Српски ветерани о раду Специјалног суда: Нема правде за Србе, овај Суд је фарса

Фото: pixabay

Нема правде за српске војнике, полицајце и цивиле који су страдали у оружаним сукобима на Косову, мисле некадашњи припадници Војске Југославије, што је и један од закључака фокус групе коју је НВО Центар за мир и толерацију (ЦПТ) одрганизовала са групом ратних ветерана, учесника у поменутом сукобу. Српски ветерани такође мисле да је много времена прошло од оружаног конфликта на Косову да би сада Специјални суд, који би требало да процесуира припаднике бивше Ослободилачке војске Косова, могао да пред лице правде изведе кривце за ратне зличине, такође је речено на дебати у оквиру пројекта који заједнички спроводе НВО ЦПТ и НВО Интегра, уз подршку Амбасаде САД у Приштини. Учесници фокус групе су већином сагласни у ставу да високи политички званичници албанске националности неће бити процесуирани, а ако неко буде осуђен, биће неки војник бивше ОВК који је „сиротиња и иза кога нико не стоји, као што смо и ми“, сматрају српски ветерани, учесници сукоба на Косову 1998. и 1999.године. Припадници бивше Војске Југославије мисле да Суд неће обезбедити сведоке, које и не може заштити, а у већини случајева нису спремни да сами сведоче, сматрајући да би врло лако, уместо сведока могли да буду лажно осумњичени и осуђени.

Позиву пројектног тима ЦПТ да учествују у разговору о Специјалном суду за ратне злочине припадника бивше Ослободилачке војске Косова, одазвало се десет ветерана бивше Војске Југославије који и даље живе на територији централног Косова. Један од учесника је у време оружаног сукоба на Косову био редован војник, док су остали били резервисти.

При самом представљању, учесници фокус групе су исказали велику дозу неповерења и страха, па су врло непрецизно говорили о томе у којој су јединици били и на ком простору су били распоређени.

Плашим се да је све ово мач са две оштрице, данас је овај суд окренут ка Албанцима а сутра…’’, објаснио је један од учесника због чега су српски ветерани уздржани и због чега углавном не причају о свом ангажовању у сукобима на Косову.

Други учесник мисли да већина његових сабораца нема нимало поверења у Суд и Тужилашто и да мисле да он неће обезбедити правду за српске жртве:

Поверења нема, али зато има страха и то пуно. Зато нико од нас ветерана ништа и не говори и нисмо спремни да сведочимо на Суду.“

Један од присутних на фокус групи је изразио забринутост да Срби могу да буду оптужени на основу такозваних „тајних спискова“, о којима се прича, чак их објављују и неки албански медији, што је по његовом мишљењу „добра метода“ да се не само Срби, већ и сви потенцијални сведоци уплаше и обесхрабре:

’’Биће ухапшени наши људи, вероватно само зато што су Срби и зато што хоће да живе на Косову“.

Занимљив је био став једног ветерана, који је показао бес, не само према албанским лидерима на Косову, већ и према властима у Републици Србији.


Специјани суд за ратне злочине припадника бивше ослободилачке војске Косова,формиран је за процесуирање предмета злочина почињених за и после оружаних сукоба на Косову у периоду од 1998. До 2000. године. Суд је део правосудног косовског система, али ће се суђења одвијати у Хагу, у Холандији и бавиће се злочинима које су починили припадници ОВК над цивилима, косовским Србима, али и припадницима осталих заједница, као и над Албанцима, који су наводно били сарадници режима Републике Србије. Један од најзначајнијих задатака Суда биће да се расветле тврдње изнете у извештају Специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, усвојеног у јануару 2011. године. У Мартијевом извештају се руководство ОВК, укључујуц́и и садашњег председника Косова Хашима Тачија, оптужује за умешаност у „трговину људским органима, отмице и злостављање заробљеника“ током сукоба на Косову.


