраживање, фото: И.М. ГрачаницаОнлајн

Вујовић каже да истраживање показје да „приликом сваке промене власти имамо много лоших резултата у односу на оне средине где се те промене нису догодиле.

 -Сви требамо да радимо на отклањању проблема, у супртотном се само вртимо у круг због наслеђених недостатака претходних власти, оценио је Вујовић.

Истраживање показује да се 25% грађана о раду локалне самоуправе информише посредством медија, 36% не добије никакве информације, а само 12% испитаника се о раду своје локалне власти информише преке интернета.

-С једне стране општине су у праву када кажу да остварују законом прописане обавезе о транспарентности и када тврде да су грађани незаинтересовани да прате рад локалне самоуправе, док с друге стране медији подвлаче да информације које путем саопштења стижу из општинских информативних служби нису објективне, јер се новинари не позивају да прате такве догађе, већ пишу онако како им се представи у саопштењу. Заправо, како су у интерјвуима нагласили представници медија, од новинара се очекује да пренесу вест онако како општинске информативне службе то желе, истакао је Вујовић.

Нагласивши да Општина Грачаница подржава оваква и слична истраживања јер она могу да помогну раду локалне самоуправа, заменик председника општине Грачаница Саша Данић, каже да се ова локална самоуправа труди свим снагама да буде што отворенија у раду са грађанима.

Заменик председника општине Грачаница, Саша Данић, фото: ГрачаницаОнлајн

-Све што смо планирали у протеклој години ми смо и реализовали. Максимално се трудимо да сарађујемо са јавним секторима. Усвојили смо акциони план за период од 2019. – 2022. године у коме су у креирању локалне политике укључени и грађани, рекао је Данић.

Заменик председника општине Грачаница није пропустио да каже да, с друге стране, постоји незаинтересованост грађана, али и локалних савета за рад са локалном самоуправом. Он је поновио да подржава пројекте посредством којих и локална самоуправа и цивилно друштво и медији могу да утичу на грађане да се укључи у решавање проблемима.

Један од закључака истраживања је да грађани шест општина са српском већином јужно од Ибра градоначелника и запослене у његовом кабинету виде као механизам за решавање сваког проблема. Председник општине је тај који, ако хоће може све да промени, заобилазећи при том надлежне општинске службе, оцена је акнетираних мештана.

Поред Општине Грачаница истраживање „Слободан проток информација“, које је подржала Америчка амбасада у Приштини, биће представљено и у осталих пет општина са српском већином које су анкетама и обухваћене.

Иван Миљковић

 

,