Некадашњи припадници Војске Југославије нису имали довољно информација о мандату Специјалног суда за ратне злочине припадника бивше ОВК. Након што их је модератор упознао са детаљима о седишту, мандату, циљевима, саставу запослених и о временском оквиру мандата, учесници су били изненађени.

Не могу да верујем колико се до сада манипулисало у медијима о овој теми“, каже један од учесника, док други додаје:

Ово што смо данас чули од вас и што смо слушали у медијима, то је небо и земља. Разочаран сам и наступима бројних званичника из Београда коју су очито ширили дезинформације, конкретно о мандату самог Суда и Тужилаштва и временском оквиру мандата“.

Исти саговорник истиче, а са њим су се сложиле и остале колеге да им је тек сада јасно зашто се у јавности више не прича о овој теми, зашто се више не чују политичари, ни у власти ни у опозицији, ни у Београду ни у Приштини, такође ни у Бриселу.

Од 10 учесника фокус групе, само је један знао основне податке о формирању и мандату специјалног суда.

’’Ја сам лично упознат јер без сам посла. Надао сам се да ће овај Суд или Тужилаштво запошљавати људе, па сам пратио све о њима и пратио конкурсе, па сам тако сазнао основне податке“, каже он.

Учесници дебате мисле да овакав суд у тренутној политичкој ситуацији не може да обавља функцију због које је основан. Сви се слажу да албански политичари на Косову, иако позивају све припаднике бивше Ослободилачке војске Косова да се одазову позивима за саслушање, уствари не признају да је било злочина који су починили њихови сународници.

Очекивано је да албански политичари, и они на власти и они у опозицији, буду против овог Суда, јер су већином крваво умешани у сукобе, директно или индиректно“, каже један српски ветеран, док други додаје:

Можда ови млађи подржавају суд, али и они су у школама учени да су само Срби кривци и злочинци“.

Проблем није само у Суду, већ и у друштву на Косову, које никако не може да прихвати постојање једног критичком осврта на деловање ОВК, мишљење је још једног ветерана из Грачанице.

’’Ту је главни проблем. Они једноставно нису у стању да прихвате неке ствари, за које сви знамо да су истините“, каже он.

Занимљив је став једног од учесника, који каже:

Читава прича око Специјалног Суда и Тужилаштва, само је једна велика димна завеса и маска за интегрисање српских судија у косовски правосудни систем“.


Раније истраживање НВО ЦПТ, под називом “Перцепција јавног мњења о раду и мандату Специјалног суда за Косово, ризици и могућности”, показало је да, без обзира на изазове, већина испитаника албанске националности (64,8%) и (53,2%) испитаника српске националности сматра да је важно бавити се питањем свих злочинима оружаног конфликта, као и злочинима почињеним према цивилима, током и након оружаног конфликта 1998. и 1999. године на Косову. У фокус групама, које су организоване и у којима су учесници били албанске националности, широко је распрострањена перцепција о томе да се српски злочини на Косову нису адекватно разматрали по окончању оружаног конфликта. Многи учесници албанске националности изразили су мишљење да Специјални суд може помоћи „да се затворе књиге“ о наводним злочинима које је починила ОВК током оружаног конфликта, заувек.


По мишљењу ветерана Срба, много времена је прошло од завршетка оружаних сукоба на Косову и питање је да ли још увек постоје сведоци, а такође не постоји ни ефикасан систем заштите сведока. Наиме, сматрају српски резервисти, људи се више и не сећају детаља, а они који се сећају, због сопствене безбедности и безбедности својих породица, не желе и не смеју да сведоче.

Уколико нема ефикасне заштите сведока, сви сведоци ће умрети од неких ретких болести или погинути у неким бизарним саобраћајним незгодама“, саркастично каже један ветеран из Лапљег Села.

Други учесник фокус групе додаје да ће део људи који би сведочио, бити поткупљен и истиче:

Већина такозваних команданата бивше ОВК, након рата су постали изузетно богати, баве се крупним али контраверзним бизнисом и они имају на располагању огромна средства за тако нешто“.

Што се тиче сведочења Срба, жртава и очевидаца ратних злочина припадника бивше Ослободилачке војске Косова, учесници дебате мисле да ће ретко ко да сведочи, јер је присутан огроман страх и код Албанаца који би желели да правда изађе на видало. Такође, различити ставови између Срба и Албанаца о оружаним сукобима на Косову су потпуно супротстављени, напомиње један ветеран:

Када би данас неко спојио 10 српских и 10 албанских ветерана на оваквом састанку, за пола сата би се посвађали, а вероватно би дошло до физичког обрачуна, јер су наша и њихова гледиша на дешавања 1998. и 1999. потпуно различита“.

Само један учесник дебате је изразио спремност да би сведочио у Хагу, уколико буде позван.

Морамо инсистирати на правди и расветљавању судбине наших сународника које су убили припадници ОВК и ја сам преман да сарађујем са свим релевантним институцијама, по цену сопственог живота и безбедности своје породице“, каже он, истичући да то говори увек и свуда и да је чак то пар пута рекао и неким Албанцима, комшијама.

Сви остали резервисти, који су учествовали у дебати о Специјалном суду су јединствени да не би сведочили.

Знам да су људи убијани, нека убиства сам и сам видео, саосећам са породицама и као човеку ми је изузетно тешко међутим, наша морална обавеза да се залажемо за правду за наше жртве, није јача од наше моралне и биолошке обавезе да бринемо за своју породицу и за своју децу, коју бисмо својим сведочењем довели у опасност“, каже један од ветерана.

Један од учесника је изразио своје лично страховање око будућности мандата Специјалног суда, али и позиције српских бораца. Истиче да он никада не би сведочио и да свима поручује да се ни на који начин не смеју истицати, ако желе да преживе на Косову.

„Можда ми можемо да дамо исказ у Хагу, али шта ће бити са овим судовима овде? Хоћете ли да сви завршимо као Колић из Добротина, невини да трунемо у затвору?!“

На крају дела дебате у којем су говорили о сведочењу, српски ветерани су још једном поновили да су сигурни да постоје тајни спискови наводних злочинаца Срба, који нису тачни, али које албанска политичка елита може да активира у сваком тренутку.

Ветерани бивше Војске Југославије су истакли да нико не спомиње НАТО као једног, по њиховом мишљењу, од највећих злочинаца за време оружаних сукоба на Косову.

Својим очима сам видео пуно погинулих српских војника и полицајаца, али и пуно рањених и убијених цивила. Цивили из свих заједница су углавном убијани бомбардовањем. Знам да овај Суд нема мандат да суди НАТО пакту, али само подсећам све на ту чињеницу“, резигнирано је рекао један од учесника дебате који је за време сукоба на Косову био редован војник тадашње Војске Југославије. Он је такође изразио сумњу да ће Специјални суд да доноси поштене и реалне одлуке.

Епилог ће да добију неки мање битни случајеви. Нема правде за нас и неће је бити, а нема ни за Албанце. Биће осуђен неки сиротан Албанац, који нема никог свог да га заштити и који је овим њиховим командантима битан колико и неки Србин“, каже он и додаје: „Већина бораца ОВК је данас сиротиња као и већина бораца, резервиста Војске Југославије и због тога су они најподеснији „жртвени јарци“ које ће богати криминализовани бивши команданти и корумпирани политичари лако продати“.

На ово излагање, надовезао се ветеран из Косова Поља, који је разочаран и ставом званичног Београда.

Државни органи Србије не чине ништа како би српске жртве добили заслужену правду. Бојим се да је ова деструктивна пасивност истражних органа Србије тенденциозна и нисам сигуран ко стоји иза свега“.


Резултати истраживања НВО ЦПТ, спроведеног 2017. године:

-Више од половине (51%) испитаника албанске националности би учествовали у протестима, уколико Специјални суд за Косово подигне оптужнице против учесника ОВК. У случају да српски званичници на Косову или званичници Републике Србије захтевају од Специјалног суда Косова да докаже да је ОВК била терористичка организација и да је њена кампања нелегитимна, проценат испитаника албанске националности, који би узели учешћа у протестима, расте на 64,4%. Сличан проценат испитаника албанске националности (64,7%) је спремно да протестује ако сматра да су пресуде против припадника ОВК неправедне.

-Међу испитаницима албанске националности, 38,9% би одустало од учествовања у протестима уколико лидери међународне заједнице заузму став у корист Специјалног суда Косова и потребе да се покаже да нико није изнад закона, 37,6% ди одустало од учешћа у протестима уколико бивши команданти ОВК упуте исту поруку, 28.6% испитаника албанске националности би одустало од протеста уколико би се представили докази који јасно указују на кривицу припадника ОВК за злочине за које су оптужени, док 32.9% сматра да недвосмислени докази нису олакшавајући фактор.

-Учесници фокус група српске националности, изјавили су да не би учествовали у протестима због оптужница које би издао Специјални суд за Косово, али су сви учесници Срби уверени да ће Албанци протестовати како би изразили солидарност са „ствараоцима државе“ и да би ти протести могли постати насилни.


Након што је модератор представио раније истраживање ЦПТ, које показује да је велики број Албанаца спреман да протестује у случају хапшења и покретања поступака против њихових сународника, учесници дебате нису показали изненађење. По њиховом мишљењу, без обзира на било какво и било чије истраживање, они знају да би преко 95% Албанаца уствари протестовало, делом због искреног уверења да није било злочинаца припаданика ОВК, а делом због страха.

То је слика косовског друштва данас“, истиче један од учесника.

Нико на Косову међу Албанцима није спреман или не сме ни да помисли да борба ОВК није била чиста. У албанској јавности се потенцира та чиста борба и то се преноси млађим генерацијама“, објашњава један од резервиста због чега је толики број Албанаца спреман да протестује у случају да високи официри и политичари буду осуђени у Хагу.

Албанци на Косову живе релативно лоше у социјално-економском смислу, али на другој страни постоји јасан национални консензус око борбе ОВК“, изражава своје чуђење најмлађи учесник дебате, али и сам доноси закључак:

Одговор лежи највероватније у страху и потенцијалном терору политичко-криминалне коалиције“.

Осим неповерења у косовске институције, али и у међонародну заједницу и власти у Србији, осим непостојања адекватне заштите сведока, српски ветерани су закључили да је касно за почетак рада Специјалног суда за ратне злочине припадника бивше Ослободилачке војске Косова, јер су људи уморни од чекања правде.

Осим што се људи плаше, они полако али сигурно заборављају све. Људи су заборавили детаље из рата, датуме, места, људе и догађаје па чак иако су били бурни и крвави, па чак иако су они на било какав начин, директно или индиректно, учествовали у тим догађајима“, закључио је један од учесника фокус групе, са чиме су се сложили и остали ветерани бивше Војске Југославије.


У циљу помирења на Косову, 2012. године је основана Међуминистарска радна група за суочавање са прошлошцу и помирење, која је имала обавезу да предузме иницијативе за транзициону правду. (Транзициона правда је област права која изучава начине поступања према прошлим кршењима људских права у друштвима у транзицији и представља један од најважнијих инструмената процеса демократизације који воде међународне организације, зато што може да функционише као ефикасан катализатор постконфликтног помирења и стабилизације.)

Припремни тим Комисије за истину и помирење је формирао косовски председник Хашим Тачи, децембра 2017.године. Тим чини девет чланова – два представника из Канцеларије косовског председника, један представник косовске владе, један представник Скупштине Косова и пет чланова цивилног друштва, а подржаће га међународни експерти.


Андјелка Ћуп

Спроведено од стране НВО ЦМТП, НВО Интегра, ПАXа.
“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Пристини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“